Svakome pomalo, nikome dovoljno

Za 606 projekata, Ministarstvo kulture je za tekuću godinu izdvojilo 189.126.230 dinara. Programi su morali da zadovolje osnovne kriterijume: da imaju visok umetnički nivo, republički značaj, da doprinose decentralizaciji kulture, međunarodnom dijalogu, da budu promocija alternativne kulture i nove umetničke forme i izraza, ali i da počivaju na realnom finansijskom planu.

Milica Tomić: Zašto pomagati

izlagače koji nude zidove,

čekić i kanap Da bi se posao obavio valjano, odlukom ministra Vojislava Brajovića obrazovane su stručne komisije - za kinematografiju, muzičko stvaralaštvo, plesno, pozorišno stvaralaštvo, za likovne kolonije, vizuelne umetnosti, multimedije, publikacije, književne manifestacije i nagrade, kao i za amatersko i izvorno narodno stvaralaštvo, za podršku mladim talentima, osobama sa invaliditetom, i posebno za programe sa Kosova i Metohije i juga Srbije. Ima ih 15, u svakoj su tri člana, a predsednici čine Stručni savet.

Tatjanu Dejanović, predsednicu ULUPUDS-a, pitamo šta misli o kompetenciji onih koji su odbili ponuđeni program udruženja kojim predsedava?

- Više puta sam rekla da često o primenjenoj umetnosti odlučuju nekompetentne ličnosti. Naši programi koje su ponudili drugi organizatori (na primer za „Noć muzeja“) dobili su u Ministarstvu kulture prelaznu ocenu, ali ne i programi koje je ponudio ULUPUDS.

Kako se biraju članovi komisija, zašto ih ima tako mnogo (petnaestak) i da li je zaista moguće sa 189 miliona ozbiljno pomoći čak 606 programa? I da li baš svaki od ovih programa ima „visok umetnički nivo i republički značaj“? Jer, ako nešto ima i jedno i drugo, a pri tom se zato izdvoji nekoliko stotina evra, onda nešto debelo nije u redu - ili ne valja program ili ne valja komisija.

Tatjana Dejanović: U komisijama

sede nestručni ljudi Ni posle pet dana nastojanja da dobijemo odgovore na ova pitanja od sekretara Dimitrija Tadića, na koga nas je uputio pomoćnik ministra Branislav Anđelković, i pomoćnice ministra Ivane Dimić, na koju nas je upitila državni sekretar Ivana Stefanović, to nismo uspeli.

Reagujući pre desetak dana na to što su njihovi programi odbijeni, ULUS i ULUPUDS su javno tražili obrazloženje konstatacije da „ne zadovoljavaju umetnički kriterijum“. Od Milice Tomić (predsednice nadležne komisije) da pojasni izrečeni sud:

- Konstatacija, za koju se traži javno obrazloženje, sa stanovišta komisije apsolutno nije istinita! Naš je prioritet upravo bila podrška umetničkoj produkciji, koja je oduvek kamen spoticanja i najveći problem s kojim se suočavaju umetnici. Kako umetnici finansiraju svoje radove? Ovo pitanje se nikad ne postavlja, i mi smo po prvi put hteli da ga i institucionalno postavimo. Upravo zbog toga smo insistirali na „kvalitetno osmišljenim i jasno predstavljenim individualnim autorskim projektima (umetnika, kustosa i drugih kulturnih radnika)“. Izlagačke institucije oduvek „pljačkaju“ fondove umetnika, ne mislim bukvalno, već samim tim što novac odlazi na administriranje i izlaganje, a ne na produkciju umetničkih radova. Čitav izlagački i konceptualni standard koji i danas nude umetnicima može se svesti na tri reči: zidovi, čekić, kanap i - kao „velika novost“ ovih dana - monitor i projektor. Međutim, koliko je zahtevno strukturisan produkcijsko-izlagački proces, to znaju samo umetnici koji to i finansiraju i na tome bez ičije pomoći rade. S obzirom na zaista minimalan budžet određen za vizuelne umetnosti, ova komisija smatra da „izlagački programi institucija koje su na budžetu grada i republike, blokiraju i zapravo onemogućuju produkciju vizuelne umetnosti“.

Zbog toga su, objašnjava Milica Tomić, njihovi prioriteti pre svega bili „programi i projekti institucija, udruženja i nezavisnih umetničkih organizacija koji nisu na budžetu grada i republike, a koji unapređuju jezik savremene umetnosti.

Ministarstvo kulture bi, stoga, trebalo da preispita ideju šarolikog konkursa (festivali, smotre, nagrade, individualne izložbe, gostovanja...), a da kriterijume, ipak, izoštre, kako bi novac išao direktno umetnicima za produkciju i onim galerijama koje se zaista bave plasiranjem naših umetnika. Tako bi i njihovi troškovi zaista dobrim delom bili podmireni, a ne samo simbolično, kao što pokazuju primeri Katarine Radović i Predrag Terzića, koji su za svoje izložbe dobili po nekoliko stotina evra.

Ne možemo se oteti utisku da su se komisije ipak bavile pretežno pružanjem „socijalne pomoći“, a ne sufinansiranjem ozbiljnih programa. Da li je reč o nepreciznim kriterijumima? Svakako. Da li je komisija za likovnjake i primenjaše upravo u želji da ih precizira jednom za svagda, odbila programe njihovih udruženja? Stiče se utisak da je baš tako. Na potezu je Ministarstvo kulture.

Magloviti kriterijumi

Kako objasniti to što likovna nagrada „Dimitrije Bašićević“ iznosi 400.000, a nagrada „Dimitrije Parlić“ (za istaknutog baletskog umetnika) samo 200.000 dinara, dok je priznanje za najbolju izložbu još manje - 150.000 dinara? Nikako drugačije do neusaglašenim radom komisija, ali i nepreciznim konkursima, jer ovaj nije jedini. (Na konkursu za redovno finansiranje ULUS-u je dodeljeno 2.907.980 dinara, a ULUPUDS-u 1.686.500.) Tako se opet vraćamo na maglovite kriterijume.

Ko je dobio više od milion dinara

Sterijino pozorje (Novi Sad) - 6.000.000

32. festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja) - 3.000.000

Filmski susreti (Niš) - 3.000.000

Novi festival autorskog filma - 2.500.000

Mokranjčevi dani - 2.000.000

Međunarodna letnja filmska škola (FDU) - 2.000.000

Slobodna zona Reks - 1.600.000

Pančevački bijenale umetnosti - 1.500.000

Književni magazin - 1.450.000

Pismo - 1.400.000

Poezija - 1.300.000

Reč - 1.300.000

Festival profesionalnih pozorišta Srbije (Kruševac) - 1.200.000

Borini pozorišni dani (Vranje) - 1.200.000

Beogradski književni časopis - 1.2000.000

Gradac - 1.200.000

Istočnik - 1.200.000

Međunarodni studentski filmski kamp (Zlatibor) - 1.100.000

Festival Sedam veličanstvenih - 1.100.000