Vesti » Press 18.04.2008
SVE MANJE OBRAZOVANIH
Samo sedam odsto građana Srbije ima visoko obrazovanje,a skoro polovina nacije ima završenu samo osnovnu školu
Press petak, 18. april 2008.
Kriza u školstvu... Studiranje sve skuplje, a diplomaca sve manje
Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je u poslednjih 15 godina opao broj visokoobrazovanog stanovništva!
Pomoć mladima u odabiru škole
Državni sekretar Vladimir Ilić kaže za Press da će u Ministarstvu ekonomije uskoro biti pokrenut novi projekat koji će mladima pomoći da lakše izaberu buduće zanimanje.
- Trebalo bi da pravimo nešto što će biti kao prognoza potrebnih zanimanja. Na osnovu konkretnih podataka s tržišta rada, odgovarajućom metodom, moguće je predvideti koji će poslovi biti najviše traženi u nekom narednom periodu - navodi Ilić.
Prema podacima koje je izneo potpredsednik Vlade Božidar Đelić, samo sedam odsto ljudi u Srbiji ima visoku stručnu spremu, 22 odsto stanovništva starijeg od 15 godina ima nepotpuno osnovno obrazovanje, a 24 odsto populacije ima završenu samo osnovnu školu.
Profesor na Filozofskom fakultetu, na odseku pedagogije, Želimir Popov kaže za Press da Srbija ima katastrofalnu obrazovnu sliku, za koju je najviše kriva državna politika.
- Imamo samo sedam odsto visokoobrazovanih ljudi, jer država ne stimuliše mlade da studiraju. Znamo da je prosek studiranja sedam godina. To je zbog toga što studenti sve više moraju i da rade uporedo s učenjem.
Lončar: U žičare se više ulagalo
Ministar prosvete Zoran Lončar izjavio je juče da je Srbiji potrebno savremeno obrazovanje, ali ne samo „na bilbordima tokom predizbornih kampanja, već i u praksi".
- U škole je investirano tri puta manje nego u žičare. Nadam se da će se to promeniti u narednoj vladi - rekao je Lončar. On je objasnio da je prioritet od 2001. godine u reformi obrazovanja bilo stvaranje novih institucija, modernizacija programa i uvođenje novih profila, zakonske promene, kao i stvaranje strategija za razvoj obrazovanja.
O tome koliko država malo brine o obrazovanju govori podatak da je od ukupnog budžeta za obrazovanje za plate zaposlenih namenjeno 90 odsto sredstava, a samo 10 odsto koristi se za razvoj ustanova. Poređenja radi, u svetu od ukupnog budžeta za obrazovanje 60 odsto ide na plate, a čak 40 odsto za razvoj - kaže Popov.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije zadužen za zapošljavanje Vladimir Ilić kaže za Press da se nepovoljna obrazovna struktura značajno odražava na veliki broj nezaposlenih u Srbiji.
- Od oko 580.000 nezaposlenih jedna trećina njih ima vrlo male šanse na tržištu rada baš zbog neadekvatnog obrazovanja.
Naš obrazovni sistem proizvodi kadrove koji nisu potrebni tržištu rada. Ceo sistem obrazovanja u Srbiji veoma je inertan i pravi potpuno neupotrebljive kadrove - smatra Ilić.
Prema njegovim rečima, osnovni problem, u stvari, je to što ne postoji komunikacija između obrazovnog sektora i tržišta rada.
- Ceo obrazovni sistem je takav da upropaštava mlade talentovane ljude. Nije tajna da fale kadrovi u oblastima informacionih tehnologija, građevine, turizma, zatim, potrebni su stolari, kuvari, limari, varioci.
Roditelji u Srbiji svoju decu uglavnom upisuju u gimnazije, ekonomske i pravne škole, a poznato je da su to profili koji imaju slabe izglede da nađu posao - kaže Ilić.
I. Dugalić
Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je u poslednjih 15 godina opao broj visokoobrazovanog stanovništva!
Pomoć mladima u odabiru škole
Državni sekretar Vladimir Ilić kaže za Press da će u Ministarstvu ekonomije uskoro biti pokrenut novi projekat koji će mladima pomoći da lakše izaberu buduće zanimanje.
- Trebalo bi da pravimo nešto što će biti kao prognoza potrebnih zanimanja. Na osnovu konkretnih podataka s tržišta rada, odgovarajućom metodom, moguće je predvideti koji će poslovi biti najviše traženi u nekom narednom periodu - navodi Ilić.
Prema podacima koje je izneo potpredsednik Vlade Božidar Đelić, samo sedam odsto ljudi u Srbiji ima visoku stručnu spremu, 22 odsto stanovništva starijeg od 15 godina ima nepotpuno osnovno obrazovanje, a 24 odsto populacije ima završenu samo osnovnu školu.
Profesor na Filozofskom fakultetu, na odseku pedagogije, Želimir Popov kaže za Press da Srbija ima katastrofalnu obrazovnu sliku, za koju je najviše kriva državna politika.
- Imamo samo sedam odsto visokoobrazovanih ljudi, jer država ne stimuliše mlade da studiraju. Znamo da je prosek studiranja sedam godina. To je zbog toga što studenti sve više moraju i da rade uporedo s učenjem.
Lončar: U žičare se više ulagalo
Ministar prosvete Zoran Lončar izjavio je juče da je Srbiji potrebno savremeno obrazovanje, ali ne samo „na bilbordima tokom predizbornih kampanja, već i u praksi".
- U škole je investirano tri puta manje nego u žičare. Nadam se da će se to promeniti u narednoj vladi - rekao je Lončar. On je objasnio da je prioritet od 2001. godine u reformi obrazovanja bilo stvaranje novih institucija, modernizacija programa i uvođenje novih profila, zakonske promene, kao i stvaranje strategija za razvoj obrazovanja.
O tome koliko država malo brine o obrazovanju govori podatak da je od ukupnog budžeta za obrazovanje za plate zaposlenih namenjeno 90 odsto sredstava, a samo 10 odsto koristi se za razvoj ustanova. Poređenja radi, u svetu od ukupnog budžeta za obrazovanje 60 odsto ide na plate, a čak 40 odsto za razvoj - kaže Popov.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije zadužen za zapošljavanje Vladimir Ilić kaže za Press da se nepovoljna obrazovna struktura značajno odražava na veliki broj nezaposlenih u Srbiji.
- Od oko 580.000 nezaposlenih jedna trećina njih ima vrlo male šanse na tržištu rada baš zbog neadekvatnog obrazovanja.
Naš obrazovni sistem proizvodi kadrove koji nisu potrebni tržištu rada. Ceo sistem obrazovanja u Srbiji veoma je inertan i pravi potpuno neupotrebljive kadrove - smatra Ilić.
Prema njegovim rečima, osnovni problem, u stvari, je to što ne postoji komunikacija između obrazovnog sektora i tržišta rada.
- Ceo obrazovni sistem je takav da upropaštava mlade talentovane ljude. Nije tajna da fale kadrovi u oblastima informacionih tehnologija, građevine, turizma, zatim, potrebni su stolari, kuvari, limari, varioci.
Roditelji u Srbiji svoju decu uglavnom upisuju u gimnazije, ekonomske i pravne škole, a poznato je da su to profili koji imaju slabe izglede da nađu posao - kaže Ilić.
I. Dugalić
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari