Kockajte se u uspomene u "kazinu" Pola Enke

Šta reći, i kako se osećati posle ovakvog koncerta? Možete biti u raspoloženju za romantiku udvoje, solo šetnju, nastavak zabave negde u gradu… Takođe možete da se udubite u to kako, naprimer, nije toliko loše što sudije u "Idolu" i sličnim takmičenjima bez pardona raskomadavaju potencijalne pevače, jer vam je odjednom jasno da muzikom, ipak, ne bi trebalo da se bavi bilo ko. Veština da nekoliko hiljada ljudi svojim glasom transportujete u šljašteći kič kazina Las Vegasa, ili majčin zagrljaj, pogled izgubljene voljene osobe, osmehe dece…

Enka ume da raspline vaše misli, bez da vas nedolično "raspilavi". Uspomene vam izvlači pre nego što postajete svesni da ste ih čuvali sve vreme. Takva sećanja, i takve emocije čine da on opstaje na sceni pola veka, ali većini ostalih čine – ceo život.

"I've loved, I've laughed and cried.

I've had my fill, my share of losing.

And now, as tears subside,

I find it all so amusing.

To think I did all that;

And may I say - not in a shy way,

No, oh no not me,

I did it my way..."

(MONDO: Tekst - Bojana Zimonjić, foto - Petar Stojanović)