Boli ih „izgorela“ Gora

BEOGRAD - Gotovo svi su čuli za Gorance, ali je malo onih u Srbiji koji mogu nešto više da kažu o toj maloj etničkoj zajednici, njihovoj kulturi, običajima, religiji. Uglavnom se prvo pomisli na skromne vlasnike obližnje poslastičarnice, ili na ne posebno atraktivne pekare u kojima se pravi najbolji burek i svi ih doživljavaju kao tihe i dobre komšije.

Potiču s područja Gore i Opolja, na severnim obroncima Šar-planine i tromeđe Kosmeta, Albanije i Makedonije. Zbog udaljenosti tog kraja od glavnih putnih pravaca, u velikoj meri su očuvani elementi govornog jezika iz 18. veka, koji je „granični jezik“ i zanimljiva mešavina makedonskog i više dijalekata srpskog jezika.

Mi smo i „svoji i naši“

NJihova vera je islam, koji su primili relativno kasno, zbog čega su zadržali i mnoge hrišćanske praznike, a među njima je svakako najznačajniji Đurđevdan, kada se Goranci rasuti po celom svetu već tradicionalno i obavezno okupljaju u zavičaju. Poznati su kao dobri poštovaoci svoje tradicije.

- Gorance najčešće opisuju kao „svoje i naše“ jer nastoje da se uklope u svaku sredinu, ali i očuvaju svoj specifični jezik i tradiciju - kaže za Glas doktor Harun Hasani, član Odbora SANU za proučavanje KiM i jedan od istaknutih članova goranske zajednice.

BOZA I BAKLAVA

Tipična goranska hrana je ovčji sir, sličan parmezanu, ali mekši. Specijaliteti su im burek i baklava, ali i popularna boza. To originalno piće prihvaćeno je i rado se pije u celoj Srbiji.

SPAS MEĐU SRBIMA

- Shvativši da povratka nema, Goranci su počeli da investiraju u mestima gde sada žive. Među građanima Srbije, koji su ih prihvatili onda kada im je bilo najteže, oni žele da grade svoju budućnost. Deca se školuju ovde. Zaljubljuju se i venčavaju. Nikla su čitava naselja Goranaca, kao što su ona u Borči, Krnjači... - priča doktor Hasani. On primećuje i da se mnoga tradicionalna obeležja gube u tom procesu, ali i da je to normalno u savremeno doba, odnosno prirodno, jer su njegovi sunarodnici i Srbi deo „istog etničkog korpusa“.

NJegovi sunarodnici su oduvek radili u drugim sredinama, a stečeno slali ili nosili u zavičaj. Pečalba je deo njihovog života, ona ih je, kaže Hasani, održavala i gradila njihov kraj. Poslednji rat i bombardovanje Srbije, međutim, drastično su se odrazili na život tih ljudi.

- Pod pritiskom Albanaca, gotovo svi su morali da napuste zavičaj. Imovina im je uzurpirana, opljačkana i porušena. Veliki broj njih je otišao je u zapadnu Evropu, a drugi su utočište potražili kod rođaka i prijatelja u centralnoj Srbiji i Vojvodini - priča doktor. On, kaže, sreće sunarodnike koji su bili prinuđeni da rade najteže poslove da bi preživeli. Hasani, međutim, sa ponosom navodi da su se svi, pogotovo mladi, dobro uklopili i da su zadovoljni svojim statusom.

Napadaju ih bande iz Albanije

Trenutno u Gori živi samo oko 6.500 Goranaca. Bore se da očuvaju svoj identitet i da se ne asimiluju, uprkos velikim pritiscima. Često im se oduzima imovina, a nametnuti obrazovni program su uspeli da izbegnu izmeštanjem škole u kojoj 250 dece i dalje uči isto što i njihovi vršnjaci u Srbiji.

- Našim ljudima je veoma teško. Razumemo probleme Srba koji žive na Kosmetu, ali Gorancima je isto toliko loše. Bezbednost im je ugrožena, do posla dolaze veoma teško, a i kada ga dobiju, to su najteži i najgore plaćeni poslovi. Izloženi su svakodnevnim napadima i pljačkama, posebno od bandi koje dolaze iz Albanije. Zbog toga i oni koji su želeli da ostanu na svom ognjištu sve češće odustaju od te teške borbe i odlaze u Srbiju ili inostranstvo - objašnjava Harun Hasani.

On svoja saznanja ilustruje podatkom da je stočni fond u ovom tradicionalnom stočarskom kraju, sa nekadašnjih 20.000, spao na svega 1.000 grla, jer ih razbojnici svakodnevno otimaju sa pašnjaka. Starci koji su ostali u ovim krajevima ne mogu da im se suprotstave, a nikakvu zaštitu im niko ne pruža, a su mesta opustela.

- U nekim selima se kada padne mrak uključuje samo po jedna sijalica. Zato sada kažemo „izgore nam Gora“. Tužno je to, posebno kada znate da su ljudi godinama štedeli i mučili se po „belom svetu“ da izgrade velike i lepe kuće koje su sada prazne - priča očajnik dr Harun Hasani.

Autor:

Snežana Čelić