Vesti » Dnevnik 21.04.2008
Firme fantomi bi da otimaju PDV
Dnevnik ponedeljak, 21. april 2008.
Najčešće se preko nepostojećih preduzeća traži vraćanje novca koji i nije uplaćen na ime poreza, a sve to se potkrepljuje lažnim fakturama. Centri gde se ovo organizuje su Beograd, Novi Sad i Paraćin
Koliko će se novca sliti u državnu kasu zavisi velikim delom od rada Poreske uprave Srbije. Vremena kada se ova institucija gotovo isključivo bavila suzbijanjem šverca odavno su prošla. Poreski sistem naše zemlje sve je sličniji onima koji se primenjuju u zemljama Evropske unije, pa se i oblici rada tome prilagođavaju.
O tome kako se od početka godine ubiraju ovi prihodi za „Dnevnik“ je govorio direktor Poreske uprave Srbije Dejan Stojanović.
- Poreski prihodi su u okvirima planirane dinamike, a za prva tri meseca ubrali smo realno 3 posto više nego lane, a u apsolutnim iznosima to se kreće oko 20 posto u proseku. Najviši rast beleže prihodi od poreza na dobit preduzeća. To ne treba da čudi jer mi imamo jednu od najnižih stopa u okruženju -10 posto, pa obveznici ne traže razloga da izbegnu plaćanje obaveza. Sem toga, zainteresovani su da ovaj porez prikažu transparentno, jer to odslikava kvalitet njihovog poslovanja, a to je bitno i za finansiranje i uzimanje kredita. Kompanije koje investiraju i zapošljavaju imaju i posebne podsticaje.
Srbija je pre par godina uvela porez na dodatu vrednost, a pre nego što je njegova primena počela u PU su se upoznali i sa prevarama i utajama koje su tu moguće.
- Najčešće se preko nepostojećih preduzeća traži vraćanje novca koji i nije uplaćen na ime poreza, a sve to se potkrepljuje lažnim fakturama. Centri gde se ovo organizuje su Beograd, Novi Sad i Paraćin. Naš glavni grad je centar za sve, pa i za to, Novi Sad je zanimljiv jer je grad gde je izuzetno dinamična ekonomska aktivnost. Što se tiče Paraćina, tu blizu su Jagodina i Ćuprija, takođe mesta sa živom ekonomskom aktivnošću, pa to takođe utiče na pokušaje da se organizuju prevare ovog tipa. Nismo mi jedini koje muči takav problem. U razvijenim zemljama EU utaji se od 3 do 5 odsto ovog poreza, a poslednjih godina se beleži i tendencija rasta. Otako su se nove članice pridružile i Unija značajnije uvećala i prevare su češće, jer je na većem prostoru kontrola nepouzdanija a radi se o području koje je zbog prihoda koje donosi značajno za utaju. Mi smo prilikom uvođenja PDV-a išli na stope od 8 i 18 posto, što je bilo znatno niže od poreza na promet, koji se pre toga plaćao po stopi od 27 posto, a ovo smanjenje je delovalo podsticajno da se novi oblik prihvati. S obzirom da se kod PDV-a radi o faznom porezu, veoma je bitan rok u kome se obveznicima vraća deo novca. Kod nas je to 45 dana, to smo uradili da ne bismo ugrozili likvidnost privrede i da se novac koji im pripada što manje zadržava u administrativnim kanalima, a mesečno obveznicima vratimo između 6 i 6,5 milijardi dinara.
U Novom Sadu je nedavno otkriven stan prepun cigareta bez akciznih markica, a to nas je, kada su porezi u pitanju, vratilo u mislima u devedsete godine prošlog veka. Ipak, po rečima našeg sagovornika, masovni šverc akciznih proizvoda definitivno je ostao za nama. Bilo je pokušaja i biće da se „zaradi“ na porezu na račun akciznih proizvoda i biće ih, ali oni su retki i ta oblast je stavljena pod kontrolu.
Godinama se govorilo da ono što je za privredu PDV, to je za obične građane sintetičko oporezivanje. Mi zakon koji bi prihode građana tretirao na ovakav način nemamo, a izgleda da o tome treba da razmislimo. Po Stojanovićevim rečima, sve više zemalja se okreće cedularnom oporezivanju, koje i mi sada imamo.
‡ Nije problem uvesti poresku stopu koja je visoka, doneti značajniju progresiju koja će one sa velikom imovinom i prihodima oporezovati više od manje imućnih sugrađana. Jer, ako se pretera oni bogatiji, koji i plaćaju porez u najvećim iznosima, lako će se preseliti u zemlje koje imaju blaži poreski tretman a sem nove adrese sa sobom će poneti i prihode. Ne samo kod građana, već sve više i kod kompanija, zemlje dobro računaju kolike će im biti stope da ne bi terale investitore da traže zemlju s nižim. Tačnije, uvek treba birati fiskalnu formu koja je primerena ekonomskom trenutku, a cilj treba da bude povećanje poreskih prihoda i privredni razvoj. A ako neadekvatnom politikom i stopama oterate i građane i kompanije, nema prihoda, ni razvoja.
Prijava prihoda na porez na dohodak građana je uvek medijski vrlo propraćena, ali mnogi se pitaju zašti ne znamo ko su ti ljudi, već sve ostaje u nagađanjima.
- To je regulisano zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji a on je rađen u skladu sa praksom modernih i razvijenih zemalja i pomogli su nam stručnjaci iz pravnog odeljenja MMF-a. A član 7 propisa predviđa zaštitu privatnosti i tajnosti podataka o obvezniku i mi se toga prodržavamo. U zapadnim zemljama je običaj da bogati i imućni, te ljudi koji obavljaju funkcije za koje se zna da donose veću zaradu javno objave koliko su zaradili i koliki su porez platili, ali to je dobrovoljno. Kod nas je toga već bilo, ali sporadično - rekao je Stojanović.
- Nedavno smo imali jednu neformalnu posetu ljudi iz EU koji su obišli zemlje zapadnog Balkana i proveravali da li one u zakonskim rešenjima imaju odredbe koje ih čini nelojalnim u poreskom smislu u odnosu na druge države. Od njih smo čuli da smo po propisima i njihovoj primeni ubedljivo prvi u regionu - kaže direktor Poreske uprave Dejan Stojanović.
Novi parlament i vladu sačekaće i rešenje problema nagomilanih kamata na neplaćene poreza iz 1999. Radi se o pozamašnim sumama, neki su ih platili, neki još čekaju.
Bilo je i ideja da se preostalima oprosti taj dug i donese uredba. Postojala je radna verzija predloga odluke o tome, ali ona nije prošla zvaničnu proceduru.
D. Vujošević
Poslato 20.04.2008
Koliko će se novca sliti u državnu kasu zavisi velikim delom od rada Poreske uprave Srbije. Vremena kada se ova institucija gotovo isključivo bavila suzbijanjem šverca odavno su prošla. Poreski sistem naše zemlje sve je sličniji onima koji se primenjuju u zemljama Evropske unije, pa se i oblici rada tome prilagođavaju.
O tome kako se od početka godine ubiraju ovi prihodi za „Dnevnik“ je govorio direktor Poreske uprave Srbije Dejan Stojanović.
- Poreski prihodi su u okvirima planirane dinamike, a za prva tri meseca ubrali smo realno 3 posto više nego lane, a u apsolutnim iznosima to se kreće oko 20 posto u proseku. Najviši rast beleže prihodi od poreza na dobit preduzeća. To ne treba da čudi jer mi imamo jednu od najnižih stopa u okruženju -10 posto, pa obveznici ne traže razloga da izbegnu plaćanje obaveza. Sem toga, zainteresovani su da ovaj porez prikažu transparentno, jer to odslikava kvalitet njihovog poslovanja, a to je bitno i za finansiranje i uzimanje kredita. Kompanije koje investiraju i zapošljavaju imaju i posebne podsticaje.
Srbija je pre par godina uvela porez na dodatu vrednost, a pre nego što je njegova primena počela u PU su se upoznali i sa prevarama i utajama koje su tu moguće.
- Najčešće se preko nepostojećih preduzeća traži vraćanje novca koji i nije uplaćen na ime poreza, a sve to se potkrepljuje lažnim fakturama. Centri gde se ovo organizuje su Beograd, Novi Sad i Paraćin. Naš glavni grad je centar za sve, pa i za to, Novi Sad je zanimljiv jer je grad gde je izuzetno dinamična ekonomska aktivnost. Što se tiče Paraćina, tu blizu su Jagodina i Ćuprija, takođe mesta sa živom ekonomskom aktivnošću, pa to takođe utiče na pokušaje da se organizuju prevare ovog tipa. Nismo mi jedini koje muči takav problem. U razvijenim zemljama EU utaji se od 3 do 5 odsto ovog poreza, a poslednjih godina se beleži i tendencija rasta. Otako su se nove članice pridružile i Unija značajnije uvećala i prevare su češće, jer je na većem prostoru kontrola nepouzdanija a radi se o području koje je zbog prihoda koje donosi značajno za utaju. Mi smo prilikom uvođenja PDV-a išli na stope od 8 i 18 posto, što je bilo znatno niže od poreza na promet, koji se pre toga plaćao po stopi od 27 posto, a ovo smanjenje je delovalo podsticajno da se novi oblik prihvati. S obzirom da se kod PDV-a radi o faznom porezu, veoma je bitan rok u kome se obveznicima vraća deo novca. Kod nas je to 45 dana, to smo uradili da ne bismo ugrozili likvidnost privrede i da se novac koji im pripada što manje zadržava u administrativnim kanalima, a mesečno obveznicima vratimo između 6 i 6,5 milijardi dinara.
U Novom Sadu je nedavno otkriven stan prepun cigareta bez akciznih markica, a to nas je, kada su porezi u pitanju, vratilo u mislima u devedsete godine prošlog veka. Ipak, po rečima našeg sagovornika, masovni šverc akciznih proizvoda definitivno je ostao za nama. Bilo je pokušaja i biće da se „zaradi“ na porezu na račun akciznih proizvoda i biće ih, ali oni su retki i ta oblast je stavljena pod kontrolu.
Godinama se govorilo da ono što je za privredu PDV, to je za obične građane sintetičko oporezivanje. Mi zakon koji bi prihode građana tretirao na ovakav način nemamo, a izgleda da o tome treba da razmislimo. Po Stojanovićevim rečima, sve više zemalja se okreće cedularnom oporezivanju, koje i mi sada imamo.
‡ Nije problem uvesti poresku stopu koja je visoka, doneti značajniju progresiju koja će one sa velikom imovinom i prihodima oporezovati više od manje imućnih sugrađana. Jer, ako se pretera oni bogatiji, koji i plaćaju porez u najvećim iznosima, lako će se preseliti u zemlje koje imaju blaži poreski tretman a sem nove adrese sa sobom će poneti i prihode. Ne samo kod građana, već sve više i kod kompanija, zemlje dobro računaju kolike će im biti stope da ne bi terale investitore da traže zemlju s nižim. Tačnije, uvek treba birati fiskalnu formu koja je primerena ekonomskom trenutku, a cilj treba da bude povećanje poreskih prihoda i privredni razvoj. A ako neadekvatnom politikom i stopama oterate i građane i kompanije, nema prihoda, ni razvoja.
Prijava prihoda na porez na dohodak građana je uvek medijski vrlo propraćena, ali mnogi se pitaju zašti ne znamo ko su ti ljudi, već sve ostaje u nagađanjima.
- To je regulisano zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji a on je rađen u skladu sa praksom modernih i razvijenih zemalja i pomogli su nam stručnjaci iz pravnog odeljenja MMF-a. A član 7 propisa predviđa zaštitu privatnosti i tajnosti podataka o obvezniku i mi se toga prodržavamo. U zapadnim zemljama je običaj da bogati i imućni, te ljudi koji obavljaju funkcije za koje se zna da donose veću zaradu javno objave koliko su zaradili i koliki su porez platili, ali to je dobrovoljno. Kod nas je toga već bilo, ali sporadično - rekao je Stojanović.
- Nedavno smo imali jednu neformalnu posetu ljudi iz EU koji su obišli zemlje zapadnog Balkana i proveravali da li one u zakonskim rešenjima imaju odredbe koje ih čini nelojalnim u poreskom smislu u odnosu na druge države. Od njih smo čuli da smo po propisima i njihovoj primeni ubedljivo prvi u regionu - kaže direktor Poreske uprave Dejan Stojanović.
Novi parlament i vladu sačekaće i rešenje problema nagomilanih kamata na neplaćene poreza iz 1999. Radi se o pozamašnim sumama, neki su ih platili, neki još čekaju.
Bilo je i ideja da se preostalima oprosti taj dug i donese uredba. Postojala je radna verzija predloga odluke o tome, ali ona nije prošla zvaničnu proceduru.
D. Vujošević
Poslato 20.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari