Poljoprivreda: „Sunoko” ne zatvara nijednu šećeranu

Uprkos mnogobrojnim problemima, kompanija“Sunoko“ neće zatvoriti ni jednu od svoje četiri fabrike, a to znači ni onu u Baču - rečeno je juče za „Dnevnik“ u službi za odnose s javnošću ove komapnije.

Kako je za naš list potvrđeno u „Sunoku“, koji gazduje fabrikama u Baču, Vrbasu, Kovačici i Pećincima, uznemirenost u bačkoj fabrici izazvale su pogrešne interpretacije situacije koja je ove godine pogodila kompletan domaći šećerni sektor. Izostala je podrška države, ali sve ono što se dešava nije razlog da bi se zatvorila bilo koja šećerana.

Problemi domaće šećerne industrije, da podsetimo, nisu od juče i nije ovo prvi put da se u javnosti pokreću priče o zatvaranju nekih fabrika. Šta više, prošle godine italijnski SFIR je stavio katanac na fabriku u Novoj Crnji te je svu proizvodnju premestio u svoju drugu fabriku u Senti. Iako u fabrikama nerado govore o budućnosti domaće šećerne industrije prosta matematika kaže da za nekoliko gidna u celoj Srbiji neće ostati više od pet fabrika. Nova politika Evropske unije koja će dovesti do pada cene šećera na evropskom tržištu sa nekadašnjih 630 na 400 evra po toni, izvozna kvota od 180.000 tona godišnje i ograničeno domaće tržište navode na jedinstvenu procenu i eksperata i vlasnika šećerana da je pet fabrika maksimum za Srbiju.

Cepter odustao od Zrenjanina

Posle višemesečnih pregovora, švajcarska firma “Uba holding”, u vlasništvu Filipa Ceptera, odustala je od kupovine zrenjaninske Fabrike šećera, jedine srpske šećerane koja je u većinskom vlasništvu države. Kako “Dnevnik” saznaje iz dobro obaveštenih izvora, kompanija Cepter je juče Komisiji Vlade Srbije koja je vodila pregovore uputila zvaničan dopis u kome se ističe da se od kupovine zrenjaninske šećerane odustaje zbog aktulne političke situacije u zemlji i niske cene šećera. Prema istim izvorima, poslednja cena koja je ponuđena poznatom beogradskom biznismenu za kupovinu ovog preduzeća iznosila je 1,4 miliona evra, s tim što je država otpisala 530 miliona dinara dugova šećerane i bila spremna da otpiše još 340 miliona.

Tako je propao i drugi tender za prodaju ove fabrike, a 213 radnika, od kojih je većina formalno-pravno na prinudnom odmoru, već trideset meseci ne prima platu. Sudbina najstarije srpske šećerane, koja već tri godine ne radi, sada je krajnje neizvesna i pored toga što se prostire na 26 hektara atraktivnog i urbanistički uređenog zemljišta u gradu.

Džava već tri godine ne uspeva da nađe kupca, a zanimljiv je podatak, doduše nezvaničan, ali proveren, da su nadležni državni organi, navodno zbog nepoštovanja tenderske procedure odbili kupca iz Rumunije, vlasnika beogradskog “Jugošećera”, koji je za zrenjaninsku fabriku nudio 11 miliona evra. D. K.

U šećeranama tvrde da svima u ovoj državi treba da bude jasno da će za tri godine polovina fabrika biti zatvoreno. Računica je veoma jasna: šećer po realnim cenama može se prodati samo u Evropskoj uniji i na našem tržištu, dok je svetska pijaca za šećer od šećerne repe nedostupna jer je onaj od trske znatno jeftiniji. Naime, mi u EU po preferencijalnm uslovima možemo da izvezemo 180.000 tona, a domaćem tržištu treba od 200.000 do 220.000 tona, što sve zajedno iznosi oko 400.000 tona. Naše fabrike koje imaju budućnost sada bez većih problema prerade šezdesetak hiljada tona šećera godišnje, ali sve fabrike, moraju i da idu u razvoj i povećanje kapaciteta tako da, ako žele da opstanu, za nekoliko godina moraju proizvoditi najmanje 100.000 tona po sezoni. Kada se ti podaci ukrste, jasno je da nama u dogledno vreme neće trebati više od četiri fabrike. To je bolna odluka, ali ako se bude radilo kao do sada, preti opasnost da sve fabrike propadnu. Enormno povećanje proizvodnje dovešće do haosa na tržištu i pritiska na cene. Šećer neće imati kome da se proda pa onda fabrike neće moći da plaćaju repu i tu bi se krug propasti zatvorio.

Ove godine očekuje se da će repu prerađivati osam fabrika. Rade četri „Sunokove“: u Baču, Vrbasu, Kovačici i Pećincima, pa zatim dve “Helenik šugarove”, u Crvenki i Žablju, SFIR-ova u Senti, te fabrika u Sremskoj Mitrovici. Od vojvođanskih fabrika ne rade one u Kovinu, Zrenjaninu i Novoj Crnji, dok su u centralnom delu Republike zatvorene sve - i šabačka i beogradska, kao i one u Ćupriji i Požarevcu.

D. Urošević

Poslato 18.04.2008