SIGNAL ZA OPORAVAK KOŠTUNIĆA?

BAČEN NOVAC... U Koštuniće je uloženo 15 miliona dolara

Koštunići, selo pod Suvoborom i Ravnom gorom, nakon uzleta pre nekoliko godina, preživljava teške dane. U centru sela, u kome je do 2002. godine bilo zaposleno 400 radnika i koje je vrvelo jer je dnevno ugošćavalo još po nekoliko stotina turista, nema bukvalno nikoga.

Na brdu iznad reke stoji nedovršena građevina, koja je trebalo da bude superluksuzni hotel. Uz hotel, betonska rupa pod krovom. Da je bilo sreće, umesto žaba kupali bi se turisti. Malo iznad deset vajata u kojima su turisti jedno vreme i boravili. Već nekoliko godina zvrje prazni. Nameštaj kojim su vajati bili opremljeni otišao na doboš. Sud ga prodao da bi namirio potraživanja nekadašnjih radnika. Bojleri, tuš-baterije, WC šolje nisu otišle na licitaciju, ali su ih zato odneli lopovi. Kralo se nekoliko godina sve što se moglo. Nosili su čak i kandelabre koji su noću osvetljavali Koštuniće.

FAKTI

- U Koštuniće je uloženo oko 15 miliona dolara

- Samo u nedovršeni luksuzni hotel uloženo je skoro pet miliona dolara. Trebalo je još milion da se završi, a danas je očerupano sve što je bilo u njemu. Odnet je i najsavremeniji panoramski lift!

- Koštunići su bili prvo etnoselo u Srbiji, recept koji su drugi prekopirali

- Kusturica je prvo u Koštnićima dobio plac za svoje projekte, pre nego što se odlučio za Mećavnik

- Bili smo ništa, onda sve, a sada smo opet ništa - priča Milorad Tomović, meštanin, jedini koga sretosmo u centru.

- Hteo je to da kupi Divac, pa su neki Rusi hteli da otvore očnu kliniku, ali nekome nije odgovaralo. Nisu dali. Sad smo gori nego što smo bili pre no što je Čeković ovde počeo da gradi - priča Tomović.

Koštunići su počeli da se razvijaju pre 12 godina. Tadašnji direktor „Jugoimporta" Jovan Čeković počeo je u svom rodnom selu da gradi pogone za proizvodnju rakije, džema, čipsa, hladnjaču... Napravljen je i turistički kompleks sa vajatima, etnokućom u kojoj su tkalje izrađivale odevne predmete koji su se prodavali čak i na pariskom Šanzelizeu. Smenom Čekovića sa mesta direktora krajem 2002. godine sve staje i počinje propast. Preduzeća „Etnoart" i „Anđelija Mišić", preko kojih su išle investicije, otišla su u stečaj, radnici su ostali bez posla. Jedino radi hladnjača koju je „Jugoimport" zadržao pod svojim okriljem.

Ipak, postoje nagoveštaji da bi sudbina Koštunića mogla da se preokrene, odnosno da se prvo zaustavi sunovrat, a potom napravi korak u dobrom pravcu. Opštinska turistička organizacija iz Gornjeg Milanovca formirala je u decembru 2007. preduzeće „Uspomena", koje bi trebalo da oživi Koštuniće, koliko može. Odobreno im je i nešto para iz budžeta opštine Gornji Milanovac.

- Dodeljeno nam je 800.000 dinara, kojima smo se nadali još u januaru, a koje su legle na naš račun tek prošlog petka. Izgubili smo sezonu za rekreativnu nastavu, sređujemo koliko možemo, nadamo se da ćemo uspeti da sedam vajata opremimo do leta. U etnokući su četiri apartmana spremna za goste. Glavni gosti trebalo bi da budu đaci, planinari, izviđači. Malo je ovo para, radimo šta možemo - priča Vanjka Ponjavić, direktor „Uspomene".

VAJATI

Osim opštinskih turističkih poslenika, koji sa 800.000 dinara pokušavaju da ožive mesto u koje su uloženi milioni dolara, Koštunićima se niko ozbiljno ne bavi. Ni lokalni političari ih ne uzimaju u usta, očigledno zbog straha da će obećati ono što ne mogu da ispune. Bili su u nekoj od prošlih predizbornih kampanja ovde ministri Velimir Ilić i Bojan Dimitrijević. Olako su obećali „stotinak miliona" da selo oživi i da hotel bude završen. Dimitrijević više nije ministar, a Velju muče drugi problemi, komentarišu meštani pred seoskom prodavnicom.

Selo u koje su uloženi toliki dolari i koje je prvo u Srbiji imalo viziju da se bavi elitnim seoskim turizmom, da zdrave srpske proizvode prodaje za skupe pare po svetu, sada se okreće učenicima na rekreativnoj nastavi, planinarima, izviđačima...

PETAR JEREMIĆ