U Čikagu više ne psuju sunce kalajisano

Oko 17.000 dece u dijaspori još uvek uči srpski, jezik svojih roditelja i države iz koje potiču, ali ih je stalno sve manje. Ministarstvo za dijasporu smatra da nastava maternjeg jezika, koja je inače u nadležnosti Ministarstva prosvete, nije sistemski rešena, pa ne samo da opada broj dece koji žele da ga uče, već je i nedovoljno nastavnika da s tim učenicima rade.

U sedam evropskih zemalja (Nemačka, Švajcarska, Francuska, Grčka, Belgija, Danska i Mađarska) nastavu drže 34 redovna, 14 honorarnih i tri gostujuća predavača. Jedan radi sa približno stotinak đaka organizovanih u desetak grupa prema uzrastu i mestu stanovanja. Dakle, najčešće nastavu drži svakog dana u drugom gradu. Zato će se Ministarstvo za dijasporu zalagati da se broj nastavnika poveća na 1.000 u narednom periodu.

Ministarka Milica Čubrilo smatra da probleme stvara nepostojanje posebnog programa osnovnog obrazovanja u inostranstvu, koji je uslovno usvojio Nacionalni prosvetni savet 2005, ali još nije na snazi, zatim nedostatak prilagođenih udžbenika za učenje srpskog kao drugog jezika, kao i učionica. Organizacije naših građana ne koriste finansijske i druge pogodnosti koje im omogućavaju zakoni zemalja u kojima žive radi unapređenja nastave srpskog.

Nastava srpskog jezika u svetu se organizuje i preko crkvenih školskih opština. Izvodi se u 11 zemalja vikendom prilikom okupljanja građana i to najčešće dva školska časa nedeljno. Nastavni programi su improvizovani, kao rezultat invencije i entuzijazma samim nastavnika.

Lončar nema vremena za svoj posao

Ministarki za dijasporu Milici Čubrilo su se tokom boravka u Torontu žalili članovi Školskog odbora kako se Lončarevo Ministarstvo prosvete u nekoliko navrata nije udostojilo da odgovori na poziv da se pošalju dve nastavnice iz Srbije radi dvodnevnog seminara za predavače srpsko, mada su prevoz i smeštaj bili obezbeđeni o trošku vlade Ontarija.

U Švajcarskoj i Nemačkoj nastava srpskog je u posebnoj krizi, zbog nedovoljnog broj nastavnika, nedostatka literature, neodobravanje viza za naše prosvetare, zamene onih koji su pred penzijom i nerešenog statusa nastavnika ostalih u tim državama. U nemačkoj pokrajini Baden-Virtenberg, opstanak dopunske nastave na srpskom je ugrožen jer naše ministarstvo prosvete nije raspisalo konkurs za izbor nastavnika za rad na dopunskom obrazovanju u inostranstvu. Neophodno je doneti i Pravilnik o načinu rada dopunskog obrazovanja. U Bavarskoj dopunsku nastavu na srpskom i plate za nastavnike obezbeđuje nemačka država. No, bavarsko ministarstvo prosvete je odlučilo da obustavi dopunsku nastavu na maternjem jeziku od 31. jula 2009. Odluka je prosleđena konzularnim predstavništvima, kojima je sugerisano da preuzmu organizaciju, finansiranje i kontrolu ove nastave.

Dok Ministarstvo Zorana Lončara ne počne da radi svoj posao, ono za dijasporu će, najavljuje Milica Čubrilo, inicirati nekoliko projekata, koje treba hitno realizovati, kako bi se rad na obrazovanju dece naših iseljenika nastavio. Ove godine će podržati program profesionalnog usavršavanja nastavnika koji predaju srpski jezik i kulturu i dijaspori. Jedan od prvih planiranih segmenata biće seminar za nastavnike iz dijaspore koji će se održati u julu u Bajinoj Bašti. Nastavnici će pohađati obrazovne radionice iz metodike srpskog kao stranog jezika, kulturne istorije Srba, a baviće se i povezanošću razvojnih i nastavnih principa. U narednoj fazi programa radiće se na uspostavljanju posebnog sistema programa učenja na daljinu za nastavnike. U veb školi oni će biti u prilici da pohađaju nastavu on lajn, ali i razmenjuju iskustva sa kolegama širom sveta, kao i stručnjaka iz matice.

Inače, od juna prošle do aprila ove godine Ministarstvo za dijasporu izdvojilo je 800.000 dinara za finansiranje učenje srpskog jezika i obrazovanje naše dece preko granice. Najčešće za nabavku školskih knjiga i učila, ali i stručne literature za katedre srpskog jezika u Severnoj Americi i školu srpskog jezika u Adelaidu u Australiji.

LJubinka Malešević

Poslato 17.04.2008