Dinarske kredite čeka zlatno doba?

Bankari koji ponude kredite u domaćoj valuti više ne moraju da traže od klijenata ni dinar depozita, koji je doskora bio 20 odsto. Banke su svojim klijentima već ponudile kredite u dinarima, ali ih je još malo u odnosu na ponudu zajmova vezanih za evre ili švajcarske franke, ili su u dinarima, ali su indeksirani u nekoj od ove dve valute.

Ali po onome što kažu direktori sektora za poslove sa stanovništvom, novih ponuda dinarskih kredita u bankama će tek biti. Trenutno od svih zajmova odobrenih u Srbiji na dinarske otpada 5 odsto, svi drugi su vezani za devize.

Zoran Trpovski, jedan od rukovodilaca Kontinental banke, članice NLB grupe kaže:“ Početkom idućeg meseca ćemo predstaviti ceo novi program vezan za dinare, a pored kredita ponudićemo i atraktivnije uslove za štedne račune u domaćoj valuti. Ono čega moraju biti svesni svi koji razmišljaju o dinarskim zajmovima je da cena mora biti bar malo viša od referentne kamatne stope NBS, koja je sada 14,5 posto.

Dinarske kredite već je ponudila tržištu Inteza banka, u čijem sastavu od ove godine posluje i nekadašnja Panonska banka. Klijenti mogu da biraju kredite za kupovinu vozila s godišnjom kamatom od 18 posto ili one za refinansiranje, sa stopom od 20 posto godišnje od novih usluga. Banka je kod starih zajmova u dinarima, za klijente koji ih ubuduće budu uzimati, produžila rok otplate na pet godina. Kod potrošačkih kredita kamata je smanjena za jedan ili dva procenta, pa efektivno iznosi od 13 do 23 posto.

Prve dinarske kredite pod novim uslovima a za kupovinu motornih vozila odobrila je i Komercijalna banka, a kamata je od 17 do 23 posto i rok otplate 12 meseci.

U Erste banci da nema uslova da kamate u dinarima budu niže. Hoće li ove kamate kliznuti nadole ostaje da se vidi. Tek, za sada su prilično visoke i kreću se od 27 posto godišnje kod Rajfajzen banke, do 23 procenta kod Unikredit i 22,10 posto za Hipo-Alpe-Adrija banku.

Kada su po starim uslovima građani uzimali dinarske kredite većina nije imala za učešće od 20 odsto, već su birali depozit. To znači da su, recimo, uzimali zajam od 100.000 dinara. Od te sume su dobijali 80.000 dinara, a otplaćivali ceo iznos. Nakon otplate mogli su da podignu i depozit, na koji im je banka retko plaćala kamatu a ako je to i bilo onda je iznosila godišnje tek 1-2 posto. Ali, za pet depozita banka je sebi obezbeđivala sumu za novi zajam. Sada su se depoziti za one u stranim valutama povećali na 30 posto, pa pošto tu važi ista kamatna politika ispada da depoziti tri kredita i još malo daju novi zajam.

Šta će o svemu tome misliti oni koji kredite uzimaju ostaje da se vidi, ali podaci govore da se građani sve više okreću pozajmicama preko platnih kartica. Jeste skuplje, međutim, pri ruci je i nema dugotrajnog prikupljanja kreditne dokumentacije. Podaci govore da se preko kartica zadužuju do 40 odsto dozvoljenog limita, dok kada uzimaju klasičan kredit idu do maksimuma. A to znači da su razumeli da im se ne isplati da kredit otplaćuju i kada zaborave za šta su ga uzeli.

D. Vujošević

Poslato 20.04.2008