Ko je pobio gardiste

Da nije njihovih porodica i da se s vremena na vreme ne oglase poneke novine, na gardistima Draganu Jakovljeviću i Draženu Milovanoviću ostala bi sumnja da je jedan od njih dvojice ubio drugog. Nadležni već tri i po godine razvlače postupak koji bi mogao da dovede do razrešenja zločina na Topčideru. Prekjuče su objavljeni novi detalji iz balističkog nalaza FBI, koji je prispeo u Beograd još oktobra prošle godine. Ti podaci potvrđuju da nijedan od ubijenih nije ubica, odnosno da samoubistva nije bilo. Ubio ih je neko treći. Mnogi su to zaključivali i oktobra 2004. na osnovu zbrzanih i protivurečnih zvaničnih saopštenja vojne istrage. Prvo je ubicom, bez ikakvih dokaza, proglašen jedan vojnik, potom drugi, da bi se kasnije sve zaturilo u nečijoj fioci.

Zbog neuverljivih zvaničnih nalaza, nedugo posle ubistva dvojice vojnika formirana je nezavisna državna komisija (država se tada zvala Srbija i Crna Gora). Ona je nedvosmisleno ustanovila ono što je u petak u dopunskom razjašnjenju putem video-linka potvrdio balistički veštak Stiv Kasper. Izveštaj nezavisne komisije, kojoj je na čelu bio Boža Prelević, možda je olakšao bezmernu roditeljsku tugu, jer je njime skinuta ljaga s njihovih sinova. Nije poznato da je taj izveštaj razmatrao neko od onih čiji je to posao. Ako i jeste, nije poznato da je nešto preduzeo. Još 2004. pominjana je pretpostavka da je vojni objekat "Karaš", gde su gardisti streljani, bio jedno od tajnih skrovišta haškog optuženika Ratka Mladića i da su vojnici Jakovljević i Milovanović likvidirani zato što su videli nekog koga nisu smeli da vide. Novinarima je kasnije pokazano to podzemno sklonište, ali slikanjem praznih prostorija ništa nije ni demantovano ni potvrđeno. Mladić je i dalje na slobodi. Pominjana je i mogućnost da su vojnici pobijeni zato što su bili svedoci pljačke u koju su bili umešani oficirski sinovi. I da je to u pitanju, nedopustivo je prikrivanje ubica.

Pošto je vojno pravosuđe u međuvremenu ukinuto, vojska snosi odgovornost samo za ono što se zbivalo dok je slučaj bio u njenoj nadležnosti. Međutim, budući da ubistvo vojnika na stražarskom mestu predstavlja najotvoreniji napad na državu, vojska bi morala odlučno da zahteva od države da rasvetli zločin i da pruži istrazi sve informacije koje su u vreme ubistva prećutane. Time bi skinula sa sebe bar deo sumnje. Dok ubice ne budu otkrivene i kažnjene, svaki vojnik biće golub za odstrel. Što više ima nerazjašnjenih ubistava, više ljudi je u opasnosti. Uključujući i one koji kriju nepoznate zločince.