Hrvati nas tuže, a kontratužbe nema

Međunarodni sud pravde u Hagu zakazao je za kraj maja raspravu o nadležnosti tog suda po tužbi koju je Hrvatska podnela pre devet godina protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) za kršenje konvencija o ratovanju.

Javna rasprava održaće se od 26. do 30. maja. Hrvatska je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde protiv SRJ zbog navodne povrede Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida počinjenih na području Hrvatske od 1991. do 1995. Hrvatska je zatražila da Sud u Hagu presudi da je Jugoslavija počinila genocid u Hrvatskoj i da su građani Hrvatske bili žrtve tog genocida.

A šta je sa hrvatskim zločinima?

Hrvatska je tužbom tražila „da SRJ kazni sve počinitelje genocida koji se nalaze na njenoj teritoriji i da učini sve da se dozna potpuna i prava istina o nestalim hrvatskim braniteljima i civilima“. Takođe se traži i „vraćanje kulturnih dobara“ a na kraju i „da SRJ nadoknadi štetu pojedincima i državi“. Tužba se temelji na kršenju Konvencije iz 1948. godine o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Naša zemlja je prošle godine, podsetimo, pred ovim sudom već uspela da dobije sličan spor. Tada je po tužbi Bosne i Hercegovine za navodni genocid Srbija dokazala da nije počinila najteži zločin.

SUD SAMO ZA SRBE „NIJE NADLEŽAN“

Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je da će na raspravi povodom tužbe Hrvatske biti razmatrani samo prigovori koje je podnela bivša država Srbija i Crna Gora povodom nadležnosti tog suda da odlučuje o tužbi Hrvatske.

Godine 1993. tužbu protiv SRJ podnela je i Bosna i Hercegovina. Sud u Hagu je 24. februara 2007. doneo oslobađajuću presudu za Srbiju, odnosno potvrdio da genocida u BiH nije bilo.

Pred ovim sudom bio je još jedan predmet s prostora bivše Jugoslavije - tužba SRJ protiv deset zemalja članica NATO zbog zločinačke agresije na našu zemlju 1999. godine, koja je podneta iste godine, ali se Sud oglasio nenadležnim za taj spor.

GENOCIDNA NAMERA

- Genocidna namera hrvatske vojske protiv Srba u zapadnoj Slavoniji u operaciji „Bljesak“ 1. maja 1995. godine utvrđena je na sastanku državno-vojnog vrha Hrvatske dan ranije, 30. aprila - podseća Bulajić. Učesnik tog sastanka ministar spoljnih poslova Mate Granić konstatuje da je „u proljeće (1995.) postalo očito da je samo oružanim putem moguće osloboditi autocestu... da i sami trebamo izazvati incident ako bude potrebno“. Odlučeno je da se na svaku provokaciju odgovori radikalnim „oslobađanjem autoceste“.

„Dogovorili smo se da se u bojno-redarstvenu akciju krene 1. svibnja 1995. Operaciju smo svi poduprli i zatim od Tuđmana dobili posebne zadatke. Moj zadatak, kao ministra vanjskih poslova, bio je da svoje kolege, diplomatski zbor i diplomatsku mrežu obavijestim o razlozima vojno-redarstvene operacije, kako bismo dobili medijsku bitku u svijetu i spriječili bilo kakve ozbiljne reakcije Europske unije, SAD, Ruske Federacije i Vijeća sigurnosti“, rekao je Granić.

Posle završetka procesa Srbija-BiH predsednik Fonda za istraživanje genocida doktor Milan Bulajić podsetio je u intervjuu Glasu javnosti da u Međunarodnom sudu pravde postoji i tužba Hrvatske protiv naše zemlje.

- Iako ta tužba postoji još od 1999. godine, naša zemlja do sada nije ništa uradila. Nismo, iako smo trebali, podneli protivtužbu protiv Hrvatske. Samo je pitanje vremena kada će Hrvatska aktivirati ovu tužbu - upozorio je Bulajić. On je naglasio da Srbija mora hitno da reaguje i pokrene protivtužbu za zločine koje su Hrvati počinili nad Srbima, jer ispada da je Srbija kriva za „Bljesak“ i „Oluju“ i za progon 250.000 Srba iz Krajine i Hrvatske. Bulajić kaže da bi u protivtužbi trebalo podsetiti na kontinuitet genocida nad Srbima.

Tadić se izvinio

Da „Operacije hrvatske vojske „Bljesak“ i „Oluja“ predstavljaju zločin genocida nad srpskim stanovništvom, potvrđuje i transkript sa sastanka najvišeg vojno-političkog rukovodstva Hrvatske. Hrvatski „vrhovnik“ Franjo Tuđman jasno je formulisao strateški cilj „Oluje“ - „da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu“, ističe dr Milan Bulajić.

On je istakao da protivtužba Srbije treba da prikaže činjenice o nastavljanju genocida nad pravoslavnim Srbima u Republici Hrvatskoj od 1945. godine, posebno u periodu od 1990. do 2005. (zločini u Gospiću, na Koranskom mostu, Bjelovaru, Medačkom džepu, Maslenici, Lori...).

„Pored dokumentovanja poznatih genocidnih akcija hrvatske vojske nad Srbima u akciji „Bljesak“ i „Oluja“ treba prezentovati i u javnosti malo poznate genocidne akcije hrvatske vojske na prostoru Republike Srpske - kao što su akcije „Maestral“,“Južni odgovor“,“Una-Drina“,“ Ozren“ i druge“, ističe Bulajić.

Posle izvinjenja predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj (iako se niko od hrvatskih zvaničnika nikada nije izvinio srpskom narodu za brojne zločine u Drugom svetskom ratu, „Bljesak“, „Oluju“, „Medački džep“, progon Krajišnika...) očekivalo se da će ova zemlja odustati od tužbe. Čak je i pravni zastupnik Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde Ivan Šimonović ocenio „da bi Hrvatska trebalo da odustane od tužbe protiv SRJ, pod uslovom da svoje zahteve ostvari vansudskom nagodbom“. Šimonović je pojasnio da se ti zahtevi prvenstveno odnose na jasno određivanje odgovornosti za stradanja u Hrvatskoj, kažnjavanje svih odgovornih za zločine, kao i utvrđivanje istine o sudbini nestalih osoba i povratak otetog kulturnog blaga. Ipak, to se do juče nije dogodilo, a kako smo saznali o ovome će ovih dana raspravljati i Vlada Hrvatske.

- Hrvatska, najverovatnije, neće povući tužbu. NJoj zbog javnog mnjenja više odgovara da sud u Hagu odbije tužbu i proglasi se nenadležnim, nego da je povlači. Ipak, očekujemo da se sud oglasi nenadležnim za ovaj spor - potvrđeno je Glasu javnosti u pravnom timu Srbije koji je vodio proces po tužbi BiH.

Autor:

Petar Pašić