Srpski narod se približava presudnom izboru

NASTAVAK SA STRANE 1

Oli Ren je istakao da će, "ako se uspešno prevaziđu pitanja statusa Kosova i demokratske stabilnosti u Srbiji", Zapadni Balkan imati "blistavu budućnost u EU". Ren je naveo da te zemlje, jačanjem reformi, imaju izgleda da ove godine ubrzaju uključivanje u Uniju.

Direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta, koji učestvuje na konferenciji u svojstvu predstavnika civilnog društva iz Srbije, kaže za Danas da je razgovarao s komesarom Renom, koji mu nije pružio konkretan odgovor na pitanje o datumu potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije.

- Oli Ren je bio prilično neodređen, ali je ponovio spremnost zajednice evropskih zemalja da se Srbija što pre uključi u Uniju. Istakli smo da je za Srbiju od presudne važnosti da potpiše SSP pre izbora, ali osim naznaka da je to proces koji traje, nismo dobili konkretniji odgovor - rekao je Dereta za Danas.

Na pitanje koliko je, prema njegovom utisku, realno da Beograd 28. aprila dobije na potpis SSP, Dereta odgovara ocenom da "tamo gde ima volje, ima i većeg stepena realnosti za željeni ishod".

BIH sve bliža SSP-u, Hrvatska članstvu

Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da "Bosna i Hercegovina sada prolazi kroz vrata koja vode ka mogućoj kandidaturi za članstvo u EU". Ren je ukazao da ova godina može biti presudna za ulazak Hrvatske u članstvo EU, pod uslovom da ta zemlja bude u stanju da sprovede važne uslove, posebno kada je reč o ekonomskim i pravosudnim reformama, kao i suzbijanju korupcije. Makedonija, prema njegovim rečima, mora iskazati spremnost da počne pregovore o članstvu u EU tako što će uložiti odlučne napore da ostvari ključne prioritete. "Važno je da izbori u Makedoniji 1. juna ne izbace tu zemlju s tračnica predviđenih reformi", rekao je Ren. Zadatak Albanije i Crne Gore jeste da ostvare ubedljive rezultate u primeni SSP-a, kao i da neophodne reforme sprovode odlučno i rezultatima, predočio je Ren.

Kada je reč o Holandiji i njenom protivljenju da Srbija potpiše SSP pre izručenja Ratka Mladića sudu u Hagu, ali i najavi da postoji mogućnost "konstruktivnog rešenja" koje bi podrazumevalo da ta zemlja ostane uzdržana prilikom donošenja odluke o potpisivanju SSP-a, Dereta kaže da je ponovljen stav da Holandija ostaje pri prvobitnoj odluci, a to je da nema potpisa bez potpune saradnje s Tribunalom.

- Takvi razgovori vode se na vrlo uopštenom nivou, pa je teško izvući precizne zaključke - kaže Dereta.

Na pitanje da li se kao predstavnik civilnog sektora "žalio" na nosioce vlasti u Srbiji zbog nedovoljne saradnje s nevladinim sektorom, Dereta kaže da, osim saradnje s Kancelarijom za pridruživanje EU Vlade Srbije i njenom direktorkom Tanjom Miščević, nema komunikaciju s državnim institucijama i da je zbog toga predložio da se ubuduće u pregovore Srbije sa EU uključi i civilni sektor.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, koji takođe boravi u Briselu, rekao je za Danas da se na marginama ovog skupa vode i razgovori o eventualnom potpisivanju SSP-a, ali da nema konkretnih najava o konačnom ishodu.

- Mi se zalažemo da Srbija što pre dobije na potpis SSP, ali moj opšti utisak iz razgovora s predstavnicima EU jeste da ne bi trebalo previše podgrejavati očekivanja na obe strane. Naš stav je uvažen, ali nije ni potvrđen ni opovrgnut, tako da ne znamo da li smo bliže ili dalje od sporazuma. Kada je reč o zemljama koje se protive da Srbija potpiše SSP bez isporučenja Mladića, rečeno nam je da EU čini napore da ubedi te zemlje da odustanu od tako čvrstog stava - navodi Vejvoda.

On ističe važnost poruke sastanka u Briselu, a to je neophodnost uključivanja civilnog sektora u proces pridruženja mnogo jačim intenzitetom nego što je to dosad bio slučaj.

Na konferenciji pod nazivom "Razvoj civilnog društva u jugoistočnoj Evropi" učestvuje 560 predstavnika civilnog sektora iz svih zemlja jugoistočne Evrope. S. Čongradin