Arhiva » Vesti » Glas javnosti 18.04.2008
Klinci su izgubili kompas
Ne postoji sigurniji način da se nasilje suzbije nego zakonom. Ali, taj zakon ne sme samo da piše na papiru, a u stvarnosti da nestaje, već obaveznim i pravednim zakonom koji se primenjuje, kako bi se zaštitila sportska igra i navijački svet, kaže profesor dr Ratko Božović
Glas javnosti petak, 18. april 2008.
Divljanje navijača sada se sa stadiona preselilo i na ulice, a u njihovim obračunima dolazi i do tragičnih posledica. Početkom nedelje u Futogu je u obračunu navijača Vojvodine i Partizana pištoljem ubijen navijač Dejan Dimitrijević (27), dok su dvojica ranjena, jedan teže, i to maloletni S. D. (17). Policija je do sada uhapsila 18 osoba osumnjičenih da su učestvovale u tuči, a trojica su u sredu privedena na saslušanje istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu. Uhapšeni su iz Novog Sada, Futoga i Stepanovićeva. Samo dva lica iz te grupe starija su od 30 godina, dok su četvorica maloletnici, stari između 15 i 17 godina (!?).
Samo dan kasnije, uoči polufinalnog meča Lav Kupa Srbije između Crvene zvezde i Partizana, grupa pijanih „grobara“ u autobusu 18 na sred mosta Gazela teško su povredili Slobodana Babića (41), njegovog trinaestogodišnjeg sina i Slavka Opačića (48). Kasnije se ispostavilo da su pretučeni takođe navijači Partizana, što još jednom potvrđuje tezu da takozvanim navijačima nije bitno ni koga napadaju, a ni zbog čega. Ova socijalna grupa je u Srbiji formirana u uslovima ratova, nezaposlenosti, siromaštva, socijalnih tenzija i verbalnog nasilja, a odraz je društva u kome živimo.
Zakonom na nasilnike
Prof. dr Ratko Božović smatra da su kontinuirane nepovoljne vesti paradigma za mentalno stanje naših građana.
CRNA SERIJA
Početak crne serije odigrao se 30. oktobra 1999. godine, na večitom derbiju. Usred utakmice navijači Partizana su ispalili nekoliko raketa sa južne tribine, od kojih se jedna zabola u vrat Aleksandra Radovića (17) iz Opova, koji je bio na severu, među tifozima Crvene zvezde. Nesrećni mladić nije preživeo. Trojica navijača Partizana 14. maja 2002. godine pretukla su nekadašnjeg proslavljenog boksera Živorada Šiškovića (66) na železničkoj stanici kod Pančevačkog mosta, kada je stao u odbranu Kineza kojeg su huligani maltretirali. Čovek je preminuo od posledica srčanog udara. Do početka 2005. godine zabeleženo je na desetine izbodenih noževima u navijačkim tučama i sačekušama, a Dobrica Dimitrijević iz Zaklopače je čak nastradao od tog oružja nasred severne tribine, za vreme utakmice Crvene zvezde sa Vojvodinom!
Crna hronika nastavljena je u januaru 2005. godine, kada je u tuči zbog šala, od posledica ubadanja nožem, preminuo fan Partizana Mirko Radovanović (18). U avgustu 2005. godine grupica fanova Voždovca krenula je vozom za Golubovce da bodri svoj tim na meču sa Zetom. NJih je u Rakovici, usred vagona, napalo dvadesetak pristalica FK Rad, od kojih je jedan ubodom nožem u vrat usmrtio Bojana Majića (29), dok je drugi simpatizer Voždovca, izboden u leđa, preživeo. Samo dva meseca kasnije još jedan srednjoškolac u Obrenovcu, Radovan Milošević (17), izgubio je život zato što je voleo „pogrešne“ klupske boje. Deset dana kasnije, u autobusu, vraćajući se sa utakmice protiv Čukaričkog, nožem je ubijen Golub Balević (18), navijač Bežanije. U aprilu 2006. godine nožem u leđa izboden je Petar Sedlak (23), koji taj napad nije preživeo. Jezive scene desile su se i u julu te iste godine. Zakazana tuča između navijača Crvene zvezde i Partizana na stadionu FK Žarkovo završena je tragično, pošto je nožem u vrat ubijen Aleksandar Panić (24). Poslednja žrtva krvavih obračuna u navijačkom svetu je Dušan Penić, koji je pretučen nasmrt u aprilu ove godine ispred kladionice „Rojal“ na Novom Beogradu. Sukob je nastao zbog dresa Dušana Baste, koji je nesrećni Penić nosio u rukama.
- Ovde se dešavaju nekakva čuda sa uvažavanjem ljudskih života. Sport je nadmetanje i u njemu ne bi trebalo da bude nikakve tragedije. To je, u stvari, vest o stanju u kome se nalazimo, a imam utisak da na ulici viđam sve više ljudi koji su granični slučajevi normalnosti - objašnjava Božović.
On ukazuje da su navijači u našoj zemlji odavno demonstrirali nasilje, ali se sukobi sada prenose i „u mračne prostore“.
- Velika greška je ako se znalo da će biti sukoba što policija nije reagovala i spasla ono što može. Tuče na stadionu sada se prenose na ulice i trgove, a sa tom pričom nikako da se suočimo do kraja, jer je komunikacija u sportu poremećena - navodi Božović. On objašnjava da se navijači nekako fanatično poistovećuju sa klubom, a onda nastaje eksplozija potisnutih strasti, pa je sportsko nadmetanje izgovor za mahnitanje, što poništava vrednost samog takmičenja.
- Navijačko pleme je previše prepušteno sebi, a krivi su klubovi koji su to omogućili. Sad, kada je đavo izašao iz flaše, nikako se ne može zaustaviti, jer je bilo neophodno preventivno delovati protiv toga.
Profesor Božović ukazuje da je zaustavljanje nasilja imperativ svakog civilnog društva.
- Ne postoji sigurniji način da se nasilje suzbije nego zakonom. Ali, taj zakon ne sme samo da piše na papiru, a u stvarnosti da nestaje, već obaveznim i pravednim zakonom koji se primenjuje, kako bi se zaštitili sportska igra i navijački svet - kaže Božović.
Tuče su nekada bile fer
Stariji navijači sa Zvezdinog „Severa“ i Partizanovog „Juga“ složni su u oceni da nove generacije navijača i ne znaju, u stvari, šta znači biti navijač. I jedni i drugi su za tuču „na ruke“ i osuđuju upotrebu noževa i pištolja, ubistva navijača. Kažu, međutim, da je teško kontrolisati svakog šta nosi sa sobom u tuču.
- Tuče su nekada bile fer. Pesnica je bilo jedino oružje, znao se red i poštovao navijački kodeks. Danas je stvar otišla predaleko. Noževi, bokseri, satare, štangle, kamenje, rakete, baklje, pa čak i pištolji potežu se na pripadnike rivalskih navijačkih grupa kao da je reč o obračunu plemena i borbi za opstanak. Klinci su izgubili kompas - rečenica je jednog od starijih navijača Partizana, koji pamti i neka druga, takoreći romantičnija vremena.
Transparenti na kup utakmici sa Partizanom koji su se zavijorili na „Severu“ - „Dokle više da se ubijamo?“, „Nijedan srpski život nije vredan navijačkog rivalstva“, „Neka je večna slava svim žrtvama navijačkog obračuna“ i „Večna ti slava, Dejane“ - samo su početak nečega zdravog, smatraju „delije“.
- Naše parole ne znače ništa ako iza njih ne počnu stvari da se drastično menjaju. Ovo što smo uradili je velika odgovornost za buduće vreme. Neka Bog da snage svima da izguramo priču do kraja. Niko nije cvećka, svi su radili loše stvari... Ali, ako sad ne stanemo, nikad nećemo - poručio je jedan „delija“.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Samo dan kasnije, uoči polufinalnog meča Lav Kupa Srbije između Crvene zvezde i Partizana, grupa pijanih „grobara“ u autobusu 18 na sred mosta Gazela teško su povredili Slobodana Babića (41), njegovog trinaestogodišnjeg sina i Slavka Opačića (48). Kasnije se ispostavilo da su pretučeni takođe navijači Partizana, što još jednom potvrđuje tezu da takozvanim navijačima nije bitno ni koga napadaju, a ni zbog čega. Ova socijalna grupa je u Srbiji formirana u uslovima ratova, nezaposlenosti, siromaštva, socijalnih tenzija i verbalnog nasilja, a odraz je društva u kome živimo.
Zakonom na nasilnike
Prof. dr Ratko Božović smatra da su kontinuirane nepovoljne vesti paradigma za mentalno stanje naših građana.
CRNA SERIJA
Početak crne serije odigrao se 30. oktobra 1999. godine, na večitom derbiju. Usred utakmice navijači Partizana su ispalili nekoliko raketa sa južne tribine, od kojih se jedna zabola u vrat Aleksandra Radovića (17) iz Opova, koji je bio na severu, među tifozima Crvene zvezde. Nesrećni mladić nije preživeo. Trojica navijača Partizana 14. maja 2002. godine pretukla su nekadašnjeg proslavljenog boksera Živorada Šiškovića (66) na železničkoj stanici kod Pančevačkog mosta, kada je stao u odbranu Kineza kojeg su huligani maltretirali. Čovek je preminuo od posledica srčanog udara. Do početka 2005. godine zabeleženo je na desetine izbodenih noževima u navijačkim tučama i sačekušama, a Dobrica Dimitrijević iz Zaklopače je čak nastradao od tog oružja nasred severne tribine, za vreme utakmice Crvene zvezde sa Vojvodinom!
Crna hronika nastavljena je u januaru 2005. godine, kada je u tuči zbog šala, od posledica ubadanja nožem, preminuo fan Partizana Mirko Radovanović (18). U avgustu 2005. godine grupica fanova Voždovca krenula je vozom za Golubovce da bodri svoj tim na meču sa Zetom. NJih je u Rakovici, usred vagona, napalo dvadesetak pristalica FK Rad, od kojih je jedan ubodom nožem u vrat usmrtio Bojana Majića (29), dok je drugi simpatizer Voždovca, izboden u leđa, preživeo. Samo dva meseca kasnije još jedan srednjoškolac u Obrenovcu, Radovan Milošević (17), izgubio je život zato što je voleo „pogrešne“ klupske boje. Deset dana kasnije, u autobusu, vraćajući se sa utakmice protiv Čukaričkog, nožem je ubijen Golub Balević (18), navijač Bežanije. U aprilu 2006. godine nožem u leđa izboden je Petar Sedlak (23), koji taj napad nije preživeo. Jezive scene desile su se i u julu te iste godine. Zakazana tuča između navijača Crvene zvezde i Partizana na stadionu FK Žarkovo završena je tragično, pošto je nožem u vrat ubijen Aleksandar Panić (24). Poslednja žrtva krvavih obračuna u navijačkom svetu je Dušan Penić, koji je pretučen nasmrt u aprilu ove godine ispred kladionice „Rojal“ na Novom Beogradu. Sukob je nastao zbog dresa Dušana Baste, koji je nesrećni Penić nosio u rukama.
- Ovde se dešavaju nekakva čuda sa uvažavanjem ljudskih života. Sport je nadmetanje i u njemu ne bi trebalo da bude nikakve tragedije. To je, u stvari, vest o stanju u kome se nalazimo, a imam utisak da na ulici viđam sve više ljudi koji su granični slučajevi normalnosti - objašnjava Božović.
On ukazuje da su navijači u našoj zemlji odavno demonstrirali nasilje, ali se sukobi sada prenose i „u mračne prostore“.
- Velika greška je ako se znalo da će biti sukoba što policija nije reagovala i spasla ono što može. Tuče na stadionu sada se prenose na ulice i trgove, a sa tom pričom nikako da se suočimo do kraja, jer je komunikacija u sportu poremećena - navodi Božović. On objašnjava da se navijači nekako fanatično poistovećuju sa klubom, a onda nastaje eksplozija potisnutih strasti, pa je sportsko nadmetanje izgovor za mahnitanje, što poništava vrednost samog takmičenja.
- Navijačko pleme je previše prepušteno sebi, a krivi su klubovi koji su to omogućili. Sad, kada je đavo izašao iz flaše, nikako se ne može zaustaviti, jer je bilo neophodno preventivno delovati protiv toga.
Profesor Božović ukazuje da je zaustavljanje nasilja imperativ svakog civilnog društva.
- Ne postoji sigurniji način da se nasilje suzbije nego zakonom. Ali, taj zakon ne sme samo da piše na papiru, a u stvarnosti da nestaje, već obaveznim i pravednim zakonom koji se primenjuje, kako bi se zaštitili sportska igra i navijački svet - kaže Božović.
Tuče su nekada bile fer
Stariji navijači sa Zvezdinog „Severa“ i Partizanovog „Juga“ složni su u oceni da nove generacije navijača i ne znaju, u stvari, šta znači biti navijač. I jedni i drugi su za tuču „na ruke“ i osuđuju upotrebu noževa i pištolja, ubistva navijača. Kažu, međutim, da je teško kontrolisati svakog šta nosi sa sobom u tuču.
- Tuče su nekada bile fer. Pesnica je bilo jedino oružje, znao se red i poštovao navijački kodeks. Danas je stvar otišla predaleko. Noževi, bokseri, satare, štangle, kamenje, rakete, baklje, pa čak i pištolji potežu se na pripadnike rivalskih navijačkih grupa kao da je reč o obračunu plemena i borbi za opstanak. Klinci su izgubili kompas - rečenica je jednog od starijih navijača Partizana, koji pamti i neka druga, takoreći romantičnija vremena.
Transparenti na kup utakmici sa Partizanom koji su se zavijorili na „Severu“ - „Dokle više da se ubijamo?“, „Nijedan srpski život nije vredan navijačkog rivalstva“, „Neka je večna slava svim žrtvama navijačkog obračuna“ i „Večna ti slava, Dejane“ - samo su početak nečega zdravog, smatraju „delije“.
- Naše parole ne znače ništa ako iza njih ne počnu stvari da se drastično menjaju. Ovo što smo uradili je velika odgovornost za buduće vreme. Neka Bog da snage svima da izguramo priču do kraja. Niko nije cvećka, svi su radili loše stvari... Ali, ako sad ne stanemo, nikad nećemo - poručio je jedan „delija“.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Klinci su izgubili kompas
Glas javnosti5 komentar(a)
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari