Vesti » Večernje novosti 20.04.2008
Mali geniji, velika očekivanja
Večernje novosti nedelja, 20. april 2008.
Nataša Veljković sa ćerkom
VEĆ u najranijem detinjstvu "obeleženi" su etiketama muzičkih "čuda od deteta", "mladih nada"... Umesto igračaka, "dopali su ih" instrumenti, umesto školskih sekcija - beskrajne vežbe sa zahtevnim profesorima, a umesto aplauza ponosnih roditelja na školskim priredbama
- odmalena su, sa podijuma širom sveta, slušali frenetične aplauze i ovacije "prave", ozbiljne publike. Zvanja diplomaca su najčešće sticali već na pragu puberteta, a do punoletstva su se mnogi od njih uveliko dičili akademskim titulama koje "normalni" postdiplomci na "neumetničkim" fakultetima ponesu tek negde oko tridesete. No, čak i na našim prostorima koje smo poslovično skloni da opisujemo kao neuobičajeno plodno tle za produkciju raznorodnih talenata, veoma su retki oni koji uspevaju da iznesu breme ogromnih očekivanja, neminovno sadržanih u tako nam omiljenoj (i olako izgovaranoj) odrednici - vunderkind.
Zoran Milenković, koji i kao otac i kao pedagog, već decenijama stvara muzička čuda, i među čijim je potomcima muzička genijalnost gotovo očekivana osobina, odlučno se protivi etiketi koja je njegove sinove pratila od najmlađeg doba. Njegov prvenac Stefan Milenković u violinu se zaljubio još kao trogodišnjak, kada mu otac otkriva prve tajne tog instrumenta. Tri godine kasnije zabeležen je Stefanov solistički debi, već na Božić 1987. svirao je za Ronalda Regana u Vašingtonu, naredne godine i za Mihaila Gorbačova u Beogradu, tri godine kasnije našem virtuozu je aplaudirao papa Jovan Pavle Drugi, da bi do 1993. mladi violinista zabeležio svoj hiljaditi koncert! Beogradski FMU završio je 1994. kao najmlađi diplomac u istoriji, a danas i sam predaje na prestižnom Džulijardu, na koji se potom upisao. Stefanov bata i naslednik u svakom smislu, osmogodišnji Teofil, uveliko je u evropskim medijima proglašen muzičkim genijem - što je naziv koji ga prati još od prvog solističkog koncerta ispraćenog desetominutnim ovacijama.
- U Srbiji, preteruje s etiketiranjem dece kao "vunderkindova". Nadareni mladi ljudi i te kako mogu da osete opterećenje zbog velikog pritiska i očekivanja koje ta etiketa sa sobom nosi. Lično sam uspeo da "normalno" preživim detinjstvo isključivo zahvaljujući sjajnoj porodici i izuzetnom razumevanju i podršci roditelja - kaže Nemanja Radulović (23), violinista koji je školovanje započeo kao sedmogodišnjak, sa osam godina na Kolarcu izveo Vivaldijev koncert, sa 16 završio postdiplomske studije na Visokom konzervatorijumu u Parizu, i do sada održao oko hiljadu koncerata.
Violinista Gordan Nikolić (40), već decenijama, i kao izvođač i kao pedagog na prestižnom Gildhol skulu u Londonu, iznova potvrđuje opravdanost epiteta supertalenta, kojim je ovenčan kao vrlo mlad. Ilija Marinković, još jedno nekadašnje čudo od deteta, u međuvremenu je steklo reputaciju violiniste svetskog glasa, koju opravdava mnogobrojnim uspešnim nastupima na prestižnim podijumima Evrope i sveta.
- Vunderkindi postoje, ali bez njihovog pravilnog usmeravanja, obrazovanja, ostaju zanimljivi samo dok su mali - kaže Ognjen Popović (30).
- Ukoliko se njihov talenat na vreme prepozna, ako muzički sazrevaju u zdravoj sredini, ako uče od velikih, vredno rade, uživaju veliku podršku najbližih, sigurno su im šanse da jednog dana postanu veliki umetnici, veće nego drugima - objašnjava frontmen benda "Ognjen i prijatelji", klarinetista u Beogradskoj filharmoniji, i jedan od malobrojnih muzičara koji se s bremenom nekadašnjeg muzičkog čuda nosi u svojoj zemlji. Najveće zasluge za rano otkrivanje i pravilno usmeravanje svog talenta Ognjen pripisuje profesoru Grujevskom, a koncertiranje rame uz rame sa velikim nemačkim klarinetistom Ulfom Rodenhojzerom, profesorom na Visokoj školi za muziku u Minhenu, navodi kao iskustvo od neprocenjive vrednosti.
Sanja Bizjak, koja je sa sedam godina zablistala za klavirom, a sa 11 - upisala pariski konzervatorijum, i dalje napreduje "koracima od sedam milja" i beleži neprekinut uspon karijere kao potvrdu velikog talenta.
- Izuzetne talente treba podržavati, negovati i od malena navikavati na koncertni podijum. Ako neko voli pompezan izraz "vunderkind", nemam ništa protiv - smatra i Nataša Veljković, pijanistkinja koja je od desetog rođendana ponela ovu titulu. - Ali, talenat ne može da se razvije bez odgovarajućeg sklopa ličnosti i inteligencije, radne discipline, podrške porodice i pedagoga, pa ni bez ludog faktora sreće. Pravi talenat etiketa "vunderkinda" ne može da uništi, ako je vođen sigurnom rukom pametnog pedagoga koji će postepeno da ga osposobljava za nastupe na velikim podijumima, i izloženosti "vetrometini" javnosti. Znači, cela tajna je u pravilnom "doziranju"... - dodaje Veljkovićeva, koja se u Beču, uz izuzetno aktivnu koncertnu delatnost, bavi i pedagoškim radom.
Pijanista Aleksandar Madžar (40), nekadašnji vunderkind, danas muzičar s međunarodnom reputacijom i predavač na briselskom konzervatorijumu, sin je uglednog jugoslovenskog ekonomiste. Njegovi roditelji su neko vreme izražavali želju da im se sin bavi "nečim pristojnim", no brzo su odustali od toga. Kako i ne bi, kada je kao veoma mlad sledećim rečima parafrazirao Riharda Štrausa: "Kontrapunktirajte kao Bah, orkestrirajte kao Mocart, imajte snagu kao Betoven i bićete veliki kompozitor. Prevedeno na pijanizam to bi značilo da treba imati Horovicov šarm, Rubinštajnovu jednostavnost, savršenstvo Glena Gulda - i bićete veliki pijanista".
Premda je Madžar unekoliko obara, teoriju da je sudbina u velikoj meri određena "muzičkim" genima potvrđuje "slučaj" Ksenije Janković. Ova naslednica više generacija muzičkih posvećenika, za violončelo se opredelila sa šest godina, a s jedanaest napustila dom zbog školovanja u Moskvi, u klasi Kaljanova i Rostropoviča. I tada je bilo očigledno da je na pragu blistave umetničke karijere, što su studije kod Pjera Furnijea u Ženevi i Andrea Navare u Detmoldu samo potvrdile. Danas Ksenija nastupa na čuvenim scenama kao solista i kamerni muzičar, predaje na Visokoj muzičkoj školi u Vircburgu, a muzika ju je spojila i sa životnim saputnikom, takođe čelistom - Kristofom Rihterom. Jednom je izjavila kako nikako ne želi da i njihov sin postane čelista. Međutim, pošto iver, izgleda ipak najčešće ne pada daleko od klade, do svoje jedanaeste godine i dečak se zaljubio u čelo i zaokružio porodičnu tradiciju. Ksenija kao lošu stranu sinovljevog izbora navodi činjenicu da će ga od starta pratiti neminovna poređenja s roditeljima, dok će ga dodatno opterećivati njihova strogost i visoki zahtevi. Činjenica je da ovaj tinejdžer definitivno ima od koga mnogo da nauči!
KRUG SE NASTAVLjA
- SA petnaestak godina, ja sam bila već "oformljena", zahvaljujući mojim dragim profesorima: Lili Petrović, koja je u meni pokrenula ljubav za muziku, i Arbu Valdmi, koji je odigrao glavnu ulogu u "brušenju". Svi dalji profesori i svetski poznate škole su bile samo nadgradnja. A što se tiče nadgradnje, ona će trajati dokle god se budem ovim poslom bavila - kaže pijanistkinja Nataša Veljković, "krivac" za stvaranje još jednog vunderkinda najnovije generacije, povodom čega dodaje:
- Upravo sam se vratila sa male turneje, ovog puta u ulozi pratioca moje osmogodišnje ćerke Milice koja ja upravo pobedila na violinskom takmičenju u Goriciji, Italija. "Krug" se nastavlja...
BLISTAV TRENUTAK
- VUNDERKIND je izraz koji bi trebalo primeniti isključivo na one koji se u zaista veoma mladom dobu, recimo do desete godine, neočekivano istaknu izuzetnim talentom. To bi u svetskoj istoriji definitivno bio Mocart, dok je kod nas vunderkind svakako bio Stefan Milenković koji je zablistao kao trogodišnjak, a u oba ova slučaja njihovi očevi su na pravi način upravljali njihovim talentima i karijerama - navodi Donata Premeru, prvi muzikolog Radio Beograda koja većinu "čuda od deteta" prati od samih početaka. - Mnogi koji su u nekom, vrlo ranom trenutku, u određenoj sredini, pokazali nadljudske sposobnosti, kasnije zapadnu u kreativnu krizu, te nastavak njihove karijere i dalji razvoj zavise od hiljadu okolnosti.
ZAGONETNI POGORELIĆ
VELIKA klavirska zvezda bivše Jugoslavije sveta Ivo Pogorelić (50), kao sedmogodišnjak se "zarazio" muzikom, da bi pet godina kasnije nastavio školovanje u Moskvi. Oženio se gruzijskom pijanistkinjom i profesorkom Alisom, značajno starijom od sebe, baš nekako u isto doba kada je 1980. neulaskom u finale(!) Šopenovog takmičenja u Varšavi stekao naklonost žirija i svetsku slavu. O Pogoreliću kao briljantnom interpretatoru, ali i o njegovom jedinstvenom imidžu, brujali su godinama svi svetski mediji; no, otkako je njegova supruga i mentor umrla 1996. godine, Ivo se gotovo u potpunosti povlači iz javnog života. Na veliku žalost poštovalaca, pojavljuje se tek u veoma retkim prigodama, s velikim uspehom održavajući titulu izuzetnog ekscentrika, ali ubrzano gubeći oreol istinske zvezde koji ga je pratio od rane mladosti.
VEĆ u najranijem detinjstvu "obeleženi" su etiketama muzičkih "čuda od deteta", "mladih nada"... Umesto igračaka, "dopali su ih" instrumenti, umesto školskih sekcija - beskrajne vežbe sa zahtevnim profesorima, a umesto aplauza ponosnih roditelja na školskim priredbama
- odmalena su, sa podijuma širom sveta, slušali frenetične aplauze i ovacije "prave", ozbiljne publike. Zvanja diplomaca su najčešće sticali već na pragu puberteta, a do punoletstva su se mnogi od njih uveliko dičili akademskim titulama koje "normalni" postdiplomci na "neumetničkim" fakultetima ponesu tek negde oko tridesete. No, čak i na našim prostorima koje smo poslovično skloni da opisujemo kao neuobičajeno plodno tle za produkciju raznorodnih talenata, veoma su retki oni koji uspevaju da iznesu breme ogromnih očekivanja, neminovno sadržanih u tako nam omiljenoj (i olako izgovaranoj) odrednici - vunderkind.
Zoran Milenković, koji i kao otac i kao pedagog, već decenijama stvara muzička čuda, i među čijim je potomcima muzička genijalnost gotovo očekivana osobina, odlučno se protivi etiketi koja je njegove sinove pratila od najmlađeg doba. Njegov prvenac Stefan Milenković u violinu se zaljubio još kao trogodišnjak, kada mu otac otkriva prve tajne tog instrumenta. Tri godine kasnije zabeležen je Stefanov solistički debi, već na Božić 1987. svirao je za Ronalda Regana u Vašingtonu, naredne godine i za Mihaila Gorbačova u Beogradu, tri godine kasnije našem virtuozu je aplaudirao papa Jovan Pavle Drugi, da bi do 1993. mladi violinista zabeležio svoj hiljaditi koncert! Beogradski FMU završio je 1994. kao najmlađi diplomac u istoriji, a danas i sam predaje na prestižnom Džulijardu, na koji se potom upisao. Stefanov bata i naslednik u svakom smislu, osmogodišnji Teofil, uveliko je u evropskim medijima proglašen muzičkim genijem - što je naziv koji ga prati još od prvog solističkog koncerta ispraćenog desetominutnim ovacijama.
- U Srbiji, preteruje s etiketiranjem dece kao "vunderkindova". Nadareni mladi ljudi i te kako mogu da osete opterećenje zbog velikog pritiska i očekivanja koje ta etiketa sa sobom nosi. Lično sam uspeo da "normalno" preživim detinjstvo isključivo zahvaljujući sjajnoj porodici i izuzetnom razumevanju i podršci roditelja - kaže Nemanja Radulović (23), violinista koji je školovanje započeo kao sedmogodišnjak, sa osam godina na Kolarcu izveo Vivaldijev koncert, sa 16 završio postdiplomske studije na Visokom konzervatorijumu u Parizu, i do sada održao oko hiljadu koncerata.
Violinista Gordan Nikolić (40), već decenijama, i kao izvođač i kao pedagog na prestižnom Gildhol skulu u Londonu, iznova potvrđuje opravdanost epiteta supertalenta, kojim je ovenčan kao vrlo mlad. Ilija Marinković, još jedno nekadašnje čudo od deteta, u međuvremenu je steklo reputaciju violiniste svetskog glasa, koju opravdava mnogobrojnim uspešnim nastupima na prestižnim podijumima Evrope i sveta.
- Vunderkindi postoje, ali bez njihovog pravilnog usmeravanja, obrazovanja, ostaju zanimljivi samo dok su mali - kaže Ognjen Popović (30).
- Ukoliko se njihov talenat na vreme prepozna, ako muzički sazrevaju u zdravoj sredini, ako uče od velikih, vredno rade, uživaju veliku podršku najbližih, sigurno su im šanse da jednog dana postanu veliki umetnici, veće nego drugima - objašnjava frontmen benda "Ognjen i prijatelji", klarinetista u Beogradskoj filharmoniji, i jedan od malobrojnih muzičara koji se s bremenom nekadašnjeg muzičkog čuda nosi u svojoj zemlji. Najveće zasluge za rano otkrivanje i pravilno usmeravanje svog talenta Ognjen pripisuje profesoru Grujevskom, a koncertiranje rame uz rame sa velikim nemačkim klarinetistom Ulfom Rodenhojzerom, profesorom na Visokoj školi za muziku u Minhenu, navodi kao iskustvo od neprocenjive vrednosti.
Sanja Bizjak, koja je sa sedam godina zablistala za klavirom, a sa 11 - upisala pariski konzervatorijum, i dalje napreduje "koracima od sedam milja" i beleži neprekinut uspon karijere kao potvrdu velikog talenta.
- Izuzetne talente treba podržavati, negovati i od malena navikavati na koncertni podijum. Ako neko voli pompezan izraz "vunderkind", nemam ništa protiv - smatra i Nataša Veljković, pijanistkinja koja je od desetog rođendana ponela ovu titulu. - Ali, talenat ne može da se razvije bez odgovarajućeg sklopa ličnosti i inteligencije, radne discipline, podrške porodice i pedagoga, pa ni bez ludog faktora sreće. Pravi talenat etiketa "vunderkinda" ne može da uništi, ako je vođen sigurnom rukom pametnog pedagoga koji će postepeno da ga osposobljava za nastupe na velikim podijumima, i izloženosti "vetrometini" javnosti. Znači, cela tajna je u pravilnom "doziranju"... - dodaje Veljkovićeva, koja se u Beču, uz izuzetno aktivnu koncertnu delatnost, bavi i pedagoškim radom.
Pijanista Aleksandar Madžar (40), nekadašnji vunderkind, danas muzičar s međunarodnom reputacijom i predavač na briselskom konzervatorijumu, sin je uglednog jugoslovenskog ekonomiste. Njegovi roditelji su neko vreme izražavali želju da im se sin bavi "nečim pristojnim", no brzo su odustali od toga. Kako i ne bi, kada je kao veoma mlad sledećim rečima parafrazirao Riharda Štrausa: "Kontrapunktirajte kao Bah, orkestrirajte kao Mocart, imajte snagu kao Betoven i bićete veliki kompozitor. Prevedeno na pijanizam to bi značilo da treba imati Horovicov šarm, Rubinštajnovu jednostavnost, savršenstvo Glena Gulda - i bićete veliki pijanista".
Premda je Madžar unekoliko obara, teoriju da je sudbina u velikoj meri određena "muzičkim" genima potvrđuje "slučaj" Ksenije Janković. Ova naslednica više generacija muzičkih posvećenika, za violončelo se opredelila sa šest godina, a s jedanaest napustila dom zbog školovanja u Moskvi, u klasi Kaljanova i Rostropoviča. I tada je bilo očigledno da je na pragu blistave umetničke karijere, što su studije kod Pjera Furnijea u Ženevi i Andrea Navare u Detmoldu samo potvrdile. Danas Ksenija nastupa na čuvenim scenama kao solista i kamerni muzičar, predaje na Visokoj muzičkoj školi u Vircburgu, a muzika ju je spojila i sa životnim saputnikom, takođe čelistom - Kristofom Rihterom. Jednom je izjavila kako nikako ne želi da i njihov sin postane čelista. Međutim, pošto iver, izgleda ipak najčešće ne pada daleko od klade, do svoje jedanaeste godine i dečak se zaljubio u čelo i zaokružio porodičnu tradiciju. Ksenija kao lošu stranu sinovljevog izbora navodi činjenicu da će ga od starta pratiti neminovna poređenja s roditeljima, dok će ga dodatno opterećivati njihova strogost i visoki zahtevi. Činjenica je da ovaj tinejdžer definitivno ima od koga mnogo da nauči!
KRUG SE NASTAVLjA
- SA petnaestak godina, ja sam bila već "oformljena", zahvaljujući mojim dragim profesorima: Lili Petrović, koja je u meni pokrenula ljubav za muziku, i Arbu Valdmi, koji je odigrao glavnu ulogu u "brušenju". Svi dalji profesori i svetski poznate škole su bile samo nadgradnja. A što se tiče nadgradnje, ona će trajati dokle god se budem ovim poslom bavila - kaže pijanistkinja Nataša Veljković, "krivac" za stvaranje još jednog vunderkinda najnovije generacije, povodom čega dodaje:
- Upravo sam se vratila sa male turneje, ovog puta u ulozi pratioca moje osmogodišnje ćerke Milice koja ja upravo pobedila na violinskom takmičenju u Goriciji, Italija. "Krug" se nastavlja...
BLISTAV TRENUTAK
- VUNDERKIND je izraz koji bi trebalo primeniti isključivo na one koji se u zaista veoma mladom dobu, recimo do desete godine, neočekivano istaknu izuzetnim talentom. To bi u svetskoj istoriji definitivno bio Mocart, dok je kod nas vunderkind svakako bio Stefan Milenković koji je zablistao kao trogodišnjak, a u oba ova slučaja njihovi očevi su na pravi način upravljali njihovim talentima i karijerama - navodi Donata Premeru, prvi muzikolog Radio Beograda koja većinu "čuda od deteta" prati od samih početaka. - Mnogi koji su u nekom, vrlo ranom trenutku, u određenoj sredini, pokazali nadljudske sposobnosti, kasnije zapadnu u kreativnu krizu, te nastavak njihove karijere i dalji razvoj zavise od hiljadu okolnosti.
ZAGONETNI POGORELIĆ
VELIKA klavirska zvezda bivše Jugoslavije sveta Ivo Pogorelić (50), kao sedmogodišnjak se "zarazio" muzikom, da bi pet godina kasnije nastavio školovanje u Moskvi. Oženio se gruzijskom pijanistkinjom i profesorkom Alisom, značajno starijom od sebe, baš nekako u isto doba kada je 1980. neulaskom u finale(!) Šopenovog takmičenja u Varšavi stekao naklonost žirija i svetsku slavu. O Pogoreliću kao briljantnom interpretatoru, ali i o njegovom jedinstvenom imidžu, brujali su godinama svi svetski mediji; no, otkako je njegova supruga i mentor umrla 1996. godine, Ivo se gotovo u potpunosti povlači iz javnog života. Na veliku žalost poštovalaca, pojavljuje se tek u veoma retkim prigodama, s velikim uspehom održavajući titulu izuzetnog ekscentrika, ali ubrzano gubeći oreol istinske zvezde koji ga je pratio od rane mladosti.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari