Vesti » Press 19.04.2008
INŽENJERI NA CENI
NOVA TRKA ZA INDEKS Univerziteti, čiji je osnivač država, i ove godine otvoriće vrata za više od 37.000 brucoša. Na privatnim fakultetima naći će se mesta za njih još oko 10.000, dok će na visokim školama strukovnih studija u Srbiji biti omogućen prijem još oko 11.000 svršenih srednjoškolaca. Na državnim univerzitetima školarina će biti od 30.000 do 240.000 dinara, na privatnim 1.000 do 4.000 evra
Press subota, 19. april 2008.
Bliži se još jedan upisni rok na fakultete i više škole u Srbiji. Univerziteti, čiji je osnivač država, i ove godine otvoriće vrata za više od 37.000 brucoša. Na privatnim fakultetima naći će se mesta za njih još oko 10.000, dok će na visokim školama strukovnih studija u Srbiji biti omogućen prijem još oko 11.000 svršenih srednjoškolaca.
Iako Vlada Srbije još nije odobrila upisne kvote i visine školarina, prema rečima rektora srpskih univerziteta, ni broj novih studenata niti cena studiranja za buduću školsku 2008/2009. godinu ne bi trebalo mnogo da se razlikuju u odnosu na prethodnu godinu. Tako bi na državnim fakultetima budući samofinansirajući studenti za godinu dana morali da izdvoje od oko 30.000 do oko 240.000 dinara, na privatnim fakultetima od 1.000 do 4.000 evra, dok će im za strukovne studije biti potrebno između 30.000 i 90.000 dinara.
Inflacija diže cene
Beogradski univerzitet, kao najveći u zemlji, i ove godine će primiti najveći broj studenata. Prema predlogu Univerziteta, na 31 fakultet trebalo bi da bude primljeno ukupno 15.299 brucoša. Od tog broja, 9.079 studenta trebalo bi da bude finansirano iz budžeta Republike Srbije, dok bi njih 6.220 moralo samostalno da se finansira.
Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević kaže da bi raspon školarina trebalo da pretrpi manje izmene u odnosu na prethodnu godinu.
- Broj mesta i školarina na svim fakultetima biće u rangu prošlogodišnjih. Moguće je da će školarina biti veća za procenat inflacije i to će se uskoro znati. Dekani svih fakulteta napravili su predloge upisnih kvota, ali za predloge školarina mora još malo da se sačeka - kaže Kovačević.
On budućim studentima savetuje da prate tržište rada i da prema tim potražnjama izaberu buduće zanimanje.
- Generalno je slabo interesovanje za prirodne fakultete, kao što su hemija, fizika, fizička hemija, matematika, biologija. To su zanimanja koja kod nas nisu isplativa. Potrebno je puno rada da bi se završio jedan takav fakultet, a poslovi, koji sa njima mogu da se obavljaju nisu dobro plaćeni. To su obično nastavnici, učitelji, profesori. Bez obzira na to što u Srbiji fali nastavnog kadra, od nastavnika i profesora jezika do matematike i fizike, srednjoškolci se retko kad odlučuju za prirodne fakultete. S druge strane, svršeni srednjoškolci najviše su zainteresovani za pravo i ekonomiju. Pravnici i ekonomisti uvek su potrebni. Kod nas se otvorilo puno banaka, pa su ljudi takvih profila često traženi baš u bankarskom sektoru - objašnjava Kovačević.
Budućnost je u novim tehnologijama
Kad je reč o budućnosti u Srbiji, rektor Beogradskog univerziteta smatra da će poslova uvek biti za one koji se razumeju u marketing, u nove tehnologije, građevinarstvo i poljoprivredu.
- Nove tehnologije su trenutno najtraženije. Sve što se tiče telekomunikacija, računara, potrebno je našim, ali i stranim kompanijama. Kompjuteri su postali alat u svakom poslu. Sve je više traženo računarsko, prvenstveno softersko inženjerstvo. Danas nijedna firma, bilo da je mala ili velika, ne može da funkcioniše bez kompjutera, pa su svima potrebni inženjeri u oblasti računara. To je sada veliko tržište. Nedavno su Indijci i Amerikanci tražili mnogo naših stručnjaka baš iz tih oblasti. Bili su zainteresovani da zaposle oko 10.000 inženjera. Međutim, naša zemlja nema baš toliki broj školovanih ljudi u računarskoj oblasti - navodi Kovačević.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme sve se više traže stručnjaci za marketing i za pablik rilejšns, jer se sve kompanije danas oslanjaju baš na te oblasti. Rektor Univerziteta u Beogradu smatra da su Srbiji potrebni i obrazovani ljudi iz oblasti energetike, poljoprivrede, ali i saobraćaja.
- U našoj zemlji energetika je ponovo u žiži interesovanja. To je strateška oblast svake zemlje, tako i naše. Mislim da je inženjer energetike, sasvim sigurno, zanimanje budućnosti u Srbiji. Isto tako popularna je i građevina. Naše firme su ponovo počele da grade u inostranstvu, te su građevinski stručnjaci uvek dobrodošli. Uz to, saobraćaj je oblast koja je, takođe, od strateškog značaja za našu zemlju. Grade se putevi, koridor 10, imamo rečni put Dunavom i Savom. To za sada sve nije dovoljno iskorišćeno, ali mislim da je to perspektiva Srbije. Ništa manje nije bitna ni poljoprivreda. To je još jedna od strateških oblasti. Mnoge zemlje u svetu zainteresovane su da ulažu u našu poljoprivredu. Na primer, Španci i Francuzi, narodi sa najvećom tradicijom u pravljenju vina, zainteresovani su da ulože u srpske vinograde - priča Branko Kovačević.
Rektor Beogradskog univerziteta preporučuje budućim studentima da što bolje iskoriste ono što se nudi na srpskim fakultetima.
- Studije nisu samo način da se dođe do neke diplome. Studenti treba da nauče da misle na određen način, kako to izabrana struka nalaže. Takođe, bitno je da nauče da rade u timu. Danas nijedna profesija ne zahteva individualan rad. Na našim fakultetima akademci dobijaju široko obrazovanje, ali prelaskom na bolonjski sistem, sve više se stiču i usko stručna znanja. Ukoliko kroz studije nauče da razmišljaju na način na koji to struka zahteva i ukoliko nauče da rade timski, neće imati nikakvih problema da se dalje u životu prilagode - zaključuje Kovačević.
Novi fakultet u Nišu
Niški univerzitet od naredne godine planira otvaranje još jednog, 14. po redu fakulteta i to poljoprivrednog. Univerzitet je taj predlog predao Vladi Srbije, koja još nije zvanično odobrila njihov zahtev, ali se u Nišu nadaju pozitivnom mišljenju iz Beograda.
- Fakultet bi mogao da primi ukupno 150 studenata od kojih bi 90 bilo finansirano iz budžeta. Na jugu je potreban takav fakultet, jer je poljoprivreda u Srbiji od strateškog značaja. Naše procene su da će biti interesovanja za taj profil, jer se srednjoškolci i njihovi roditelji već uveliko o tome raspituju. Na našu listu fakulteta, mi smo već uvrstili i Poljoprivredni, jer očekujemo da će Vlada Srbije dati odobrenje - objašnjava Olgica Davidović, zadužena za komunikaciju sa javnošću na Niškom univerzitetu.
Broj studenata na Niškom univerzitetu ove godine najverovatnije će biti sličan kao i prethodne.
- Ukupno smo planirali da primimo 5.683 studenta i to 2.870 budžetskih i 2.813 samofinansirajućih. Ove godine biće više mesta nego prethodne na Fakultetu zaštite na radu. Taj fakultet je praktično zaštitni znak našeg Univerziteta i ispostavilo se da postoji potreba za tim kadrovima. Kvota za upis ove godine je ukupno 310 studenata, od kojih će njih 160 biti na budžetu, a 150 će se samostalno finansirati - navodi Olgica Davidović.
Prema njenim rečima, predlog visina školarina za buduću godinu studija na Niškom univerzitetu na nivou je prošlogodišnjih, sa minimalnim povećanjima između 5.000 i 10.000 dinara. Cene studiranja kreću se od 40.000 dinara na niškom Mašinskom fakultetu i leskovačkom Tehnološkom fakultetu, do 120.000 dinara na stomatologiji, farmaciji i Fakultetu umetnosti u Nišu.
Prema predlogu Univerziteta u Novom Sadu ove godine biće mesta za ukupno 8.519 brucoša, od kojih bi 4.657 njih trebalo da bude finansirano iz budžeta, a 3.862 samofinansirajuća. Ni na Kragujevačkom univerzitetu neće biti većih promena u odnosu na prethodnu godinu, tako da ta ustanova planira da primi ukupno 3.985 novih studenata i to 2.020 na budžetu i 1.965 onih koji će se sami finansirati.
Najmlađi univerzitet u Srbiji je Univerzitet u Novom Pazaru. Rektor tog univerziteta Ćemal Dolićanin kaže da je ta naučna ustanova trenutno jedini integrisani Univerzitet koji postoji u državi i u potpunosti je koncipiran i prilagođen radu i školovanju studenata po principima Bolonjske deklaracije.
- Mi smo mlad univerzitet osnovan 2006. godine. Novopazarski univerzitet objedinjuje Filozofski, Pravno-ekonomski fakultet i Fakultet Tehničkih nauka i organizovan je po principu departmana. Osim toga što smo jedini integrisani univerzitet, naša specifičnost, odnosno ono po čemu smo poznati jeste i departman za Sport, rekreaciju i rehabilitaciju. Interesovanje studenata za upis na taj odsek je zaista veliko, a pored njega popularan je i departman za psihologiju - navodi Dolićanin, i dodaje da je školarina na Novopazarskom univerzitetu prošle godine bila najniža u Srbiji i iznosila je 30.000 dinara za samofinansirajuće studente na svim fakultetima.
Generalni sekretar Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Renka Šćepanović kaže da su studenti najviše zainteresovani za tehničke nauke i filozofiju. Ona dodaje da se, bez obzira na nedavno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, nastava na prištinskom univerzitetu odvija prema planu i programu.
- Univerzitet funkcioniše kao i do sada. Studenti su tu, sve teče prema planu i programu kao da smo na bilo kom drugom mestu u Srbiji - kaže Renka Šćepanović.
Bečler studije po meri celog sveta
Odabir budućeg zanimanja je važna odluka u životu...
Predsednik Konferencije direktora visokih strukovnih škola u Srbiji, direktor Visoke turističke škole u Beogradu Milan Skakun, objašnjava da visoke škole u Srbiji više nisu ni nalik onim višim školama od pre svega nekoliko godina.
- Imamo moderne programe prilagođene studentima, koji žele da dobiju teorijsko, ali uporedo i praktično znanje. Prelaskom na Bolonjski sistem školovanja imamo prave bečler studije, nalik onima u svetu - priča Skakun.
Naš sagovornik dodaje da u celom svetu mnogo veći broj srednjoškolaca upisuje strukovne studije nego akademske.
- Taj odnos upisanih na akademske i strukovne studije je 80 prema 20 u korist strukovnih. Sa strukovnim studijama mnogo se lakše nalazi posao i mnogo je veća ponuda radnih mesta. Visoke strukovne studije u Srbiji, kao i one u svetu, nude mnogo više praktičnog znanja i veština od akademskih. To omogućava studentima uključivanje u proces rada odmah po završetku studija - kaže Skakun i naglašava da je još jedna od prednosti visokih strukovnih škola ta što one studentima omogućavaju i nastavak studija upisivanjem mastera.
Privatni fakulteti sve interesantniji
Statistika kompanije "Infostud", koja razvija i vodi internet sajtove infostud.com, poslovi.infostud.com, znanje.infostud.com, trust-hr.com, govori da su najpopularnije oblasti za studiranje menadžment, ekonomija, turizam, vojska i policija, informatika, dizajn, pravo, medicina i stomatologija. Branislav Jovanović, zadužen za odnose sa javnošću u "Infostudu", navodi da je popularnost privatnih fakulteta u Srbiji u stalnom porastu.
- To je, između ostalog, zato što se privatni fakulteti mnogo više reklamiraju od državnih, tako da su budućim studentima informacije o njima pristupačnije. Od fakulteta, čiji je osnivač država, najviše se reklamiraju oni koji imaju konkurenciju u privatnim. Činjenica je i da državni fakulteti vrlo lako popune mesta budžetskih studenata, ali se problem javlja prilikom popunjavanja ostalih, samofinansirajućih mesta, pogotovu na manje atratktivnim oblastima. Državni fakulteti, koji su svesni da konkurencija na tržištu obrazovanja jača i da je reklamiranje i te kako potrebno, svake nove upisne godine beleže veće interesovanja brucoša za studiranje na njima i bolje poslovne rezultate u odnosu na prethodne godine - objašnjava Jovanović.
On ističe da sve više mladih naročito srednjoškolaca i maturanata upotrebljava internet kako bi došlo do informacija vezanih za buduće obrazovanje.
- Prema istraživanju nevladine organizacije "Astra" na uzorku od 1.205 srednjoškolaca uzrasta od 14 do 19 godina u šest gradova u Srbiji, utvrđeno je da 70,5 odsto ispitanika koristi internet za dolaženje do informacija vezanih za buduće obrazovanje. Danas skoro svi fakulteti imaju internet prezentaciju, ali sadržaj velikog broja tih prezentacija nije dovoljno dinamičan i isuviše se retko ažurira. Iako je poslednjih godina došlo do pomaka nabolje, aktuelno stanje pokazuje da je najveći broj fakultetskih sajtova i dalje prilično statičan i pruža uglavnom samo opšte informacije o fakultetu, njegovom istorijatu, organizaciji, radu i slično - objašnjava Jovanović.
Najtraženiji trgovina i marketing
Prema poslednjoj analizi konkursa za posao sajta poslovi.infostud.com, najveća je ponuda radnih mesta i to čak 20 odsto u oblastima trgovine i marketinga. Zatim sledi administracija sa 15 odsto ponude, ekonomija sa oko 11 odsto, menadžment i konsalting sa oko 10 odsto ponude. U prvih deset najtraženijih oblasti su mašinstvo i elektronika sa ponudom od oko osam odsto, IT i telekomunikacije sa oko šest odsto, kao i građevina i arhitektura sa ponudom radnih mesta od 5,5 odsto u odnosu na čitavo tržište. Najmanja je ponuda u oblasti prava, turizma i ugostiteljstva, i to samo po tri procenata od ukupne ponude.
Takođe, prema istraživanjima kompanije "Infostud", često nuđene, ali i najčešće tražene pozicije su komercijalista, prodavac, menadžer prodaje, nabavke, uvoza i izvoza, kao i poslovna sekretarica i administrativni radnik. Zatim slede diplomirani ekonomisti i pravnici, pozicije u marketingu, u ljudskim resursima, kreditni službenici, blagajnici, referenti osiguranja, vozači i magacioneri.
Sporije i teže se popunjavaju pozicije poput knjigovođe, računovođe i revizora, zatim, diplomiranog farmaceuta i farmaceutskog tehničara, diplomiranog građevinskog inženjera, građevinskog inženjera, tehničara, arhitekte i projektanta. Takođe, ponuda poslodavaca je veća, a tražnja kandidata slabija na poslovima diplomiranog inženjera geodezije, diplomiranog inženjera tehnologije, inženjera poljoprivrede, operatera na grafičarskim mašinama, kao i u oblasti odnosa sa javnošću. Naročito je odziv kandidata mali u slučaju kad se za nabrojane pozicije traže sertifikati ili licence, tako da se kandidatima savetuje da se dodatno usavršavaju i polažu stručne ispite, jer se radnici takvih kvalifikacija traže.
Kad je reč o oblasti zaštite na radu, i tražnja poslodavaca i odziv radnika je slabiji, tako da ljudi koji su završili taj fakultet zaista teško nalaze posao u struci.
Ponuda radnika veća je nego tražnja kod zanimanja u oblasti telekomunikacija, sociologije, psihologije i obrazovanja, pa kandidati koji traže posao u navedenim strukama takođe teže dolaze do željenog posla.
Tabela - Može i pitica
Ponuda poslova
oblast procenat ponude radnih mesta
trgovina i marketing skoro 20%
administracija oko 15%
ekonomija oko 11%
menadžment i konsalting oko 10%
mašinstvo i elektrotehnika oko 8%
IT i telekomunikacije oko 6%
građevina i arhitektura 5,5%
pravo oko 3%
turizam, ugostiteljstvo oko 3%
ostale oblasti oko 18,5%
Tabele - Fakulteti
Univerzitet u Beogradu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Arhitektonski 240 140 100 240.000
Građevinski 400 280 120 90.000
Elektrotehnički 560 400 160 66.000-160.000
Mašinski 590 540 50 60.000
Rudarsko-geološki 313 263 50 30.000
Saobraćajni 360 280 80 60.000
Tehnološko-metalurški 330 280 50 50.000
Tehnički u Boru 500 250 250 30.000
Organizacione nauke 660 300 360 110.000
Poljoprivredni 950 630 320 60.000
Šumarski 353 231 128 50.000
Ekonomski 1.500 570 930 78.000-90.000
Pravni 1.500 600 900 60.000
Pravoslavni 300 150 150 80.000
Filozofski 757 540 217 100.843
Filološki 1.250 720 530 90.000
Političke nauke 500 136 365 75.000-90.000
Bezbednost 320 105 215 85.000
Učiteljski 440 285 155 60.000
Integrisane studije veterinarske medicine 220 160 60 100.000
Integrisane studije medicine 500 450 50 125.000
Integrisane studije stomatologije 160 160 0 180.000
Integrisane studije Farmacije 325 250 75 130.000
FASPER (bivši defektološki) 410 200 210 60.000
Sport i fizičko vaspitanje 160 160 0 68.000-96.000
Matematički 495 275 220 80.000
Fizički 200 150 50 53.000
Hemijski 235 185 50 70.000
Fizička hemija 100 90 10 40.000
Biološki 230 160 70 80.000
Geografski 435 140 295 61.000
Ukupno na univerzitetu 15.299 9.079 6.220
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Dramske umetnosti 82 48 34 180.000
Likovne umetnosti 50 27 23 150.000
Muzičke umetnosti 129 100 29 100.000-120.000
Primenjene umetnosti 124 46 78 180.000
Ukupno 385 221 164
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Poljoprivredni 685 520 165 52.800-103.400
Integrisane studije poljoprivrede 105 45 60
Filozofski 913 508 405 65.000-96.000
Tehnološki 240 210 30 50.000
Pravni 880 180 700 65.000
Medicinski 135 135 0 70.000-150.000
Integrisane studije medicine 365 280 85
Tehničke nauke 1.500 1.000 500 80.000-95.000
Ekonomski 1.300 400 900 80.000
Prirodno-matematički 940 640 300 49.500-199.000
Integrisane studije na prirodno-matematičkom 80 32 48
Akademija umetnosti 177 132 45 95.000
Građevinski 144 120 24 60.000
Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" 485 185 300 68.000
Sport i fizičko vaspitanje 250 120 130 70.000-80.000
Pedagoški 265 115 150 50.000
Učiteljski 55 35 20 45.000
Ukupno 8.519 4.657 3.862
Univerzitet u Nišu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Građevinsko-arhitektonski 340 170 170 70.000-90.000
Ekonomski 1.050 350 700 55.000
Elektronski 700 350 350 59.000
Mašinski 360 240 120 40.000
Integrisane studije medicine 190 130 60 90.000
Integrisane studije stomatologije 60 40 20 120.000
Integrisane studije farmacije 70 50 20 120.000
Zdravstvena nega 120 32 88 60.000
Poljoprivredni 150 90 60 60.000
Pravni 600 280 320 65.000
Prirodno-matematički 540 320 220 54.000
Tehnološki 190 120 70 40.000
Učiteljski 195 110 85 35.000
Zaštita na radu 310 160 150 45.000
Umetnosti 68 38 30 100.000-120.000
Sport i fizičko vaspitanje 210 120 90 70.000-80.000
Filozofski 530 270 260 50.000
Ukupno 5.683 2.870 2.813
Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Agronomski 200 160 40 25.000
Ekonomski 1.000 300 700 55.000
Mašinski u Kragujevcu 330 240 90 30.000
Mašinski u Kraljevu 120 100 20 50.000
Integrisane studije medicine 192 140 52 85.000-120.000
Integrisane studije farmacije 84 30 54 85.000-120.000
Pravni 685 235 450 48.000
Pedagoški u Jagodini 180 95 85 52.000
Prirodno-matematički 255 250 5 50.000
Tehnički Čačk 430 230 200 48.000
Učiteljski u Užicu 160 100 60 65.000
FILUM-filologija 241 109 132 66.000-143.000
FILUM-muzika 69 16 53 66.000-143.000
FILUM-primenjene umetnosti 39 15 24 66.000-143.000
Ukupno 3.985 2.020 1.965
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Ekonomski 300 100 200 23.000
Integrisane studije medicine 80 35 45 65.000
Integrisane studije stomatologije 40 15 25 65.000
Zdravstvena nega 30 0 30 65.000
Poljoprivredni 120 75 45 16.000
Pravni 175 75 100 30.000
Prirodno-matematički 318 135 183 32.000
Učiteljski 150 40 110 30.000
Fizička kultura 300 50 250 50.000
Tehničke nauke 345 185 160 26.000
Likovna umetnost 32 16 16 80.000
Muzička umetnost 32 16 16 80.000
Dramske umetnosti 8 4 4 80.000
Filozofija 224 145 79 33.000
Filologija 232 160 72 33.000
Ukupno 2.531 962 1.569
Univerzitet u Novom Pazaru
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Filozofski
- srpski/bosanski jezik 60 30 30 30.000
- psihologija 60 30 30 30.000
- sport i rehabilitacija 60 30 30 30.000
- umetnost 15 3 12 30.000
Pravno-ekonomski
- pravo 100 45 55 30.000
- ekonomija 100 45 55 30.000
Tehničke nauke
- matematika 40 20 20 30.000
- računarska tehnika 40 20 20 30.000
- građevinarstvo-arhitektura 60 30 30 30.000
- biologija 31 20 11 30.000
- hemija i tehnologija 54 28 26 30.000
Ukupno 620 301 319
pripremila: Ivana Dugalić
Iako Vlada Srbije još nije odobrila upisne kvote i visine školarina, prema rečima rektora srpskih univerziteta, ni broj novih studenata niti cena studiranja za buduću školsku 2008/2009. godinu ne bi trebalo mnogo da se razlikuju u odnosu na prethodnu godinu. Tako bi na državnim fakultetima budući samofinansirajući studenti za godinu dana morali da izdvoje od oko 30.000 do oko 240.000 dinara, na privatnim fakultetima od 1.000 do 4.000 evra, dok će im za strukovne studije biti potrebno između 30.000 i 90.000 dinara.
Inflacija diže cene
Beogradski univerzitet, kao najveći u zemlji, i ove godine će primiti najveći broj studenata. Prema predlogu Univerziteta, na 31 fakultet trebalo bi da bude primljeno ukupno 15.299 brucoša. Od tog broja, 9.079 studenta trebalo bi da bude finansirano iz budžeta Republike Srbije, dok bi njih 6.220 moralo samostalno da se finansira.
Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević kaže da bi raspon školarina trebalo da pretrpi manje izmene u odnosu na prethodnu godinu.
- Broj mesta i školarina na svim fakultetima biće u rangu prošlogodišnjih. Moguće je da će školarina biti veća za procenat inflacije i to će se uskoro znati. Dekani svih fakulteta napravili su predloge upisnih kvota, ali za predloge školarina mora još malo da se sačeka - kaže Kovačević.
On budućim studentima savetuje da prate tržište rada i da prema tim potražnjama izaberu buduće zanimanje.
- Generalno je slabo interesovanje za prirodne fakultete, kao što su hemija, fizika, fizička hemija, matematika, biologija. To su zanimanja koja kod nas nisu isplativa. Potrebno je puno rada da bi se završio jedan takav fakultet, a poslovi, koji sa njima mogu da se obavljaju nisu dobro plaćeni. To su obično nastavnici, učitelji, profesori. Bez obzira na to što u Srbiji fali nastavnog kadra, od nastavnika i profesora jezika do matematike i fizike, srednjoškolci se retko kad odlučuju za prirodne fakultete. S druge strane, svršeni srednjoškolci najviše su zainteresovani za pravo i ekonomiju. Pravnici i ekonomisti uvek su potrebni. Kod nas se otvorilo puno banaka, pa su ljudi takvih profila često traženi baš u bankarskom sektoru - objašnjava Kovačević.
Budućnost je u novim tehnologijama
Kad je reč o budućnosti u Srbiji, rektor Beogradskog univerziteta smatra da će poslova uvek biti za one koji se razumeju u marketing, u nove tehnologije, građevinarstvo i poljoprivredu.
- Nove tehnologije su trenutno najtraženije. Sve što se tiče telekomunikacija, računara, potrebno je našim, ali i stranim kompanijama. Kompjuteri su postali alat u svakom poslu. Sve je više traženo računarsko, prvenstveno softersko inženjerstvo. Danas nijedna firma, bilo da je mala ili velika, ne može da funkcioniše bez kompjutera, pa su svima potrebni inženjeri u oblasti računara. To je sada veliko tržište. Nedavno su Indijci i Amerikanci tražili mnogo naših stručnjaka baš iz tih oblasti. Bili su zainteresovani da zaposle oko 10.000 inženjera. Međutim, naša zemlja nema baš toliki broj školovanih ljudi u računarskoj oblasti - navodi Kovačević.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme sve se više traže stručnjaci za marketing i za pablik rilejšns, jer se sve kompanije danas oslanjaju baš na te oblasti. Rektor Univerziteta u Beogradu smatra da su Srbiji potrebni i obrazovani ljudi iz oblasti energetike, poljoprivrede, ali i saobraćaja.
- U našoj zemlji energetika je ponovo u žiži interesovanja. To je strateška oblast svake zemlje, tako i naše. Mislim da je inženjer energetike, sasvim sigurno, zanimanje budućnosti u Srbiji. Isto tako popularna je i građevina. Naše firme su ponovo počele da grade u inostranstvu, te su građevinski stručnjaci uvek dobrodošli. Uz to, saobraćaj je oblast koja je, takođe, od strateškog značaja za našu zemlju. Grade se putevi, koridor 10, imamo rečni put Dunavom i Savom. To za sada sve nije dovoljno iskorišćeno, ali mislim da je to perspektiva Srbije. Ništa manje nije bitna ni poljoprivreda. To je još jedna od strateških oblasti. Mnoge zemlje u svetu zainteresovane su da ulažu u našu poljoprivredu. Na primer, Španci i Francuzi, narodi sa najvećom tradicijom u pravljenju vina, zainteresovani su da ulože u srpske vinograde - priča Branko Kovačević.
Rektor Beogradskog univerziteta preporučuje budućim studentima da što bolje iskoriste ono što se nudi na srpskim fakultetima.
- Studije nisu samo način da se dođe do neke diplome. Studenti treba da nauče da misle na određen način, kako to izabrana struka nalaže. Takođe, bitno je da nauče da rade u timu. Danas nijedna profesija ne zahteva individualan rad. Na našim fakultetima akademci dobijaju široko obrazovanje, ali prelaskom na bolonjski sistem, sve više se stiču i usko stručna znanja. Ukoliko kroz studije nauče da razmišljaju na način na koji to struka zahteva i ukoliko nauče da rade timski, neće imati nikakvih problema da se dalje u životu prilagode - zaključuje Kovačević.
Novi fakultet u Nišu
Niški univerzitet od naredne godine planira otvaranje još jednog, 14. po redu fakulteta i to poljoprivrednog. Univerzitet je taj predlog predao Vladi Srbije, koja još nije zvanično odobrila njihov zahtev, ali se u Nišu nadaju pozitivnom mišljenju iz Beograda.
- Fakultet bi mogao da primi ukupno 150 studenata od kojih bi 90 bilo finansirano iz budžeta. Na jugu je potreban takav fakultet, jer je poljoprivreda u Srbiji od strateškog značaja. Naše procene su da će biti interesovanja za taj profil, jer se srednjoškolci i njihovi roditelji već uveliko o tome raspituju. Na našu listu fakulteta, mi smo već uvrstili i Poljoprivredni, jer očekujemo da će Vlada Srbije dati odobrenje - objašnjava Olgica Davidović, zadužena za komunikaciju sa javnošću na Niškom univerzitetu.
Broj studenata na Niškom univerzitetu ove godine najverovatnije će biti sličan kao i prethodne.
- Ukupno smo planirali da primimo 5.683 studenta i to 2.870 budžetskih i 2.813 samofinansirajućih. Ove godine biće više mesta nego prethodne na Fakultetu zaštite na radu. Taj fakultet je praktično zaštitni znak našeg Univerziteta i ispostavilo se da postoji potreba za tim kadrovima. Kvota za upis ove godine je ukupno 310 studenata, od kojih će njih 160 biti na budžetu, a 150 će se samostalno finansirati - navodi Olgica Davidović.
Prema njenim rečima, predlog visina školarina za buduću godinu studija na Niškom univerzitetu na nivou je prošlogodišnjih, sa minimalnim povećanjima između 5.000 i 10.000 dinara. Cene studiranja kreću se od 40.000 dinara na niškom Mašinskom fakultetu i leskovačkom Tehnološkom fakultetu, do 120.000 dinara na stomatologiji, farmaciji i Fakultetu umetnosti u Nišu.
Prema predlogu Univerziteta u Novom Sadu ove godine biće mesta za ukupno 8.519 brucoša, od kojih bi 4.657 njih trebalo da bude finansirano iz budžeta, a 3.862 samofinansirajuća. Ni na Kragujevačkom univerzitetu neće biti većih promena u odnosu na prethodnu godinu, tako da ta ustanova planira da primi ukupno 3.985 novih studenata i to 2.020 na budžetu i 1.965 onih koji će se sami finansirati.
Najmlađi univerzitet u Srbiji je Univerzitet u Novom Pazaru. Rektor tog univerziteta Ćemal Dolićanin kaže da je ta naučna ustanova trenutno jedini integrisani Univerzitet koji postoji u državi i u potpunosti je koncipiran i prilagođen radu i školovanju studenata po principima Bolonjske deklaracije.
- Mi smo mlad univerzitet osnovan 2006. godine. Novopazarski univerzitet objedinjuje Filozofski, Pravno-ekonomski fakultet i Fakultet Tehničkih nauka i organizovan je po principu departmana. Osim toga što smo jedini integrisani univerzitet, naša specifičnost, odnosno ono po čemu smo poznati jeste i departman za Sport, rekreaciju i rehabilitaciju. Interesovanje studenata za upis na taj odsek je zaista veliko, a pored njega popularan je i departman za psihologiju - navodi Dolićanin, i dodaje da je školarina na Novopazarskom univerzitetu prošle godine bila najniža u Srbiji i iznosila je 30.000 dinara za samofinansirajuće studente na svim fakultetima.
Generalni sekretar Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Renka Šćepanović kaže da su studenti najviše zainteresovani za tehničke nauke i filozofiju. Ona dodaje da se, bez obzira na nedavno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, nastava na prištinskom univerzitetu odvija prema planu i programu.
- Univerzitet funkcioniše kao i do sada. Studenti su tu, sve teče prema planu i programu kao da smo na bilo kom drugom mestu u Srbiji - kaže Renka Šćepanović.
Bečler studije po meri celog sveta
Odabir budućeg zanimanja je važna odluka u životu...
Predsednik Konferencije direktora visokih strukovnih škola u Srbiji, direktor Visoke turističke škole u Beogradu Milan Skakun, objašnjava da visoke škole u Srbiji više nisu ni nalik onim višim školama od pre svega nekoliko godina.
- Imamo moderne programe prilagođene studentima, koji žele da dobiju teorijsko, ali uporedo i praktično znanje. Prelaskom na Bolonjski sistem školovanja imamo prave bečler studije, nalik onima u svetu - priča Skakun.
Naš sagovornik dodaje da u celom svetu mnogo veći broj srednjoškolaca upisuje strukovne studije nego akademske.
- Taj odnos upisanih na akademske i strukovne studije je 80 prema 20 u korist strukovnih. Sa strukovnim studijama mnogo se lakše nalazi posao i mnogo je veća ponuda radnih mesta. Visoke strukovne studije u Srbiji, kao i one u svetu, nude mnogo više praktičnog znanja i veština od akademskih. To omogućava studentima uključivanje u proces rada odmah po završetku studija - kaže Skakun i naglašava da je još jedna od prednosti visokih strukovnih škola ta što one studentima omogućavaju i nastavak studija upisivanjem mastera.
Privatni fakulteti sve interesantniji
Statistika kompanije "Infostud", koja razvija i vodi internet sajtove infostud.com, poslovi.infostud.com, znanje.infostud.com, trust-hr.com, govori da su najpopularnije oblasti za studiranje menadžment, ekonomija, turizam, vojska i policija, informatika, dizajn, pravo, medicina i stomatologija. Branislav Jovanović, zadužen za odnose sa javnošću u "Infostudu", navodi da je popularnost privatnih fakulteta u Srbiji u stalnom porastu.
- To je, između ostalog, zato što se privatni fakulteti mnogo više reklamiraju od državnih, tako da su budućim studentima informacije o njima pristupačnije. Od fakulteta, čiji je osnivač država, najviše se reklamiraju oni koji imaju konkurenciju u privatnim. Činjenica je i da državni fakulteti vrlo lako popune mesta budžetskih studenata, ali se problem javlja prilikom popunjavanja ostalih, samofinansirajućih mesta, pogotovu na manje atratktivnim oblastima. Državni fakulteti, koji su svesni da konkurencija na tržištu obrazovanja jača i da je reklamiranje i te kako potrebno, svake nove upisne godine beleže veće interesovanja brucoša za studiranje na njima i bolje poslovne rezultate u odnosu na prethodne godine - objašnjava Jovanović.
On ističe da sve više mladih naročito srednjoškolaca i maturanata upotrebljava internet kako bi došlo do informacija vezanih za buduće obrazovanje.
- Prema istraživanju nevladine organizacije "Astra" na uzorku od 1.205 srednjoškolaca uzrasta od 14 do 19 godina u šest gradova u Srbiji, utvrđeno je da 70,5 odsto ispitanika koristi internet za dolaženje do informacija vezanih za buduće obrazovanje. Danas skoro svi fakulteti imaju internet prezentaciju, ali sadržaj velikog broja tih prezentacija nije dovoljno dinamičan i isuviše se retko ažurira. Iako je poslednjih godina došlo do pomaka nabolje, aktuelno stanje pokazuje da je najveći broj fakultetskih sajtova i dalje prilično statičan i pruža uglavnom samo opšte informacije o fakultetu, njegovom istorijatu, organizaciji, radu i slično - objašnjava Jovanović.
Najtraženiji trgovina i marketing
Prema poslednjoj analizi konkursa za posao sajta poslovi.infostud.com, najveća je ponuda radnih mesta i to čak 20 odsto u oblastima trgovine i marketinga. Zatim sledi administracija sa 15 odsto ponude, ekonomija sa oko 11 odsto, menadžment i konsalting sa oko 10 odsto ponude. U prvih deset najtraženijih oblasti su mašinstvo i elektronika sa ponudom od oko osam odsto, IT i telekomunikacije sa oko šest odsto, kao i građevina i arhitektura sa ponudom radnih mesta od 5,5 odsto u odnosu na čitavo tržište. Najmanja je ponuda u oblasti prava, turizma i ugostiteljstva, i to samo po tri procenata od ukupne ponude.
Takođe, prema istraživanjima kompanije "Infostud", često nuđene, ali i najčešće tražene pozicije su komercijalista, prodavac, menadžer prodaje, nabavke, uvoza i izvoza, kao i poslovna sekretarica i administrativni radnik. Zatim slede diplomirani ekonomisti i pravnici, pozicije u marketingu, u ljudskim resursima, kreditni službenici, blagajnici, referenti osiguranja, vozači i magacioneri.
Sporije i teže se popunjavaju pozicije poput knjigovođe, računovođe i revizora, zatim, diplomiranog farmaceuta i farmaceutskog tehničara, diplomiranog građevinskog inženjera, građevinskog inženjera, tehničara, arhitekte i projektanta. Takođe, ponuda poslodavaca je veća, a tražnja kandidata slabija na poslovima diplomiranog inženjera geodezije, diplomiranog inženjera tehnologije, inženjera poljoprivrede, operatera na grafičarskim mašinama, kao i u oblasti odnosa sa javnošću. Naročito je odziv kandidata mali u slučaju kad se za nabrojane pozicije traže sertifikati ili licence, tako da se kandidatima savetuje da se dodatno usavršavaju i polažu stručne ispite, jer se radnici takvih kvalifikacija traže.
Kad je reč o oblasti zaštite na radu, i tražnja poslodavaca i odziv radnika je slabiji, tako da ljudi koji su završili taj fakultet zaista teško nalaze posao u struci.
Ponuda radnika veća je nego tražnja kod zanimanja u oblasti telekomunikacija, sociologije, psihologije i obrazovanja, pa kandidati koji traže posao u navedenim strukama takođe teže dolaze do željenog posla.
Tabela - Može i pitica
Ponuda poslova
oblast procenat ponude radnih mesta
trgovina i marketing skoro 20%
administracija oko 15%
ekonomija oko 11%
menadžment i konsalting oko 10%
mašinstvo i elektrotehnika oko 8%
IT i telekomunikacije oko 6%
građevina i arhitektura 5,5%
pravo oko 3%
turizam, ugostiteljstvo oko 3%
ostale oblasti oko 18,5%
Tabele - Fakulteti
Univerzitet u Beogradu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Arhitektonski 240 140 100 240.000
Građevinski 400 280 120 90.000
Elektrotehnički 560 400 160 66.000-160.000
Mašinski 590 540 50 60.000
Rudarsko-geološki 313 263 50 30.000
Saobraćajni 360 280 80 60.000
Tehnološko-metalurški 330 280 50 50.000
Tehnički u Boru 500 250 250 30.000
Organizacione nauke 660 300 360 110.000
Poljoprivredni 950 630 320 60.000
Šumarski 353 231 128 50.000
Ekonomski 1.500 570 930 78.000-90.000
Pravni 1.500 600 900 60.000
Pravoslavni 300 150 150 80.000
Filozofski 757 540 217 100.843
Filološki 1.250 720 530 90.000
Političke nauke 500 136 365 75.000-90.000
Bezbednost 320 105 215 85.000
Učiteljski 440 285 155 60.000
Integrisane studije veterinarske medicine 220 160 60 100.000
Integrisane studije medicine 500 450 50 125.000
Integrisane studije stomatologije 160 160 0 180.000
Integrisane studije Farmacije 325 250 75 130.000
FASPER (bivši defektološki) 410 200 210 60.000
Sport i fizičko vaspitanje 160 160 0 68.000-96.000
Matematički 495 275 220 80.000
Fizički 200 150 50 53.000
Hemijski 235 185 50 70.000
Fizička hemija 100 90 10 40.000
Biološki 230 160 70 80.000
Geografski 435 140 295 61.000
Ukupno na univerzitetu 15.299 9.079 6.220
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Dramske umetnosti 82 48 34 180.000
Likovne umetnosti 50 27 23 150.000
Muzičke umetnosti 129 100 29 100.000-120.000
Primenjene umetnosti 124 46 78 180.000
Ukupno 385 221 164
Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Poljoprivredni 685 520 165 52.800-103.400
Integrisane studije poljoprivrede 105 45 60
Filozofski 913 508 405 65.000-96.000
Tehnološki 240 210 30 50.000
Pravni 880 180 700 65.000
Medicinski 135 135 0 70.000-150.000
Integrisane studije medicine 365 280 85
Tehničke nauke 1.500 1.000 500 80.000-95.000
Ekonomski 1.300 400 900 80.000
Prirodno-matematički 940 640 300 49.500-199.000
Integrisane studije na prirodno-matematičkom 80 32 48
Akademija umetnosti 177 132 45 95.000
Građevinski 144 120 24 60.000
Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" 485 185 300 68.000
Sport i fizičko vaspitanje 250 120 130 70.000-80.000
Pedagoški 265 115 150 50.000
Učiteljski 55 35 20 45.000
Ukupno 8.519 4.657 3.862
Univerzitet u Nišu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Građevinsko-arhitektonski 340 170 170 70.000-90.000
Ekonomski 1.050 350 700 55.000
Elektronski 700 350 350 59.000
Mašinski 360 240 120 40.000
Integrisane studije medicine 190 130 60 90.000
Integrisane studije stomatologije 60 40 20 120.000
Integrisane studije farmacije 70 50 20 120.000
Zdravstvena nega 120 32 88 60.000
Poljoprivredni 150 90 60 60.000
Pravni 600 280 320 65.000
Prirodno-matematički 540 320 220 54.000
Tehnološki 190 120 70 40.000
Učiteljski 195 110 85 35.000
Zaštita na radu 310 160 150 45.000
Umetnosti 68 38 30 100.000-120.000
Sport i fizičko vaspitanje 210 120 90 70.000-80.000
Filozofski 530 270 260 50.000
Ukupno 5.683 2.870 2.813
Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Agronomski 200 160 40 25.000
Ekonomski 1.000 300 700 55.000
Mašinski u Kragujevcu 330 240 90 30.000
Mašinski u Kraljevu 120 100 20 50.000
Integrisane studije medicine 192 140 52 85.000-120.000
Integrisane studije farmacije 84 30 54 85.000-120.000
Pravni 685 235 450 48.000
Pedagoški u Jagodini 180 95 85 52.000
Prirodno-matematički 255 250 5 50.000
Tehnički Čačk 430 230 200 48.000
Učiteljski u Užicu 160 100 60 65.000
FILUM-filologija 241 109 132 66.000-143.000
FILUM-muzika 69 16 53 66.000-143.000
FILUM-primenjene umetnosti 39 15 24 66.000-143.000
Ukupno 3.985 2.020 1.965
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Ekonomski 300 100 200 23.000
Integrisane studije medicine 80 35 45 65.000
Integrisane studije stomatologije 40 15 25 65.000
Zdravstvena nega 30 0 30 65.000
Poljoprivredni 120 75 45 16.000
Pravni 175 75 100 30.000
Prirodno-matematički 318 135 183 32.000
Učiteljski 150 40 110 30.000
Fizička kultura 300 50 250 50.000
Tehničke nauke 345 185 160 26.000
Likovna umetnost 32 16 16 80.000
Muzička umetnost 32 16 16 80.000
Dramske umetnosti 8 4 4 80.000
Filozofija 224 145 79 33.000
Filologija 232 160 72 33.000
Ukupno 2.531 962 1.569
Univerzitet u Novom Pazaru
Fakultet predlog ukupnog broja studenata predlog broja studenata na budžetu predlog broja samofinansirajućih studenata prošlogodišnja školarina u dinarima
Filozofski
- srpski/bosanski jezik 60 30 30 30.000
- psihologija 60 30 30 30.000
- sport i rehabilitacija 60 30 30 30.000
- umetnost 15 3 12 30.000
Pravno-ekonomski
- pravo 100 45 55 30.000
- ekonomija 100 45 55 30.000
Tehničke nauke
- matematika 40 20 20 30.000
- računarska tehnika 40 20 20 30.000
- građevinarstvo-arhitektura 60 30 30 30.000
- biologija 31 20 11 30.000
- hemija i tehnologija 54 28 26 30.000
Ukupno 620 301 319
pripremila: Ivana Dugalić
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Nema komentara na ovu vest. Pošaljite vaš komentar, budite prvi »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi