Ekološka sahrana za 21. vek

Više nije dovoljno živeti u skladu sa prirodnom sredinom, već se ljudi danas ohrabruju da razmišljaju na ekološki način i kada napuštaju ovaj svet, zaključak je današnje izložbe pogrebnog centra Zelena sahrana u Londonu.

Na današnjoj izložbi u Londonu predstavljeni su različiti tipovi kartonskih pogrebnih sanduka, "ekološka kremacija", kao i urne u obliku školjki napravljene od bambusa, terakote ili stakla.

Velika Britanija je svetski lider u ekološkim sahranama i glavni izvor raznih dodatnih ekoloških proizvoda i ideja u pogrebnoj delatnosti, koje već imaju veliki broj pristalica u ostatku Evrope.

Takozvane "zelene sahrane" pokušavaju da budu u skladu sa prirodnom sredinom, počevši od odeće koja se šije od različitih prirodnih materijala, do sanduka koji se prave od biorazgradljivih materijala.

Osnovna ideja tih ekoloških sahrana za 21. vek je "ostaviti što manje traga na zemlji".

Ideju ekoloških kremacija uvela je prvo Švedska pre dve godine, a začetnica te metode je biolog Suzan Vig-Masak koja je patentirala svoj pronalazak u 35 zemalja širom sveta.

Njen metod se sastoji u sledećem: Nakon hladne nitrogenske "kupke", telo postaje krto i mrvi se u prah koji se zatim suši. Prah se stavlja u posude napravljene od prirodnih materijala, kao što je kukuruzni skrob, i sahranjuje se u plitak grob, jer na taj način brže počinje proces razlaganja.

Ostaci se stapaju sa zemljom u periodu od šest do 12 meseci, i kao takvi, biljkama posađenim na grobu daju dovoljno hranljivih materija.

Prema istraživanjima naučnika, proces kremacije proizvodi više ugljen dioksida koji utiče na globalno zagrevanje. Međutim, ukoliko se zasadi po jedno drvo za svakog čoveka koji se sahrani, bilo da je reč o kremaciji ili "običnoj sahrani", emisija ugljen-dioksida će se vremenom neutralisati.