Špigl: Kosovom haraju kriminalci

Kroz Kosovo prolazi centralni balkanski put za šverc droge, od 1999. pred očima svetske policije, piše „Špigl"

Evropska unija priprema se za verovatno najveći misiju u svojoj istoriji i namerava da 2.200 stručnjaka pošalje na Kosovo. Tamo ih, devet godina posle završetka rata, očekuje zemlja kojom vladaju korupcija i organizovani kriminal, piše u jučerašnjem izdanju nemački magazin „Špigl".

U opširnoj reportaži navodi se da u najmlađoj državi u Evropi vlast nije u rukama naroda, već kriminalnih klanova i istovremeno se kritikuje međunarodna zajednica, jer samo posmatra zbivanja na Kosovu.

Autor „Špigla" navodi da je međunarodna zajednica od 1999. godine za Kosovo potrošila 33 milijarde evra, što je 1.750 evra godišnje po stanovniku. To je, kako se ukazuje, 160 puta više nego prosečni iznos pomoći po glavi stanovnika za sve zemlje u razvoju.

Nemoćni istražitelji UN

Uz reporterski zapis sa Kosova, citiraju se i ocene iz više novijih stručnih izveštaja i analiza o Kosovu, uključujući i one načinjene za potrebe vojske i obaveštajne službe.

- Analize o stanju na Kosovu imaju jednu zajedničku stavku - u svima se daje slika klanovskog društva, u kojoj šačica kriminalnih vođa sopstveni narod drži kao taoca. Uz tolerisanje birokrata iz Evrope i ostatka sveta koji nastupaju pod zastavom prosvetiteljstva - navodi „Špigl".

Ukazuje se da specijalni istražitelji UN za organizovani kriminal nemaju šansi da postignu bilo kakav uspeh, jer se „drvenim mačevima bore protiv teško naoružanog protivnika".

- Od 2005. i 2006. godine, kada su lokalni službenici ušli u sastav kosovske policije, odjednom više nismo našli nijedan jedini gram heroina. Naši informanti i ubačeni istražitelji su odustali od posla. Od tada bukvalno ne znamo više ništa - citira nemački magazin jednog inostranog istražitelja u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala.

List piše da kroz Kosovo prolazi centralni balkanski put za šverc droge, od 1999. pred očima svetske policije, kao i da „prema navodima Europola bande organizovanog kriminala kosovskih Albanaca kontrolišu 80 odsto šverca kriminala u pojedinim zemljama severne Evrope i 40 odsto u zapadnoj Evropi".

- Ovi izveštaji poznati su i Unmiku u Prištini. Kao i upozorenja da preti dalje zaoštravanje bezbednosne situacije s obzirom na to da je nezavisnost ove patuljaste države vladajućim klanovima olakšala pristup vladi - piše „Špigl".

Citira se procena Direkcije UN za borbu protiv organizovanog kriminala da se „može smatrati da iza svake političke stranke (na Kosovu) stoji preduzetnička struktura organizovanog kriminala i korupcije".

Čeka 38.000 tužbi

Nedeljnik navodi da „samo svakog meseca obnavljana i dopunjavana lista kosovskih javnih kuća koje stoje pod sumnjom da se bave ilegalnom prostitucijom i koje su zato zabranjene za pripadnike Unmika, broji 138 takvih institucija".

Ali, uprkos svemu tome, na Kosovu se ne dešava ništa, dodaje list, jer je „multinacionalni aparat preveliki, jer je izmakao kontroli i jer se neprestano bavi samim sobom".

„Špigl" u tekstu pominje političare kosovskih Albanaca - sadašnjeg premijera Hašima Tačija, bivše premijere Agima Čekua i Ramuša Haradinaja, kao i nekadašnjeg šefa vlade i gradonačelnika Kosovske Mitrovice Bajrama Redžepija.

- Na Kosovu bismo morali da zadržimo najbolje ljude, ali zemlji nedostaje mlada elita - zaključak je Špenda Ahmetija, šefa instituta GAP, čije reči citira „Špigl".

Prema Ahmetijevim navodima, kosovski političari na predstojećoj donatorskoj konferenciji za Kosovo nameravaju da zatraže, između ostalog, i 36 miliona evra za podzemnu železnicu u Uroševcu i 25 miliona za Operu, koja treba da bude sazidana u čast pokojnog predsednika Ibrahima Rugove.

- Pripadnike planirane misije Euleks na Kosovu čeka 38.000 tužbi za povratak imovine i 180.000 nerešenih sudskih procesa. Među 40.000 krivičnih postupaka, 700 je prvorazrednog ranga, jer tragovi vode direktno u unutrašnjost sistema klanova. U njihovim, a ne u rukama naroda, nalazi se vlast u najmlađoj državi u Evropi - navodi „Špigl".