Vesti » Dnevnik 20.04.2008
Efekat zadnjeg vagona
Dnevnik nedelja, 20. april 2008.
Kamere su zabeležile Hilari kako nije odbila ponudu barmena da pivo, koje je polagano ispijala, „preseče” čašom viskija. Kako inače to bog zapoveda
„Da, da, da!”, odgovorila je Hilari Klinton na pitanje može li njen rival Barak Obama da pobedi na novembarskim izborima. “Ali, ja mislim da bih bolje radila taj posao. Zato sam, na kraju krajeva, i u kampanji”, poentirala je senatorka iz NJujorka na samom kraju prošlonedeljne, inače čak 21. debate pretendenata na demokratsku nominaciju.
Ipak, taj drugi deo rečenice glasači u Pensilvaniji, gde se u utorak, 22. aprila održava još jedan u nizu presudnih, da ne kažem “istorijiski važnih” izbora, izgleda da su prečuli: anketa rađena nakon debate pokazala je značajan rast Obaminog rejtinga. Do pretprošle nedelje dvocifrena prednost Klintonove tako je istopljena na jedva nekoliko procenata, čak i uprkos nekim procenama da će njenog rivala skupo koštati nesmotrena izjava data uoči debate na račun žitelja malih mesta u Pensilvaniji (“da su ogorčeni i posvećeni samo religiji i oružju”). Upravo je to bila jedna od tema prvih prvih 45 minuta debate, koje su rivali potrošili isključivo na prepričavanje i komentarisanje šta je ko rekao i uradio u dosadašnjem toku kampanje, na uštrb tema koje su od životnog značaja za stanovnike te države. U prvom redu - ekonomija.
Gotovo sva ranija predviđanja rezultata “prajmarija” u Pensilvaniji išla su u prilog senatorki Klinton, a temeljila su se na dobrom iksustvu koje je imala u državama sa sličnom strukturom birača. Ukazivalo se na to da pojedini delovi Pensilvanije - zapadni i istočno - po mnogo čemu “liče” na države sa kojima se graniče. Na zapadu je to Ohajo, a na istoku NJu DŽersi i u obe države je senatorka dobila izbore.
Šta se desilo u međuvremenu da Pensilvanija više ne slovi za senatorkinu “siguricu”? Na mikroplanu, slažu se analitičari, odgovor bi mogao da bude da je u pitanju rezultat taktike Obaminog tima koji se u poslednjoj fazi odlučio za obilazak države u autobusu i neposredni razgovor sa građanima na za njih uobičajenim mestima. Poput kuglaških dvorana ili barova. Ok, i Hilari je to isto radila, pa čak otišla i korak dalje u “neposrednosti”: kamere su zabeležile kako nije odbila ponudu barmena da pivo, koje je polagano ispijala, “preseče” čašom viskija. Kako inače to bog zapoveda.
Na makroplanu, rešenje misterije biće da se krije u tzv. “efektu zadnjeg vagona”. Bilo je onih koji su još ranije govorili da će u jednom trenutku, nakon što sezona unutarstranačkih izbora odmakne i kad se jedan kandidat makar malo odlepi, birače početi da vode ne politička uverenja već - trend u glasanju. Uobičajene izjave kandidata kako im pobeda na izborima daje značajni vetar u leđa za naredni okršaj, te uticaj medija koji uopšte nije za potcenjivanje, kod birača koje tek čeka izlazak na birališta za posledicu ima postepeno nadvladavanje opredeljenja zasnovanog na racionalnim procenama ličnosti i programa koje nude kandidati. Umesto toga, u igri je potreba da se bude na strani “pobednika”, odnosno onog koji je osvojio najviše izbora, glasova te, što je najvažnije, najviše delegata. Kad se pogledaju ankete koje u simulaciji novembarskog glasanja Obami daju više šansi da pobedi kandidata republikanaca DŽona Mekejna, nego Klintonovoj, birače bi moglo da ponese uverenje da je glas za Obamu, u ovoj fazi, u stvari glas za novog predsednika SAD.
Pensilvanija spada u države “bogate delegatima” - demokratskim aspirantima je na raspolaganju 158 “običnih “ i 29 “superdelegata” - ukupno 187. Pošto su male šanse da pobeda na izborima u utorak bude ubedljiva, za Hilari to u matematičkom smislu nema puno efekta - Obama trenutno ima 146 delegata više - ali bi tu pobedu mogla da iskoristi za samu završnicu sezone, na preostalih devet izbora (u sedam saveznih država i dve prekomorke američke teritorije). Pošto je matematički neizvodljivo da na tim izborima osvoji dovoljno delegata za nominaciju, osim kada bi dobila svih devet izbora i to sa razlikom od malo mogućih 80:20, Klintonova računa da bi pobednički niz na njenu stranu privukao većinu od 321 neopredeljenog “superdelegata”. Računa, naravno, da bi se u njenu korist moglo rešiti pitanje prisustva delegata iz “kažnjenih” Floride i Mičigena na konvenciji u Denveru.
Po pitanju neopredeljenih “superdelegata”, šef američkih demokrata Hauard Din uputio je toj ekipi apel sledeće sadržine: “Potrebno je da se odlučite za koga ste i to već sada. Mi moramo da što je ranije moguće znamo ko je naš kandidat kako ne bismo proćerdali dragoceno vreme za kampanju”, poručio je Din.
Ovakvo razmišljanje u vrhu Demokratske partije ima vrlo logično opravdanje: Mekejn je u predsedničku kampanju ušao u martu i sad ležerno udara po demokratskim aspirantima koji, jadni, ni ne stižu da se njime bave od bavljenja rivalom iz stranke. To je, ujedno, i moguće objašnjenje, ocenjuje se, otkud je rejting republikanaca, odnosno njihovog kandidata toliko skočio da u međusobnim duelima sa demokratama čak ima i šanse da pobedi.
Po kom kriterijumu će se “superdelegati” opredeljivati, Din nije sugerisao. Ali je to, zato, učinila predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelozi. Po njoj, superdelegati moraju da imaju na umu “kome su Amerikanci poklonili najviše poverenja, glasova to jest”. Pismo koje su joj uputili neki od najizdašnijih finansijera stranke, da bi bilo dobro da koriguje svoj stav, praćeno suptilnim upozorenjem “kako je u novembru očekuje reizbor”, dodatno je bacio svetlo na poznatu činjenicu da su i interesi i ulog u čitavoj toj igri - ogromni.
Ovakav stav Nensi Pelosi podržavaju mnogi, a poslednji koji su ga podržali su upravo građani Pensilvanije. Senatorki Klinton kao da nije bilo dovoljno loših vesti poslednjih dana iz te države, već sada birači, zbog kojih je čak u maniru notornih Iraca kombinovala viski i pivo, i to njih blizu 60 odsto ispitanih, smatra da odluka “superdelegata” mora da bude zasnovana na konačnim rezultatima unutarstranačkih izbora. Pri takvom stavu ostaju čak i kad bi superdelegati nekim slučajem bili ubeđeni da bi pre Klintonova “tukla” Mekejna nego Obama.
Denis Kolundžija
Poslato 19.04.2008
„Da, da, da!”, odgovorila je Hilari Klinton na pitanje može li njen rival Barak Obama da pobedi na novembarskim izborima. “Ali, ja mislim da bih bolje radila taj posao. Zato sam, na kraju krajeva, i u kampanji”, poentirala je senatorka iz NJujorka na samom kraju prošlonedeljne, inače čak 21. debate pretendenata na demokratsku nominaciju.
Ipak, taj drugi deo rečenice glasači u Pensilvaniji, gde se u utorak, 22. aprila održava još jedan u nizu presudnih, da ne kažem “istorijiski važnih” izbora, izgleda da su prečuli: anketa rađena nakon debate pokazala je značajan rast Obaminog rejtinga. Do pretprošle nedelje dvocifrena prednost Klintonove tako je istopljena na jedva nekoliko procenata, čak i uprkos nekim procenama da će njenog rivala skupo koštati nesmotrena izjava data uoči debate na račun žitelja malih mesta u Pensilvaniji (“da su ogorčeni i posvećeni samo religiji i oružju”). Upravo je to bila jedna od tema prvih prvih 45 minuta debate, koje su rivali potrošili isključivo na prepričavanje i komentarisanje šta je ko rekao i uradio u dosadašnjem toku kampanje, na uštrb tema koje su od životnog značaja za stanovnike te države. U prvom redu - ekonomija.
Gotovo sva ranija predviđanja rezultata “prajmarija” u Pensilvaniji išla su u prilog senatorki Klinton, a temeljila su se na dobrom iksustvu koje je imala u državama sa sličnom strukturom birača. Ukazivalo se na to da pojedini delovi Pensilvanije - zapadni i istočno - po mnogo čemu “liče” na države sa kojima se graniče. Na zapadu je to Ohajo, a na istoku NJu DŽersi i u obe države je senatorka dobila izbore.
Šta se desilo u međuvremenu da Pensilvanija više ne slovi za senatorkinu “siguricu”? Na mikroplanu, slažu se analitičari, odgovor bi mogao da bude da je u pitanju rezultat taktike Obaminog tima koji se u poslednjoj fazi odlučio za obilazak države u autobusu i neposredni razgovor sa građanima na za njih uobičajenim mestima. Poput kuglaških dvorana ili barova. Ok, i Hilari je to isto radila, pa čak otišla i korak dalje u “neposrednosti”: kamere su zabeležile kako nije odbila ponudu barmena da pivo, koje je polagano ispijala, “preseče” čašom viskija. Kako inače to bog zapoveda.
Na makroplanu, rešenje misterije biće da se krije u tzv. “efektu zadnjeg vagona”. Bilo je onih koji su još ranije govorili da će u jednom trenutku, nakon što sezona unutarstranačkih izbora odmakne i kad se jedan kandidat makar malo odlepi, birače početi da vode ne politička uverenja već - trend u glasanju. Uobičajene izjave kandidata kako im pobeda na izborima daje značajni vetar u leđa za naredni okršaj, te uticaj medija koji uopšte nije za potcenjivanje, kod birača koje tek čeka izlazak na birališta za posledicu ima postepeno nadvladavanje opredeljenja zasnovanog na racionalnim procenama ličnosti i programa koje nude kandidati. Umesto toga, u igri je potreba da se bude na strani “pobednika”, odnosno onog koji je osvojio najviše izbora, glasova te, što je najvažnije, najviše delegata. Kad se pogledaju ankete koje u simulaciji novembarskog glasanja Obami daju više šansi da pobedi kandidata republikanaca DŽona Mekejna, nego Klintonovoj, birače bi moglo da ponese uverenje da je glas za Obamu, u ovoj fazi, u stvari glas za novog predsednika SAD.
Pensilvanija spada u države “bogate delegatima” - demokratskim aspirantima je na raspolaganju 158 “običnih “ i 29 “superdelegata” - ukupno 187. Pošto su male šanse da pobeda na izborima u utorak bude ubedljiva, za Hilari to u matematičkom smislu nema puno efekta - Obama trenutno ima 146 delegata više - ali bi tu pobedu mogla da iskoristi za samu završnicu sezone, na preostalih devet izbora (u sedam saveznih država i dve prekomorke američke teritorije). Pošto je matematički neizvodljivo da na tim izborima osvoji dovoljno delegata za nominaciju, osim kada bi dobila svih devet izbora i to sa razlikom od malo mogućih 80:20, Klintonova računa da bi pobednički niz na njenu stranu privukao većinu od 321 neopredeljenog “superdelegata”. Računa, naravno, da bi se u njenu korist moglo rešiti pitanje prisustva delegata iz “kažnjenih” Floride i Mičigena na konvenciji u Denveru.
Po pitanju neopredeljenih “superdelegata”, šef američkih demokrata Hauard Din uputio je toj ekipi apel sledeće sadržine: “Potrebno je da se odlučite za koga ste i to već sada. Mi moramo da što je ranije moguće znamo ko je naš kandidat kako ne bismo proćerdali dragoceno vreme za kampanju”, poručio je Din.
Ovakvo razmišljanje u vrhu Demokratske partije ima vrlo logično opravdanje: Mekejn je u predsedničku kampanju ušao u martu i sad ležerno udara po demokratskim aspirantima koji, jadni, ni ne stižu da se njime bave od bavljenja rivalom iz stranke. To je, ujedno, i moguće objašnjenje, ocenjuje se, otkud je rejting republikanaca, odnosno njihovog kandidata toliko skočio da u međusobnim duelima sa demokratama čak ima i šanse da pobedi.
Po kom kriterijumu će se “superdelegati” opredeljivati, Din nije sugerisao. Ali je to, zato, učinila predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelozi. Po njoj, superdelegati moraju da imaju na umu “kome su Amerikanci poklonili najviše poverenja, glasova to jest”. Pismo koje su joj uputili neki od najizdašnijih finansijera stranke, da bi bilo dobro da koriguje svoj stav, praćeno suptilnim upozorenjem “kako je u novembru očekuje reizbor”, dodatno je bacio svetlo na poznatu činjenicu da su i interesi i ulog u čitavoj toj igri - ogromni.
Ovakav stav Nensi Pelosi podržavaju mnogi, a poslednji koji su ga podržali su upravo građani Pensilvanije. Senatorki Klinton kao da nije bilo dovoljno loših vesti poslednjih dana iz te države, već sada birači, zbog kojih je čak u maniru notornih Iraca kombinovala viski i pivo, i to njih blizu 60 odsto ispitanih, smatra da odluka “superdelegata” mora da bude zasnovana na konačnim rezultatima unutarstranačkih izbora. Pri takvom stavu ostaju čak i kad bi superdelegati nekim slučajem bili ubeđeni da bi pre Klintonova “tukla” Mekejna nego Obama.
Denis Kolundžija
Poslato 19.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari