Hoće li Beograd ispratiti Ljubljanu?

Poslednjeg trgovačkog dana prošle nedelje na Beogradskoj berzi ostvaren je promet od 3,1 milion evra, koliko je uglavnom iznosio promet prethodnih trgovačkih dana u protekloj nedelji. Ovaj obim prometa može se smatrati solidnim, s obzirom na okolnosti u kome se trgovanje odvija (globalna finansijska kriza i parlamentarni izbori u Srbiji). Međutim, ono što se primećuje je nedovoljna frekvencija transakcija, što nas upućuje na zaključak da se promet obavlja kroz manje ili veće blokove. Oba indeksa Beogradske berze su prošle nedelje zabeležila pad i to je Belex15 je izgubio na vrednosti 3,6%, a Belexline 2,92%. Inostrani ulagači su znatno aktivniji na strani prodaje, što je bilo karakteristično i za prethodne nedelje.

Ako analiziramo kretanja indeksa na Beogradskoj berzi i berzanskih indeksa referentnih država regiona tokom protekle nedelje, primetićemo značajne promene u odnosu na prethodni period, kada je Belex15 uglavnom pratio kretanja hrvatskog Crobexa i slovenačkog SBI20. Naime, protekle nedelje se na Zagrebačkoj i Ljubljanskoj berzi desio preokret. Nakon dugotrajnog i iscrpljujućeg pada, zabeležen je rast, i to je Crobex porastao za 4,3%, a SBI20 za 1,62%, za razliku od Belexa15 koji je zabeležio pad. Rano je izvoditi zaključak da se indeksi Zagrebačke i Ljubljanske berze oporavljaju, ali ako se taj trend nastavi i u ovoj nedelji, to se može smatrati pozitivnim signalom i može se pretvoriti u trend u dužem vremenskom periodu. U okolnostima rasta berzanskih indeksa u Zagrebu i Ljubljani, biće interesantno posmatrati da li će se taj pozitivan trend preliti na Beogradsku berzu i u kojoj meri.

U uslovima objavljivanja finansijskih rezultata berzanskih kompanija i sezoni isplate dividende, bilo da se to radi u novcu ili u novim akcijama, potrebno je voditi računa o efektima ovih operacija na tekuće tržišne cene akcija. Na duži vremenski period može se očekivati da visoke cene nafte (115 dolara za barel) utiču na povećanje troškova kompanija i smanjenje njihovih profita. Ovo je problem sa kojim se suočavaju kompanije u svetu, ali i kod nas. Verovatno će biti pokušaja da se ovi povećani troškovi prebace na potrošače, kroz povećanje cena proizvoda, što može izazvati povećanje troškova života. Smatra se da su povećanja cena u primarnoj prehrambenoj proizvodni bespovratan proces, a imajući u vidu da je Srbija zemlja primarne poljoprivredne proizvodnje, od koristi bi bilo usmeriti investicionu pažnju u ovaj sektor, bilo kroz kupovinu akcija ili izvedenih robnih berzanskih proizvoda.