ČOVEK KOJI JE NAPRAVIO SRCE

Živa legenda... Dr Debejki, iako je napunio čitav vek, i dalje je britkog uma

Profesor doktor Boško Đukanović, jedan od najboljih srpskih kardiovaskularnih hirurga i direktor Instituta „Dedinje", prilikom nedavnog boravka u SAD susreo se i razgovarao s legendarnim dr Majklom Debejkijem, ocem moderne vaskularne hirurgije i tvorcem prvog veštačkog srca. Doktor Đukanović je tom prilikom sa stogodišnjim Debejkijem napravio intervju o hirurgiji srca koji će biti objavljen na RTS-u, a ekskluzivno za Press napisao je ovaj tekst.

Hjustona nije bilo bez njega

Inače, moderna hirurgija srca stara je svega 52 godine, skoro upola manje nego ovaj čovek, koji je došao u Hjuston pedesetih godina, posle završenih studija medicine i specijalizacije iz opšte hirurgije kod čuvenog doktora Oksnera na Univerzitetu Tulej u Nju Orleansu. Proveo je godinu i po dana u Strazburu kod dr Fontena, što mu je dalo podstrek da se bavi vrstom hirurgije koja je u to vreme bila tek u začetku s maglovitim izgledima za dalji razvoj. Hjuston je tada bio ledina, bar što se tiče hirurgije, tamo nije postojala hirurgija krvnih sudova i srca. Sve je počelo od njega. Veliki investitori i donatori, bogati Teksašani, uložili su veoma mnogo u ovog čoveka, njegovu viziju i rad, i za rekordno vreme Hjuston je postao centar svetske kardiovaskularne hirurgije, a danas je najveći medicinski centar na svetu, u kome su operisani i lečeni milioni ljudi iz čitavog sveta.

Hiljade njegovih učenika svuda po svetu raširile su njegovo znanje i veštinu, pa je danas hirurgija srca dostupna bolesnicima u skoro svim zemljama sveta. I srpski hirurzi imali su sreće da uče od njega i da ga pamte po neviđenoj energiji, upornosti i znanju, ali i kao čoveka vrlo nezgodne naravi, kome se sve prašta jer je kolosalna pojava u istoriji svetske hirurgije.

Doktor Majkl Debejki jedan je od najvećih hirurga u istoriji ove medicinske specijalnosti. Smatra se ocem moderne vaskularne hirurgije, posebno hirurgije aorte, a dao je i veliki doprinos razvoju hirurgije srca. Praktično, većinu principa i hirurških tehnika na kojima počiva današnja hirurgija krvnih sudova postavio je baš on, čovek neverovatne energije, upornosti i inventivnosti. On je ne samo izvanredan praktičar, nego i vrhunski naučnik, pronalazač, nosilac bezbroj projekata. On je učitelj generacija velikih kardiovaskularnih hirurga, posebno trojice velikana koji su kao njegovi đaci započeli bavljenje kardiohirurgijom, koja je u to vreme bila mnogo teža nego sada, s vrlo oskudnom tehnologijom i materijalom. To su dr Denton Kuli, dr Džordž Moris i dr Stenli Kraford, koji su zajedno s njim činili, čuvenu u svetu, veliku „hjustonsku četvorku". Radili su zajedno u bolnici „Kora i Veb", a onda je sedamdesetih Denton Kuli, najveći kardiohirurg koji se ikada rodio i po mnogima (uključujući i autora ovog teksta) najveći hirurg u istoriji uopšte, osnovao „Teksas hart institut" u Hjustonu.

Veštačko srce

Debejki je početkom sedamdesetih izumeo i prvo veštačko srce koje je dr Kuli prvi ugradio u čoveka. Dr Debejki je prošle godine imao tešku operaciju grudne (srčane) aorte, a hirurzi su bili njegovi đaci (Džordž Nun i Džerald Lori), koji su ga uspešno operisali metodom koju je on izmislio. Već posle dvadesetak dana Debejki je vozio skuter po hjustonskom medicinskom centru. Tada je imao 99 godina, a pre nekoliko nedelja je napunio stotu! I sada je vrlo aktivan. Projekat implantabilnog veštačkog srca, koji on vodi zajedno sa Nasom, smatra se jednim od najboljih u ovoj oblasti koja je velika budućnost srčane hirurgije. Veštačko srce koje se ugrađuje na mesto obolelog ima daleko veće šanse da podmiri potrebe stotina hiljada ljudi širom sveta koji čekaju na transplantaciju, nego što ima zamena ljudskim, uzetim od humanog donora, a koja je dostigla svoj zenit i ima mnogo manju perspektivu.

PROFESOR I UČENIK... Dr Debejki u razgovoru sa dr Đukanovićem

Dr Debejki je učitelj i prvih srpskih kardiohirurga Vojislava Stojanovića, Bore Vujadinovića, Isidora Papa, Dragoša Nedeljkovića i drugih. On je kasnih šezdesetih boravio na Drugoj hirurškoj klinici, pionirskoj u našoj kardiohirurgiji, na kojoj je urađena i prva operacija na otvorenom srcu u Srbiji. Operisao je nekoliko bolesnika i nosi izvanredne utiske o svom boravku i ljudima koje je sretao. Bio je oduševljen entuzijazmom, energijom i stručnošću naših hirurga, a autoru ovih redova rekao je da su, od istočnih naroda koje je sretao, Srbi po njemu bili nešto izuzetno: najbolji (koristio je termin „the best group of people").

Ratni hirurg

Dr Debejki je bio i ratni hirurg. Od sredine Drugog svetskog rata bio je načelnik saniteta čitave američke vojske, a dao je vrlo značajan doprinos funkcionisanju saniteta u korejskom ratu. Inače, ratovi i hirurško iskustvo iz njih imali su ogroman uticaj na razvoj hirurške doktrine, organizaciju i hirurške misli uopšte. Dr Debejki je pozdravio sve srpske hirurge i naše građane, poželeo im uspeh u poslu i životu, a u dugom razgovoru sa autorom pričao je o prošlosti i budućnosti hirurgije.

Prof. dr Boško Đukanović