Arhiva » Vesti » Dnevnik 18.04.2008
NOMUS: Opora muzička lepota
Dnevnik petak, 18. april 2008.
Nastavak programa Nomusa ostao je u sredu uveče u ključu kamerne muzike, pružajući publici priliku za ponovni susret sa dvojicom vrsnih muzičara iz Francuske, violončelistom Gzavijeom Filipsom i pijanistom Vahanom Mardirosjanom, koji su već nastupili sa Vojvođanskim sinfoničarima na otvaranju festivala. Za razliku od prethodne večeri, težište programa resitala dua Filips-Mardirosjan u Gradskoj kući činila su značajna ostvarenja kompozitora dvadesetog veka namenjena ovom instrumentalnom sastavu, uz jedan posebno zanimljiv dodatak: obrade jermenskih narodnih pesama, koje je prikupio utemeljivač savremene jermenske muzike, znameniti horski kompozitor Komitas Vardapet.
Sjajni violončelista Gzavije Filips i podjednako visoko cenjeni pijanista Vahan Mardirosjan, koji zajedno sa violinistom Žan-Markom Filipsom Varžabedijanom koncertiraju u kamernom triju, uživaju reputaciju vrhunskih francuskih umetnika svoje generacije, nastupajući takođe i na solističkim koncertima, kao i sa različitim renomiranim evropskim orkestrima.
Najznačajnija oblast njihovog delovanja svakako je kamerna muzika, o čemu ubedljivo svedoče i priznanja dodeljena njihovom triju, koji je 2000. i 2002. proglašavan za ansambl godine u Francuskoj, a njihov kompakt-disk osvojio je prvo mesto u kategoriji kamerne muzike na dodeli nagrada Victoir de la musik za 1997. u Francuskoj. Potpuno posvećeni kamernom izvođaštvu, ovi muzičari sviraju veoma širok i raznovrstan repertoar od kompozicija klasike i romantizma do savremene muzike, a oni takođe rado i često nastupaju i u različitim kamernim kombinacijama.
Za nastup na Nomusu Filips i Mardirosjan pripremili su uzorno odabran, vrlo ambiciozan i ozbiljan program. Na početku večeri oni su izveli Betovenovu Sonatu u C-duru broj 1 iz opusa 102, koja muzičkom slojevitošću, kompleksnošću fakture i ravnopravnim tretmanom oba instrumenta stavlja pred izvođače vrlo složene zadatke. Od prvih taktova laganog, meditativnog uvoda do burnih, dramatičnih zvučnih bujica brzih stavova, Gzavije Filips i Vahan Mardirosjan vodili su ovu interpretaciju suvereno i sugestivno, u ujednačenom, tonski tanano usklađenom i fino dinamički osenčenom, slivenom zvučanju oba instrumenta, ostvarivši stabilno i ekspresivno tumačenje muzike velikog bonskog majstora, koje je plenilo širinom izražajnog dijapazona i prisnošću izraza, od vehementno akcentovanih vrhunaca drugog stava sa oznakom tempa „Alegro vivače“, sve do duhovitih i razigranih tonskih međuigri temperamentno odsvirane završnice ovoga dela.
U nastavku, članovi dua predstavili su i Sonatu za violončelo i klavir u C-duru Bendžamina Britna, koju je engleski kompozitor napisao na podsticaj velikog ruskog violončeliste Mstislava Rostropoviča, sa kojim je inače autor i premijerno izveo ovo delo 1961. godine. Britnova duo-sonata, pisana modernistički, potpuno nekonvencionalnim harmonskim i muzičkim izrazom tipičnim za ovog autora, prikazala je sada iz druge perspektive vrhunske izvođačke performanse ove dvojice vrsnih muzičara, koji su vrlo precizno, dosledno i uvek u nepogrešivom međusobnom dosluhu izvodili svoje međusobno često potpuno nezavisne deonice, gradeći zajednički skladnu zvučnu celinu koja je plenila osobenom, oporom muzičkom lepotom.
U nastavku koncerta, novosadska publika imala je prilike da čuje izbor od šest jermenskih narodnih melodija koje je prikupio i obradio znameniti jermenski kompozitor Komitas Vardapet, u aranžmanima za čelo i klavir koje su načinili sami članovi dua. Ove nepretenciozne kompozicije jednostavne, neizrecive iskrenosti i dirljive svežine, kao pesme ljubavi i čežnje za zavičajem, sve u elegičnim melodijskim prelivima i melizmima srodnim istočnjačkoj muzici, zazvučale su nežno i privlačno u proživljenim tumačenjima članova dua.
Na kraju koncerta Filips i Mardirosjan odsvirali su još Sonatu za violončelo i klavir C-dur, opus 119. Sergeja Prokofjeva, opusom nastalim u poznoj fazi autorovog delovanja, koja je svojom raspevanom melodičnošću kao i raskošnim bogatstvom muzičkih ideja predstavljala svojevrsno zaokruženje kamernog stvaralaštva ovog kompozitora. Članovi dua pružili su publici maestralno, uzbudljivo i dramatično tumačenje Sonate Prokofjeva, bravurozno zaključujući ovaj izuzetno uspeli koncert, posle čega su nagrađeni dugim i srdačnim aplauzima publike.
Borislav Hložan
Poslato 17.04.2008
Sjajni violončelista Gzavije Filips i podjednako visoko cenjeni pijanista Vahan Mardirosjan, koji zajedno sa violinistom Žan-Markom Filipsom Varžabedijanom koncertiraju u kamernom triju, uživaju reputaciju vrhunskih francuskih umetnika svoje generacije, nastupajući takođe i na solističkim koncertima, kao i sa različitim renomiranim evropskim orkestrima.
Najznačajnija oblast njihovog delovanja svakako je kamerna muzika, o čemu ubedljivo svedoče i priznanja dodeljena njihovom triju, koji je 2000. i 2002. proglašavan za ansambl godine u Francuskoj, a njihov kompakt-disk osvojio je prvo mesto u kategoriji kamerne muzike na dodeli nagrada Victoir de la musik za 1997. u Francuskoj. Potpuno posvećeni kamernom izvođaštvu, ovi muzičari sviraju veoma širok i raznovrstan repertoar od kompozicija klasike i romantizma do savremene muzike, a oni takođe rado i često nastupaju i u različitim kamernim kombinacijama.
Za nastup na Nomusu Filips i Mardirosjan pripremili su uzorno odabran, vrlo ambiciozan i ozbiljan program. Na početku večeri oni su izveli Betovenovu Sonatu u C-duru broj 1 iz opusa 102, koja muzičkom slojevitošću, kompleksnošću fakture i ravnopravnim tretmanom oba instrumenta stavlja pred izvođače vrlo složene zadatke. Od prvih taktova laganog, meditativnog uvoda do burnih, dramatičnih zvučnih bujica brzih stavova, Gzavije Filips i Vahan Mardirosjan vodili su ovu interpretaciju suvereno i sugestivno, u ujednačenom, tonski tanano usklađenom i fino dinamički osenčenom, slivenom zvučanju oba instrumenta, ostvarivši stabilno i ekspresivno tumačenje muzike velikog bonskog majstora, koje je plenilo širinom izražajnog dijapazona i prisnošću izraza, od vehementno akcentovanih vrhunaca drugog stava sa oznakom tempa „Alegro vivače“, sve do duhovitih i razigranih tonskih međuigri temperamentno odsvirane završnice ovoga dela.
U nastavku, članovi dua predstavili su i Sonatu za violončelo i klavir u C-duru Bendžamina Britna, koju je engleski kompozitor napisao na podsticaj velikog ruskog violončeliste Mstislava Rostropoviča, sa kojim je inače autor i premijerno izveo ovo delo 1961. godine. Britnova duo-sonata, pisana modernistički, potpuno nekonvencionalnim harmonskim i muzičkim izrazom tipičnim za ovog autora, prikazala je sada iz druge perspektive vrhunske izvođačke performanse ove dvojice vrsnih muzičara, koji su vrlo precizno, dosledno i uvek u nepogrešivom međusobnom dosluhu izvodili svoje međusobno često potpuno nezavisne deonice, gradeći zajednički skladnu zvučnu celinu koja je plenila osobenom, oporom muzičkom lepotom.
U nastavku koncerta, novosadska publika imala je prilike da čuje izbor od šest jermenskih narodnih melodija koje je prikupio i obradio znameniti jermenski kompozitor Komitas Vardapet, u aranžmanima za čelo i klavir koje su načinili sami članovi dua. Ove nepretenciozne kompozicije jednostavne, neizrecive iskrenosti i dirljive svežine, kao pesme ljubavi i čežnje za zavičajem, sve u elegičnim melodijskim prelivima i melizmima srodnim istočnjačkoj muzici, zazvučale su nežno i privlačno u proživljenim tumačenjima članova dua.
Na kraju koncerta Filips i Mardirosjan odsvirali su još Sonatu za violončelo i klavir C-dur, opus 119. Sergeja Prokofjeva, opusom nastalim u poznoj fazi autorovog delovanja, koja je svojom raspevanom melodičnošću kao i raskošnim bogatstvom muzičkih ideja predstavljala svojevrsno zaokruženje kamernog stvaralaštva ovog kompozitora. Članovi dua pružili su publici maestralno, uzbudljivo i dramatično tumačenje Sonate Prokofjeva, bravurozno zaključujući ovaj izuzetno uspeli koncert, posle čega su nagrađeni dugim i srdačnim aplauzima publike.
Borislav Hložan
Poslato 17.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari