Veliki trgovci idu na siguran profit

Beograd - Najveći trgovinski lanac u Austriji, Špar, najavio je izgradnju velikog šoping centra u Beogradu. Ukoliko ta investicija bude uspešno realizovana, usledila bi izgradnja još nekoliko hipermarketa u većim gradovima, kao i supermarketa u manjim sredinama, gde još ne postoji trgovina organizovana u skladu sa visokim standardima. Špara bi, ako se planovi realizuju, uz Merkator, Supervero i Intereks, bio četvrti inostrani lanac hipermarketa koji je ušao u Srbiju.

- Inostrani lanci idu na sigurno, i zato kao za prvu lokaciju obično biraju Beograd, gde je koncentracija potrošača veća, a platežna moć stanovništva u proseku viša nego što je to slučaj u unutrašnjosti. Te kompanije još nisu istražile tržište van prestonice i nemaju projekte za srednje i manje gradove, iako i u tim sredinama ima potencijala za dobar profit. U prilog tome govori i podatak da su cene u trgovinama i na pijacama u srednjim i manjim gradovima, vrlo slične beogradskim, a ne razlikuje se ni potrošnja osnovnih i neophodnih namirnica po glavi stanovnika - kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Slobodan Anđelković i podseća da su inostrane trgovačke kuće oprezno ulazile na tržište Srbije.

Primamljive marže

- Srbija je privlačna destinacija za poslovanje velikih prodajnih lanaca, jer su trgovačke marže daleko više nego u zemljama iz okruženja. Ipak, većina trgovačkih kuća smatra da im tržišta u unutrašnjosti zbog slabog prometa ne pružaju dovoljno garancije da će ostvariti očekivan profit. Jedno od rešenja bilo bi da svoje marže smanje i tako ponudu prilagode platežnoj snazi kupaca u manjim sredinama. Tu bi i država mogla da pomogne stimulativnim merama i ograničavanjem visine marži koje su sada potpuno van kontrole. Doprinos bi, teoretski, mogla da daju i udruženja potrošača, ali te organizacije su slabe da bi ostvarile neki značajniji uticaj - kaže za Danas Slobodan Anđelković, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Led je probio slovenački Merkator, koji je sredinom 2001. godine, otvorio prvi centar u Beogradu, posle čega je usledilo otvaranje objekata u Čačku, Novom Sadu a nedavno i u Nišu, dok su trgovine u rangu megamarketa otvorene u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Pančevu i Požarevcu. Sredinom 2006. godine Merkator je u svoj sistem integrisao i srpski lanac Rodić, a nova firma koja je tim spajanjem nastala, na tržištu nastupa kao megamarket. Slovenački trgovci dobili su konkurenciju već krajem 2002. godine, kada je grčki lanac Veropulos otvorio u Beogradu megamarket Supervero. Reč je o kompaniji koja ima više od 200 megamarketa u Grčkoj, a regionalni igrač postala je otvaranjem i prodajnih objekata ne samo u Srbiji, već i u Makedoniji, gde ih sada ima sedam. U toj kompaniji procenjuju da je tržište u srpskoj prestonici profitabilno, i mada tvrde da marketi u Grčkoj ostvaruju 20 odsto veći promet nego u Srbiji, ubrzo je usledilo otvaranje još tri objekta, a sada je u pripremi izgradnja petog megamarketa. I mada taj posao prate problemi, jer su stanari zgrada u susedstvu odobrene lokacije (u ulici Vojvode Stepe), uporni u zahtevu da im se obezbedi dovoljan prostor za parking, Veropulos ne odustaje od planirane gradnje

- Kompanija Veropulos u Srbiji posluje već pet godina i do sada smo uložili 40 miliona evra, a planirane investicije za već odobrene projekte premašuju 20 miliona evra. Takođe, Veropulos će nastaviti da raste na ovom tržištu, da ulaže u domaću privredu i otvara nova radna mesta. U objektima Supervera radi više od 500 radnika a u asortimanu robe koju plasiramo preko naše prodajne mreže, više od 90 odsto su domaći proizvodi i oni koje nabavljamo od srpskih kompanija - kažu za Danas u Veropulosu.

Osim Slovenaca i Grka, interes da posluje na srpskom tržištu pronašao je i francuski Intereks, koji je u ovom trenutku najveći svetski trgovinski lanac na našem tlu. Intereks je lider u Francuskoj, a posluje u još deset evropskih država, gde oko 112.000 zaposlenih ostvaruje godišnji promet vredan 32 milijarde evra. Zanimljivo je da je Intereks jedini inostrani lanac koji svoj poslovni pohod na srpsko tržište nije započeo u Beogradu, s obzirom na to da je prvi megamarket otvorio u Čačku. Prodajni objekti ovog lanca nalaze se još i u Prištini, Nišu, Zaječaru i Šapcu, u glavnom gradu nedavno je otvoren prvi - na Novom Beogradu a u pripremi je izgradnja još dva - na Konjarniku i Čukarici. Planirano je da u narednih pet godina u Srbiji bude otvoreno još 50 objekata Intereksa, koji je, inače poznat po niskim cenama. U toj firmi tvrde da im je na tržištu Srbije glavna konkurencija Delta, a da u takvoj situaciji najveću korist imaju potrošači u gradovima gde postoje marketi obe trgovine.

Ukoliko se na tržištu Srbije pojavi i Špar, to će biti još jedan veliki konkurentski lanac koji u svojim prodajnim objektima nudi niže cene artikala. Reč je o kompaniji koja ima više od 16.000 objekata u 34 zemlje širom sveta. Od toga, više od hiljadu megamarketa otvoreno je širom Austrije, oko 500 ih je u Italiji, a 280 u regionu (Slovenija, Mađarska, Češka i Hrvatska). M. N. Stevanović