Jačati seljake, a ne veleposednike

NOVI SAD - Ekspert za poljoprivredu iz Novog Sada Čedomir Keco tvrdi da Srbija nikad neće biti gladna ukoliko država počne da ojačava seljaka, odnosno privatno, komercijalno, porodično gazdinstvo, kao „srce“ srpske poljoprivrede. „To znači da država mora smesta da prestane da povlađuje novopečenim veleposednicima i da odluke počne da donosi u korist gazdinstava, a ne u korist izvoznika i prerađivača“, rekao je Keco, prenosi Srna.

Keco, koji je inače odgovorni urednik u specijalizovanom časopisu Poljoprivreda, objašnjava da Srbiji ne preti glad uprkos činjenici da je ove godine pšenicom zasejano samo 400.000 hektara oranica. „To znači da će Srbija ove godine, s prosekom od tri tone po jednom hektaru, požnjeti 1.200.000 tona pšenice. Da bismo imali dovoljno hlebnog brašna, potrebno je oko 850.000 tona. Imaćemo pšenice za svoje potrebe, a ako pretekne, možda i za izvoz“, naglašava on.

Keco dodaje da su jedina pretnja građanima, kad je reč o ovogodišnjem rodu pšenice, konditori i mlinari. „Oni takođe računaju na pomenutu količinu pšenice, a mućkama u otkupu mogu stvoriti veštačku nestašicu hlebnog žita. Mogu prikriti koliko su stvarno otkupili žita, a narodu pričati kako u Srbiji nije proizvedena ta količina“, upozorava Keco i dodaje da je Srbija jedna od retkih zemalja u svetu gde se pšenica ne tretira kao strateški proizvod: „Nekad se samo u Vojvodini pšenica sejala na milion hektara. Postojala je robna razmena u kojoj je Vojvodina, na primer, rejonima Zenice i Tuzle davala pšenicu, a zauzvrat dobijala ugalj. Srbija je tad pšenicu menjala za naftu, struju, ali i ostalu deficitarnu stratešku robu“, podseća Keco.

On smatra da je država učinila veliku grešku što je prvo omogućila, pa zabranila izvoz pšenice. „Zato sad u rumunskoj luci Konstanci Srbija ima oko 300.000 tona pšenice. Ona ovih dana treba da se vrati u Srbiju, ali je problem što je cena te pšenice u momentu kupovine bila 14 dinara (oko 0,17 evra), a sad se priča da će srpske robne rezerve tu istu, našu pšenicu plaćati 24 dinara (0,29 evra)“, ističe Keco.

Na novosadskoj Produktnoj berzi cena jednog kilograma pšenice, u zavisnosti od kvaliteta i roda, ovih dana kreće se od 24,84 dinara (oko 0,29 evra) do 25,38 dinara (oko 0,30 evra). Cena kilograma pšenice „u zeleno“, koja će biti isporučivana jula ove godine, danas se ugovara po ceni od 19,64 dinara (oko 0,24 evra). Cene pšenice u proteklih godinu dana na svetskim berzama porasle su za dva puta.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti