Spomenik kolonistima u Rati

Rata kod Bajmoka – Bajmok i Rata su jedno naselje, koje deli pruga kojom vozovi ne prolaze i tabla na ulazu u Ratu, a na kojoj piše ,,državna granica”. Porodica Gojka Vuksanovića, penzionisanog prosvetnog radnika, došla je iz Crne Gore, 1921. u talasu kolonizacije, koja je bila intenzivna sve do 1930. godine. Crnogorci su zauzeli desnu stranu sela, Bunjevci levu, a ostali su se naselili na ulazu u naselje. Crnogorci su ovde zadržali sve svoje običaje, brakove su sklapali među sobom, kasnije sa Hercegovcima i Ličanima, a ređe sa Bunjevcima, Mađarima i Nemcima. Danas, u tom pogledu više nema pravila.

– Ovde smo dobili imanje po zasluzi našeg dede, ratnika sa Solunskog fronta, i tu sazidali kuću. Inače, Rata je dobila ime po tome što je država delila imanja kolonistima, uz nešto građevinskog materijala i nameštaja, a kolonisti su sve to plaćali na rate – kaže nam Vuksanović, vajkajući se da je nesreća Rate što iz godine u godinu odlazi sve više mladih, pa je selo spalo na oko 9.000 stanovnika. Ovde žive Mađari, Bunjevci, Hrvati i Srbi. Iz Rate je i nekadašnja jugoslovenska reprezentativka u rukometu Tanja Tomanović i fudbaler Petar Černjak,ovde živi profesor Branko Ćupurdija, odavde je petnaest doktora medicinskih nauka, ekonomista i pravnika.

– Nekada su stanovnici ovog mesta imali pogranične dozvole, i mogli su da odu do susedne Mađarske koja je udaljena samo četiri kilometra. Kada su Srbi kolonisti 1941. godine odlazili odavde, doseljeni su Mađari iz Rumunije. Mi smo se vratili 1944, a oni su otišli. Preseljeni su i Mađari starosedeoci – nadovezuje se na priču o Rati meštanin Lazar Aleksić.

U vreme Rezolucije Informbiroa, 1948. i posle, mnogi koji su došli u sukob sa politikom Komunističke partije Jugoslavije pokušali su baš kroz atar sela Rate da se domognu Mađarske, a među njima je svakako najpoznatiji pukovnik Vlado Dapčević. Inače, u to vreme, gotovo svaki drugi žitelj Rate je optužen kao „ibeovac”.

Danas, mladi iz Rate uglavnom odlaze put Subotice, jer radnih mesta ima sve manje, pogotovu otkako je „Matijević” kupio, a zatim zatvorio i rasprodao imovinu zadruge „Ravnica”, u kojoj je bilo zaposleno 1.000 ljudi. I preduzeće „Solid” je propalo posle privatizacije, a pogoni „Severa” gotovo da i ne rade. Ovde je sada prazno oko 30 kuća, uglavnom bunjevačkih, kao i sedamdesetak opustelih salaša u okolini.

Jedino što se ovde trenutno gradi je osnovna škola, a meštani sami uređuju sportske terene.

– Nade polažemo u činjenicu da će Bajmok ponovo postati opština, kad Subotica dobije status grada – kaže Gojko Vuksanović.

U Rati je nekada postojao Savezni centar za selekciju rasnih svinja. Ovde se eksperimentisalo i sa semenskim kukuruzom, bilo je razvijeno stočarstvo i ratarstvo, a svaka kuća imala je poljoprivrednu mehanizaciju. U okviru zadruge ,,Ravnica” je bila najbolja farma rasnih krava u Vojvodini, a samo 15 dana od kada ju je novi gazda kupio na licitaciji, rasprodao je sva grla. „Matijević” je zadržao jedino farmu svinja, na kojoj ima 150 radnika. Zapušten je i Zadružni dom, koji je Industriji mesa „Matijević” pripao u paketu sa „Ravnicom” a u kome je nekada bio kulturni centar, bioskop, pozorište. Ovdašnji Bunjevci sada traže da im se Zadružni dom vrati.

Da se ne bi zaboravila prošla vremena, kada se mnogo radilo ali i dobro živelo, usred sela meštani Rate su podigli spomenik kolonistima, jedini takav u Srbiji, na kome je uklesano na desetine imena ljudi koji su ovde radili i stvarali.

Z. Zejneli

[objavljeno: 19/04/2008]