Bauk Kosova nad Andima

Karakas - U Latinskoj Americi postoji sve šire jedinstvo o mnogim pitanjima spoljne politike, a pre svega, da ravnopravnost, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta kao i drugih principa međunarodnog prava nemaju alternativu. Opasnost i suprotna ponašanja vide se sa severa, od SAD, čiju politiku većina zemalja Latinske Amerike, uključujući i tako velike zemlje kao što su Brazil, Argentina, Venecuela, Bolivija, karakteriše i doživljava kao neokolonijalističku i imperijalističku.

O svemu tome se razgovaralo na Svetskoj konferenciji o miru, održanoj u glavnom gradu Venecuele Karakasu. Paralelno sa redovnom Skupštinom Svetskog saveta za mir i Svetskom konferencijom o miru, u Karakasu se odvijala i konferencija naučnika i analitičara međunarodnih odnosa posvećena problemima suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja Latinske Amerike. U višednevnom radu ovih skupova učestvovalo je oko 1.000 delegata iz preko 100 zemalja sa svih kontinenata, osim Australije. Delegati su predstavljali oko 300 nezavisnih udruženja i organizacija. Iz mnogih zemalja Latinske Amerike u radu ovih konferencija učestvovali su i visoki predstavnici vlada kao, na primer, iz Brazila, Venecuele, Argentine, Bolivije, Kube. Iz Srbije je učestvovala delegacija Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Predstavnik Foruma je predsedavao jednim od tri panela, čija je tema bila - za mir i suverenitet - protiv rata, stranog mešanja i okupacije.

„Kosovo e Serbia“

Separatističke tendencije u ovom delu sveta nisu nove, ali su nakon agresije NATO protiv SR Jugoslavije 1999. godine i naročito nakon „koordiniranog“, ilegalnog proglašenja nezavisnosti Prištine, pojačane i postale jedna od najvažnijih tema međunarodnih kontakata i rasprava u javnosti ovog kontinenta. Kada se neko iz Srbije nađe u ovom od Evrope i Balkana udaljenom delu sveta biva iznenađen koliko su problemi bivše Jugoslavije i posebno Srbije poznati i to ne samo u diplomatskim i političkim krugovima, već i u običnom narodu.

PRIMER PROVINCIJE SANTA KRUZ

Čaves je kao primer naveo separatizam bolivijske provincije Santa Kruz koja je izuzetno bogata naftom i drugim sirovinama ističući da se ne sme dozvoliti primena „modela“ razbijanja teritorijalnog integriteta Srbije čemu SAD očigledno teže. Načelo suvereniteta i teritorijalnog integriteta mora se striktno poštovati, smatraju kako predsednik Čaves, tako i lideri većine zemalja LA.

Već u prvom kontaktu, prilikom registracije na recepciji hotela „Alba“ u kome su smešteni svi delegati, mladi nasmejani recepcionar, nakon što se predstavite da ste iz Srbije, smešeći vam najpre kaže „Kosovo je Srbija“, a onda uzima podatke i daje vam potrebne informacije. Gotovo istovetno reaguje i konobar u restoranu u centru grada čim na bedžu koji učesnika Konferencije nosite oko vrata pročita da ste iz Srbije. I on gotovo ponosito izgovara „Kosovo e Serbia“. Ostaje vam bar za trenutak da nagađate da li je to rezultat uticaja medija, političke upućenosti, bliskosti problema Kosmeta njihovoj stvarnosti, ili su možda pratili događanja oko našeg plivačkog šampiona koji je posle pobede diskvalifikovan zato što je na pobedničko postolje stupio sa majicom na kojoj je bilo ispisano „Kosovo je Srbija“? U svakom slučaju, osećate se da ste među prijateljima i da niste potpuni neznanac.

Gotovo svaki drugi govornik iz Latinske Amerike na ovim konferencijama ukazivao je na šire posledice dešavanja na Balkanu, pa i na direktne reperkusije razbijanja Jugoslavije i samog „kosovskog modela“ na kretanja na ovom kontinentu. Sam predsednik Venecuele Ugo Čaves obraćajući se delegatima pomenutih konferencija nekoliko puta je pomenuo opasnosti od „modela“ razbijanja Jugoslavije i Srbije ističući da kontinent Latinske Amerike ozbiljno shvata šta to znači za budućnost međunarodnih odnosa, sudbinu međunarodnog prava i posebno za ulogu Ujedinjenih nacija. „Kosovo je model imperijalističke politike razbijanja i slabljenja zemalja koje vode samostalnu politiku“ - kaže Čaves obraćajući se učesnicima konferencija. Tokom Konferencije predsednik Čaves je primio dokumentarni film i više publikacija o Kosovu i Metohiji.

Ovo nije prvi put da predsednik Čaves javno osuđuje razbijanje bivše Jugoslavije i ilegalno proglašenje otcepljenja Kosmeta od Srbije kao suverene države. I jedno i drugo on pripisuje američkom imperijalizmu i NATO koji jednako, ako ne i više, ugrožavaju i druge delove sveta, uključujući Latinsku Ameriku.

Šta je zajedničko separatizmima

Ciljevi mira, bezbednosti i demokratskog razvoja, kako u međunarodnim odnosima, tako i unutar svake države ponaosob, zahtevaju poštovanje osnovnih principa međunarodnih odnosa, pre svega, onih koji su zapisani u Povelji UN. Iz toga sledi i obaveza učvršćivanja, a ne podrivanja uloge Ujedinjenih nacija i posebno Saveta bezbednosti kao najodgovornijeg organa za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Bez tih osnovnih pretpostavki, preti haos i nesigurnost u međunarodnim odnosima uopšte.

Tokom razgovora sa Čavesom istaknut je i problem separatizma u samoj Venecueli. NJena provincija Sulja, region takođe veoma bogat nafte i jedan od najbogatijih delova Venecuele uopšte, suočena je sa problemom separatizma koji naročito jača poslednjih godina i meseci. Posebno je podstaknut ilegalnom deklaracijom Prištine o „nezavisnosti“. Separatizam provincije Sulja se vezuje za Manuela Rozalesa, kandidata opozicije i američkog favorita na poslednjim venecuelanskim predsedničkim izborima (2006). Bilo je reči i o separatizmu u Ekvadoru i drugim zemljama LA.

U vezi sa fenomenom separatizma gotovo svi sagovornici u Karakasu - domaći i strani učesnici konferencija - ističu nekoliko zajedničkih momenata. Prvo, da su separatističke tendencije u porastu nakon razbijanja Jugoslavije i posebno nakon ilegalne deklaracije Prištine od 17. februara. Drugo, da separatističke tendencije, po pravilu, jačaju u regionima koji su ili bogati naftom, gasom i strateškim mineralima, odnosno, u područjima koja su iz drugih razloga strateški značajna. U tom kontekstu, pored Kosmeta, pominjani su primeri Iraka, Indonezije, Sudana (Darfur), Kine (Tibet, Sečuan), Nigerije (Bijafra i dr.), Angole (Kabinda), Filipina (Moroni) i mnogi drugi. Treće, takav separatizam se podstiče sa strane, pre svega, od strane SAD, s ciljem da se zadovolje interesi krupnog američkog kapitala i strateški interesi SAD kojima ne odgovaraju jake centralne vlasti. Četvrto, politika slabljenja i drobljenja suverenih država najčešće se maskira se navodnom „brigom“ za ljudska prava. I peto, za predvođenje separatizma SAD nalaze, podržavaju i finansiraju pojedince, političke partije i nevladine organizacije u opoziciji prema svakoj vladi koja se zalaže za poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koja se ne miri sa mešanjem i intervencionizmom SAD.

Živadin Jovanović (Sutra: Hrvatska „kifla“ u Boliviji)

Autor:

Ekipa Glasa javnosti