Harizmatični „policajac“

Sting

KONCERT godine u Beogradu biće održan 24. juna na Ušću. Te večeri, kao što je poznato, sviraće trio „Polis“, predvođen Stingom. Ovaj veliki događaj organizuje „Mjuzik star“, kuća koja je „potpisala“ i prošlogodišnji spektakularni koncert „Rolingstonsa“ na istom mestu. I tada i sada, medijski partner „Mjuzik stara“ je kompanija „Novosti“.

„Polis“, inače, spadaju među najuspešnije grupe svih vremena: prodali su više ploča nego "Bitlsi", a na koncerte su, da bi se nekako odbranili od obožavalaca, ponekad morali da dolaze oklopnim kolima! Njihova aktuelna turneja, u okviru koje stižu u Beograd, počela je prošle godine u Vankuveru i proglašena je turnejom godine. Još pre kraja 2007, „Polis“ su prodali čak 2,2 miliona ulaznica! Ogromno interesovanje je sasvim razumljivo: grupa nije svirala još od sredine osamdesetih, a sada se, kako je potvrđeno, okupila poslednji put. Dakle, njihova povratnička turneja ujedno je i oproštajna.

Mada zasluge koje imaju gitarista Endi Samers i bubnjar Stjuart Kouplend nikako nisu za potcenjivanje, „Polis“ su planetarnu popularnost stekli najpre zahvaljujući nesvakidašnjem Stingovom talentu i harizmi. Ko je, zapravo, taj čovek, čije ime i lik zna ceo svet?

Sting je rođen kao Gordon Samner, 2. oktobra 1951, godine u Njukaslu. Pošto je teško podnosio provincijski duh rodnog grada, od ranih dana je bio tihi usamljenik, distanciran od svih, osim od devojaka nesposobnih da odole njegovom, već tada veoma uočljivom, magnetizmu. Izgubivši nevinost u petnaestoj godini, umeo je da zaludi i udate žene kojima je trebalo mnogo snage da ostanu u braku i ne pobegnu sa privlačnim tinejdžerom.

Pored seksa, u petnaestoj godini je otkrio i džez. Proslavio se, ipak, kao rok muzičar, i to upravo predvodeći „Polis“, grupu koja je kombinovala rege ritmove i pank energiju. Početak sa „Polis“ je, doduše, bio tako težak da je Sting, pijan i depresivan, u jednom njujorškom fanzinu objavio ovakav oglas: „Pesnik, star 27 godina, oženjen, sanjar, pevač, kompozitor, želeo bi, ako je moguće, da preživi i nastavi da radi“. Međutim, pred kraj sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih, uz hitove „Rodžanne“, „Message In A Bottle“, „Every Breath You Take“ i druge, „Polis“ su se svrstali među najveće bendove na svetu. Uz to, Sting je postao bogat čovek. „Polis“ su zarađivali oko pet miliona funti godišnje, a u štampi su se pojavljivali i podaci da pevač ima više od stotinu bankovnih računa i čitavu mrežu kompanija.

Novac i slava mu, međutim, nisu doneli sreću. Bar ne odmah. Ludački tempo kojim su „Polis“ radili uništio je Stingov brak sa prvom suprugom Frensis Tomelti. Još ranije, stradalo je njegovo zdravlje: oboleo je od paranoje i kliničke depresije, stigavši do ivice nervnog sloma. Pakleni krug zatvarao se njegovom hipohondrijom i uverenjem da je bolestan od raka (rak mu je, inače, prerano odneo oca i majku).

Izlaz je tražio u maratonskim turnejama i ljubavi, a kasnije i braku, sa Trudi Stajler. Praveći „dom“, Sting i Trudi su, za početak, u Londonu potrošili pola miliona funti za kuću iz 17. veka, a na Menhetnu su kupili stan vredan dva miliona dolara. Pored njih su živeli Frenk Sinatra, Lučano Pavaroti i Plasido Domingo. Tokom godina, Sting je postao pravi kolekcionar luksuznih stanova i kuća. Nedavno je, za 26,5 miliona dolara, kupio stan blizu njujorškog Central parka. Stan ima pet spavaćih soba, četiri kupatila, posebne prostorije za poslugu i ogromnu terasu sa divnim pogledom na Njujork.

Ali, Sting nije želeo da bude samo rokenrol aristokrata. Smatrajući da su „Polis“ postigli sve što se može postići, sredinom osamdesetih je započeo solo karijeru, objavivši album „The Dream Of The Blue Turtles“, na kojem je spretno, sa puno stila, pomešao džez, pop i rok. Sa socijalnim i političkim komentarima, praćenim egzotičnom muzikom, album je učvrstio Stingovu reputaciju jednog od najpametnijih ljudi u rokenrolu. Osim toga, uz 64 nedelje provedene na britanskoj top-listi, „The Dream Of The Blue Turtles“, bio je i komercijalni trijumf. Narednim albumom „Nothing Like The Sun“, Sting se svrstao među najveće zvezde na planeti, rame uz rame sa Mikom Džegerom, Polom Makartnijem, Dejvidom Bouvijem ili Eltonom Džonom.

S plavom kosom, opasnim pogledom i idealno nabildovanim telom, postao je jedan od najvećih seks-simbola našeg doba. Pokazao se i kao talentovan glumac: među najpoznatijim filmovima u kojima se pojavio su „Kvadrofonija“, „Dina“ i „Olujni ponedeljak“. Dalje, njegov društveni angažman (godinama sarađuje sa organizacijom Amnesti internešnl) pretvorio ga je u važnu osobu koja razgovara sa predsednicima država ili papom. Najzad, privatno je postao brižan, porodičan čovek i lojalan prijatelj.

Pokušavajući da „dostojanstveno ostari“, stekao je status živog spomenika pop muzike i intelektualca slobodnog da govori, piše i radi šta god poželi. Kristofer Sendford, jedan od njegovih biografa, kaže: „Od svih lepih lica koja su se pojavila osamdesetih, samo je Sting ostao u sedlu. Razlog je jednostavan: izuzetnost. Bio je najbolji u onome što je radio.“ Sam Sting, pak, tvrdi kako samo želi da ostane „zdrav, normalan i srećan“.

Mi mu, sa naše strane, možemo obećati da će biti srećan i zadovoljan kad se 24. juna nađe na Ušću i kad ga pozdravi srpska publika. Ako ne veruje, neka pita Mika Džegera.