Struju hvataju vetrom

KANJIŽA - U dvorištu zanatsko-građevinske firme „Sloga“ na izlazu iz Kanjiže prema Senti uskoro će biti postavljen 40 metara visok stub za merenje jačine vetra. Ukoliko merenja pokažu da je ovo područje bogato obnovljivim izvorom energije, pristupiće se izgradnji energetske farme čime će se Srbija konačno priključiti zemljama širom sveta koje već decenijama zahvaljujući snazi vetra proizvode električnu energiju. Prema računici stručnjaka za instaliranje jednog mernog stuba sa pratećim instrumentima za brzinu vetra i prikupljanje, primarnu obradu i skladištenje podataka potrebno je najmanje 10.000 evra.

- Prošlog meseca u prisustvu pokrajinskog Sekretara za energetiku Dragana Surdučkog i generalnog konzula Republike Mađarske u Subotici Ferenca Nađa potpisali smo poslovno-tehnički ugovor sa jednom mađarskom firmom o izgradnji vetrogeneratora. Prema našim planovima u ataru između mesta Zimonjić i Velebit u opštini Kanjiža trebalo bi da se instalira dvadesetak vetrogeneratora. O kakvoj se investiciji radi najrečitije svedoči podatak da jedan vetrogenerator košta oko milion evra- kaže za naš list predsednik opštine Kanjiža Karolj Kermeci.

Rezultati merenja jačine vetra opredeliće poslovne banke da li će pružiti kreditnu potporu investitorima koji su voljni da znanje i kapital ulože u izgradnju vetrogeneratora na severu Bačke-kaže Kermeci i dodaje da bi proizvedena električna energija ulazila u sistem EPS-a.

APSOLUTNO EKOLOŠKI

Vetrogeneratori ne troše nikakvo gorivo, pa pri proizvodnji struje nema otpada, niti se stvaraju gasovi koji prouzrokuju efekat staklene bašte. Zauzete poljoprivredne površine na kojima su instalirani vetrogeneratori mogu se normalno koristiti. Energetske farme same po sebi predstavljaju turističku atrakciju, a zahvaljujući njima od mreže udaljeni potrošači mogu da se snabdevaju električnom energijom.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da Srbija ima potencijala za proizvodnju vetrogeneratora, ali se sem opštine Inđija još niko nije odvažio da s reči pređe na delo. Kao najpodesnija mesta stručnjaci su označili planinske oblasti i Podunavlje. Amerikanci su prvi na svetu početkom dvadesetog veka počeli da koriste male vetrenjače za proizvodnju struje, dok je na obali Crnog mora, na Krimu, podignut prvi višekilovatni vetrogenerator u Evropi. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka započelo je osvajanje vetroenergetskih tehnologija. Zahvaljujući tome već decenijama se u mnogim zemljama poput SAD, Nemačke, Holandije, Danske, Francuske, Španije ili Velike Britanije proizvodi struja.

Autor:

Saša Urošev