Tadić govori sutra na sednici SB posvećenoj Kosovu

Predsednik Srbije Boris Tadić obratiće se sutra Savetu bezbednosti UN, na sednici na kojoj će biti razmotren redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki-Muna o stanju na Kosovu, prvom nakon što su kosovski Albanci, sredinom februara, jednostrano proglasili nezavisnost.

Kako je najavljeno, predsednik Tadić bi trebalo da se, kao i pre tri meseca, ambasadorima 15 zemalja članica Saveta bezbednosti obrati na početku zasedanja, nakon čega će sednica biti nastavljena iza zatvorenih vrata.

Tadić će, kako je najavio pred polazak u Njujork, poručiti u najuticajnijem telu svetske oganizacije da Srbija neće odustati od borbe za očuvanje svog teritorijalnog integriteta, ali i da ostaje privržena opredeljenju za evropske integracije i otvorenost ka svetu.

Predsednik Srbije će se, kako je najavljeno, sastati u Njujorku sa generalnim sekretarom UN, južnoafričkim ambasadorom Dumisani Kumalom, čija zemlja predsedava Savetom bezbednosti, te ambasadorom Kine Vangom Guanđaom i ruskim ambasadorom Vitalijem Čurkinom.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u intervjuu FoNetu da na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ide s porukom da Srbiji niko ne može da ospori pravo da brani svoje legitimne ciljeve, zasnovane na međunarodnom pravu - očuvanje suvereniteta i spoljnopolitičke integracije, koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji.

Tadić je objasnio da se Srbija, poštujući upravu UN na Kosovu, ne odriče svog integriteta u suvereniteta u pokrajini, kao što se ne odriče ni ulaska u EU, i zato mora da brani ta dva strateška i legitimna državna cilja, koja su 'apsolutno neodvojiva jedan od drugog'.

On je istakao da bi, kroz aktivnosti u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN, kao i drugim međunarodnim organizacijama i institucijama, Srbija trebalo da brani svoje interese, kada su Kosovo i očuvanje teritorijalnog integriteta u suvereniteta u pitanju.

'Da bismo branili naše interese, ni moramo da učestvujemo u tim međunarodnim institucijama, nikako da se povlačimo, da se zatvaramo u sebe. Naprotiv, treba da suvereno nastupamo, jer imamo veoma snažne, vrlo kredibilne argumente', ocenio je Tadić.

Kako je naglasio, prvi prolazni cilj na tom putu je sednica Generalne skupštine UN u septembru, i Srbija mora da učini da većina država sveta ne prizna nezavisnost Kosova.

S druge strane, dodao je predsednik Srbije, u Savetu bezbednosti Srbija bi trebalo da pokrene nove inicijative za nastavak pregovora o statusu Kosova.

'Moramo na državnom nivou da se dogovorimo kako ćemo nastupati na Generalnoj skupštini, pre svega da bi sprečili da većina zemalja tada prizna nelegalnu nezavisnost Kosova', objasnio je Tadić.

On je dodao da je ubeđen da incijative za nastavak pregovora nisu ugašene i da u vremenu koje dolazi Srbija može ponovo da osnaži taj svoj argument.

Prema mišljenju Tadića, do sledeće Generalne skupštine UN Srbija mora da se u svim međunarodnim institucijama i organizacijama bori za svoj interes i da među državama koje su priznale nelegalnu nezavisnost Kosova pronađe one 'koje će biti pokolebane'.

Teško je verovati da će neke od njih moći da opovrgnu ono što su učinile, ali treba, u svakom slučaju, nastojati da budu otvorenije za nastavak pregovora, precizirao je Tadić. 'Jer, ovo priznanje, koje je izvršeno, manjkavo je sa stanovišta međunarodnog prava, ocenio je Tadić i napomenuo da niko nije priznao nezavisnost Kosova u klasičnom smislu reči, već se neke od tih zemalja oslanjaju na Ahtisarijev plan.

Tadić je podsetio da Ahtisarijev plan, kojem se Srbija protivi, predviđa takozvanu nadgledanu nezavisnost, sa kojom neka zemlja ne može postati članica UN, a bez toga nema pune nezavisnosti.'Tu jeste jedna manevarska šansa i prilika da mi neke zemlje pokolebamo, uverimo ih u potrebu nastavka pregovora, jer pregovori su jedini način da do kompromisnog rešenja konačno dođemo', naglasio je Tadić.

On je ubeđen da, 'ukoliko budemo planirano radili i vršili argumentovan pritisak na mnoge u međunarodnim institucijama, nisu izgubljene šanse da se pregovori o budućem statusu Kosova nastave'.

Tadić je najavio da postoji i mogućnost da Srbija pokrene postupak pred Međunarodnim sudom pravde, ali da domaći pravnici, koji to trenutno analiziraju, imaju sučeljene stavove oko toga da li bi trebalo podnositi tužbe ili, preko Generalne skupštine UN, tražiti mišljenje tog suda. 'Prihvatiću argumentaciju koja proistekne iz ozbiljne diskusije pravnih eksperata', istakao je predsednik Srbije.

Upitan o održavanju izbora na Kosovu, Tadić je odgovorio da pretpostavlja da će predstavnik UNMIK na sednici Saveta bezbednosti UN izložiti taj problem i da se Srbija nalazi 'pred određenim teškoćama u vezi s tim'.

Kako je objasnio, Srbija, s jedne strane mora da pokaže svoj suverenitet održavanjem izbora 11. maja na celoj teritoriji države, dok, s druge strane, ne bi trebalo da dovodi u pitanje Rezoluciju 1244, kojom su nadležnosti na Kosovu predate misiji UN, jer je ona 'temelj međunarodnog prava na kojoj baziramo sve zahteve za očuvanje Kosova'.

Naglašavajući da Srbija ne priznaje legitimitet misije EU na Kosovu, Tadić je ocenio da i rešenje za tu misiju može da se pronađe u Savetu bezbednosti, i poručio da Srbija neće imati nikakav problem s tom misijom, ukoliko joj mandat daju UN.

'Za nas odluke donete na Savetu bezbednosti imaju punu legitimnost kada je u pitanju Kosovo', precizirao je Tadić. On je najavio da će na sednici Saveta bezbednosti ukazati i na potrebu da tela i institucije UN sačuvaju svoj kredibilitet, jer su građani Srbije nezadovoljni oslobađajućom presudom Ramušu Haradinaju, za koga postoje dokazi da je izvršio teška krivična dela.

Srbiji, kako je naglasio, ne trebaju novi izazovi, a UN mogu sačuvati svoj kredibilitet samo ukoliko sve njene institucije i organizacije, uključujući i Haški tribunal, rade svoj posao kako treba.

Novi izveštaj generalnog sekretara UN, objavljen još krajem marta, nije doneo odgovore na čitav niz ključnih pitanja proisteklih iz jednostrane odluke kosovskog parlamenta o proglašenju nezavisnosti pokrajine, uključujući budućnost UNMIK-a, mandat pod kojim će nastupati misija Evropske unije, te čitavu seriju incidenata na severu pokrajine, u kojima je poginuo ukrajinski policajac, a povređeno na desetine ljudi, srpskih demonstranata i pripadnika međunarodnih snaga.

Na još jedan bled izveštaj prvog čoveka svetske organizacije reagovalo je oštrim komentarom srpsko Ministarstva za Kosovo i Metohiju, koje je oštro kritikovalo izostanak reakcije UNMIK-a na proglašenje nezavisnosti, navodeći da su vlasti u Beogradu očekivale da će misija svetske organizacije, shodno nadležnostima, poništiti taj 'nelegalan čin. '

'Ukazujemo da se u Izveštaju samo pominje jednostrano proglašenje nezavisnosti i samo potvrđuje 'nova realnost na terenu'. U Izveštaju se ne navode zahtevi Srbije niti njeni argumenti da je 'nova realnost' proizvod kršenja Rezolucije 1244', navodi se u dokumentu Ministarstva.

U Njujorku će sutra boraviti i predsednik privremene vlade Kosova Hašim Tači, ali još nije poznato kakav će status imati i u kom formatu će se sastati sa ambasadorima 15 zemalja članica Saveta, koje namerava da obavesti o političkim prilikama na Kosovu.