Četir’ konja debela jure preko Begeja

Po najavama koje stižu iz lokalne samouprave, uskoro bi trebalo da počne rekonstrukcija Velikog pešačkog mosta u Zrenjaninu, koji spaja centar grada i Žitni trg. Projekat obnove odobren je od Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja, u paketu s još 15 investicionih zahvata u gradu, i koštaće 46,5 miliona dinara. Po okončanju radova, most će biti identičan čuvenoj bečkerečkoj ćupriji, opevanoj u pesmama, a sagrađenoj davne 1904.

Ideja o njegovoj ponovnoj gradnji u izvornoj formi rođena je prošle godine, a njeni rodonačelnici bili su Voja Cvejić i Nada Boroš iz Istorijskog arhiva.

– Veoma je bitno da postoji obilje fotografija ćuprije, ali i originalna projektna dokumentacija, koja je sačuvana u Rešicama u Rumuniji, jer je konstrukcija mosta, početkom prošlog veka, izlivena u železari u tom gradu – kaže direktorka Istorijskog arhiva u Zrenjaninu Nada Boroš. – Projektovanje mosta je, inače, delo firme “Fekete Hazi” iz Budimpešte, a ne projektantskog biroa čuvenog graditelja Ajfelovog tornja u Parizu, kako se negde pogrešno navodi. Ćuprija je imala sličnosti s mostom izgrađenim u Segedinu na Tisi, koji je Ajfelov rukopis, pa je to verovatni razlog pogrešnog tumačenja. To nikako ne umanjuje vrednost i značaj mosta na Begeju, koji je svečano otvoren 1904, i koji je do sedamdesetih godina prošlog veka krasio naš grad.

Most, koji je izgrađen u stilu secesije, od livenog čelika, imao je mnoštvo dekorativnih elemenata i ukrasa. Cela konstrukcija, zajedno s romboidnim ogradama, bila je specifičnog, privlačnog izgleda. Prvobitni most mogao je na središnjem delu da se podiže za prolaz brodova. Most je imao osvetljenje, kolovoz i trotoare na obe strane, a potporni stubovi i prilazna stepeništa bili su od kamena. Nazvan je “Eržebet hid”, i to ime, utisnuto i na konstrukciju, zadržao je do 1918. Nakon stvaranja nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preimenovan je u Dositejev, ili Veliki most. U svojoj dugoj istoriji bio je jedan od simbola grada, nešto po čemu se Veliki Bečkerek, kasnije Petrovgrad i Zrenjanin, prepoznavao. NJegova lepota bila je nepresušna inspiracija slikarima i fotografima, a jedna od posveta čuvenju ove ćuprije je i znamenita pesma “Četir’ konja debela”. Zbog dotrajalosti, razgrađen je 1969. i na njegovom mestu nikao je novi, betonski, ni nalik svom prethodniku.

– Istorijski arhiv je, osim inicijative za povratak stare ćuprije, pokrenuo akciju za vaspostavljanje i ostalih negdašnjih simbola grada na Begeju, koji su u vremenima posle Drugog svetskog rata uklanjani kao “nepodobni”. Jedno od takvih obeležja je grb grada – Uspenje presvete Bogorodice, koji je ustanovljen još davne 1769, a 1964. zamenjen je novim. U sklopu iste priče je i kip svetog Ivana Nepomuka, koji je s ugla opštinskog zdanja uklonjen 1946. – kaže Nada Boroš. – Bila je to pogrešna odluka pre svega tadašnjih političara, čije zamisli su ljudi od struke samo sprovodili u delo. Stari most je porušen s obrazloženjem da mu je konstrukcija bila loša i dotrajala za drumski saobraćaj, ali je u to vreme, u neposrednoj blizini već počela gradnja mosta kod SUP-a s takvom namenom. Nije sagledana mogućnost da stara ćuprija ostane kao pešački prelaz pa je učinjena greška s istorijskim posledicama, koju sada treba ispraviti. Svi očekujemo da most bude ponovo izgrađen i vraćen na svoje mesto, ne kao kič-replika, već u izvornom obliku.

A kada most ponovo bude u svom starom ruhu, na svečanom otvaranju preko njega će, kao u pesmi, preći četiri konja debela upregnuta u kola, obećao je gradonačelnik Goran Knežević.

Slavko Surla

Poslato 17.04.2008