Poetsko i intimističko slikarstvo

Izložba slika naše velike umetnice i akademika Ljubice Sokić otvorena je preksinoć u Gradskoj galeriji u Užicu. Izložba je plod ekskluzivne saradnje SANU i ove galerije, koja je uspostavljena pre tri godine i biće nastavljena, zahvaljujući akademiku i književniku Ljubomiru Simoviću. U prisustvu akademika Nikole Tasića i Vojislava Marića i mnoštva Užičana, reprezentativnu postavku od 36 slika, nastalih kroz mnogobrojne faze i ustupljenih iz zbirki uglednih institucija i privatnih kolekcija, otvorio je akademik Simović, podsećajući na reči Alekse Čelebonovića da je kroz svoju privrženost čistom slikarstvu, Ljubica Sokić tražila Prusta.

"Ne Prusta kao literaturu, nego Prusta kao princip. Imajući to na umu, njene slike najbolje se mogu razumeti ako se gledaju onako kako se čita Prust, gledajući u sebe, gledajući u senke", rekao je Simović. Bilo šta da slika, Kosančićev venac, Monparnas, parisku pijacu, krovove, tornjeve i drveće Sremskih Karlovaca, boce i bokale, narove i suvo lišće, oblake ili proklijale glavice luka, ona će uvek pokušavati da sledi ono što su joj nekad otkrile zelena i crvena, a što će joj kasnije najčešće šapatom diktirati stišane i prigušene boje, dodao je Simović, posebno istakavši da je za slikarku važnija boja od predmeta i objektivne stvarosti.

Simović je podsetio da je umetnica prošla kroz mnogobrojne faze od realizma, poetskog realizma, metafizičkog realizma, postkubizma, do apstraktnog ili figurativnog ili neofigurativnog slikarstva, te da se one ne nižu jedna za drugom, već su istovremene, a katkad se u očekivanom hronošloškom redosledu pojavljuju neočekivane inverzije. "Te inverzije", ocenio je Simović, "nisu znaci kolebanja, već doslednost u onome što umetnica smatra najbitnijim, a to je unutrašnji odraz spoljašnjeg sveta".

Ljubica Sokić je rođena 1914. godine u Bitolju, a detinjstvo je provela u Beogradu. Pohađala je Drugu žensku gimnaziju i crtanje kod Zore Petrović, da bi se 1930. upisala u Umetničku školu, a potom studirala slikarstvo na Nastavničkom odseku, kod Vase Pomorišca, Ljube Ivanovića i Bete Vukanović, a kasnije i kod Ivana Radovanovića na Akademskom tečaju. Na usavršavanju u Parizu bila je od 1936. do 1939, gde je prvi put, 1937, izlagala sa grupom jugoslovenskih umetnika. Po povratku u zemlju, bila je među osnivačima grupe Desetorica. Bavila se i ilustracijom knjiga. Redovni profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu bila je do 1972. Dopisni član SANU postala je 1968. a za redovnog člana izabrana je deset godina kasnije. Učestvovala je na mnogo grupnih izložbi u zemlji i inostarsnstvu, izlagala je samostalno i dobitnica je niza prestižnih nagrada.

Postavku u Užicu moguće je pogledati do 28. aprila, a zbog njene ekskluzivnosti, Gradska galerija radiće svakog dana, pa i vikendom, od 9 do 22 sata. N. Kovačević