MMF: Rast Srbije najmanji u regionu

Procena privrednog rasta Srbije od strane MMF za 2008. četiri odsto, a za 2009. šest odsto

Srbija će ove godine ostvariti privredni rast od svega četiri odsto, procenili su stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda, a za 2009. godinu očekuje se rast od šest odsto. Prema procenama MMF-a za Evropu, Srbija će imati najmanji privredni rast u okruženju, mada je za Hrvatsku procenjen rast od 4,3, a za Makedoniju 4,5 odsto. Prema ovom izvoru, najveći rast u regionu ostvariće Crnogorci - 7,2 odsto. MMF je doduše bio blagonakloniji pri projekcijama za sledeću godinu, dok je većini ostalih zemalja prognozirano dodatno usporenje privredne aktivnosti. Rast od četiri odsto, ako bi se ostvarila predviđanja MMF-a, bio bi najniži od 2000. godine. Najveći rast ostvaren je 2004. godine, kada je privreda napredovala za 8,4 odsto.

Izgubljena godina

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da će ove godine privredni rast u Srbiji biti oko pet odsto, ali da će sledeće godine biti mnogo manji od projekcija fonda.

- To je velika korekcija, sa sedam odsto prošle godine na četiri odsto ove, skoro da je prepolovljen privredni rast. Pretpostavljam da je MMF očekivao da će ove godine morati da dođe do smanjenja javne potrošnje, da bi se obuzdao rast uvoza i inflacije, a to se ne može bez posledica po privredni rast. Međutim, plašim se da je ova godina izgubljena što se tiče prilagođavanja, a da će do toga doći tek sledeće godine. I zato mislim, ukoliko 11. maja ne bude novih šokova za privredu, da će ove godine rast biti pet odsto, ali da će sledeće biti mnogo manji, kada bude morala da se smanjuje potrošnja. Sada je pitanje finansiranja spoljnih obaveza, priliva investicija i kredita. To je neposredniji problem od fiskalnog prilagođavanja, jer njega jednostavno nema, već suprotno, više se troši zbog izbora - ocenjuje Gligorov.

Kao najveći rizik za privredni rast zemalja u tranziciji stručnjaci Fonda ocenjuju velike deficite tekućeg računa i rast spoljnog duga. Oni upozoravaju celu Evropu na rast inflacije, a zemljama u razvoju savetuju da vode što oštriju monetarnu politiku. MMF takođe ukazuje da u tranzicionim privredama treba sprovesti bržu budžetsku konsolidaciju koja bi trebalo da igra veću ulogu u usmeravanju unutrašnje tražnje, posebno u zemljama koje u centar pažnje, kad je reč o novčano-kreditnoj politici, stavljaju problem valutnog kursa. Oni napominju da postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i rasta u tranzicionim zemljama, kao i da dosledne reforme mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda, što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih neravnoteža.

Prognoze ipak preoštre

Prema rečima Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta, ovakva procena MMF-a je previše crna, jer bi uz normalnu poljoprivrednu godinu rast trebalo da bude pet do šest odsto.

- Očekujem da će ipak biti veća stopa rasta od četiri odsto. Glavni razlog za to je što je prošla bila veoma loša godina za poljoprivredu, a ako bi se poljoprivreda ove godine vratila na normalu, to bi povuklo rast BDP-a na pet do šest odsto - kaže Petrović.

On navodi da se u prvom kvartalu ove godine beleži ubrzavanje rasta industrijske proizvodnje i mada to ne mora da traje cele godine, ipak ne pomaže padu privrede.

-Pretpostavljam da je MMF smanjio ocene rasta zbog kreditne krize u kojoj se nalaze Sjedinjene Američke Države, a u koju ulaze i zemlje Evropske unije. To usporavanje rasta najvećih privreda prenosi se i na ostale zemlje. S druge strane, kod nas je problem sa platnim bilansom i inflacijom, pa se očekuje da će Narodna banka da koči inflaciju, što će usporiti i privrednu aktivnost. Slažem se da će rast BDP-a usporiti u odnosu na prošlu godinu, ali ne toliko koliko su prognozirali u MMF-u - kaže Petrović.