Čomski i Ćosić: Kasno za podelu

Noam Čomski i Dobrica Ćosić

Čomski:

Povodom proglašenja nezavisnosti Kosova i nove situacije, nemam mnogo toga da kažem, ništa vredno ponavljanja. I danas mislim da je Vaš predlog imao mnogo smisla, ali je sada nemoguć. SAD je previše investirala u Kosovo, kako geostrateški, tako i ideološki (a po pitanju ideologije, Evropa je još luđa od SAD u vezi sa Kosovom). Geostrateški deo priče uključuje ne samo kamp ’Bondstil’, nego i potrebu da se učvrsti kontrola Vašingtona nad Evropom; ideološki deo priče ima veze sa načinom na koji su zapadnjački intelektualci napravili potpune imbecile od sebe u svojoj orgiji samohvalisanja i svom neverovatnom laganju u vezi sa ratom. Nikada neće dozvoliti da se te laži razotkriju, a poziranje o nezavisnosti Kosova je neophodni zaključak bajke o njihovoj veličanstvenoj ulozi.

Ćosić:

Poštovani profesore Čomski,

Saglasan sam sa Vama da je sada dockan da se razmatra moj predlog o podeli Kosova i odbrani od albanske aneksije srpske etničke teritorije; po svemu sudeći dockan je i da se primeni atoski (grčki) model očuvanja samostalnosti kosovskih i metohijskih manastira. Srbi su nejaki da promene isplaniranu konstelaciju albansko-srpskih odnosa na Kosovu koja je podređena američkoj strategiji i interesima na Balkanu i Evropi. Vaš čin ubedljive moralne podrške koju pružate srpskom narodu danas, za nas mnogo znači. Jer mi smo užasno poniženi nepravdama i decenijama sami. Kraj 20. veka u Evropi izrodio je, tačnije rečeno, obnovio ideologiju srbofobije u korelaciji sa rusofobijom, a kojom se na Balkanu i Evropi želi da potisne u zaborav nacistički antisemitizam i maskira kancerozno licemerje one Evrope koja proizvodi ratove i ideologije laži.

Izražavam Vam ljudsku zahvalnost i molim da ne razumete kao neskromnost kada Vam kažem: nisam srećan čovek, ali sam srećan pisac što smem da kažem da mi je u velikoj i pravednoj stvari moga naroda Noam Čomski bio istomišljenik i prijatelj.