Vesti » Dnevnik 21.04.2008
Zdravstvo: Posao za još 1.000 mladih medicinara
Dnevnik ponedeljak, 21. april 2008.
Usvajanje strategije za borbu protiv alkohola i droga je uslov za donošenje zakona o drogama i osnivanje agencije za borbu protiv narkotika
– Kad se govori o najvećim poslovima koji predstoje u ovoj i narednim godinama, svakako je među prvim završetka izgradnje četiri klinička centra – kaže u intervjuu za naš list ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević. – Od Evropske investicione banke, koja nam je odobrila kredit za obnovu kliničkih centara od 200 miliona evra, dobili smo dva meseca mogućnosti odlaganja potpisivanja ugovora. Posle izbora nove vlada i konstituisanja Skupštine neophodno je da se već na prvoj sednici ratifikuju svi dokumenti i da ugovor bude potpisan do juna. Ovo je jedan od najvažnijih projekata Ministarstva zdravlja koji bi trebalo da bude završen do 2012. godine. Za ovu godinu planiran je završetak projektovanja i kupovina manje količine opreme, a radovi će početi onog trenutka kada na konkursu budu izabrani izvođači. Ozbiljan posao nas čeka i na donošenju sektorskih zakona i nacionalnih strategija, koje takođe čekaju Vladu. Tako je, na primer, veoma važno usvajanje strategije za borbu protiv alkohola i droga jer je to uslov za donošenje zakona o drogama i osnivanje agencije za borbu protiv narkotika. Tu su i sektorski zakoni o transfuziji, telesnoj oplodnji, o zaštiti prava osoba s mentalnim poremećajima, transplantaciji organa... Donošenje zakona je posao koji će da traje, a u ovoj godini moramo u budžetu za 2009. da ih predvidimo i završimo deo posla.
l Prošle godine krenulo se u bitku s listama čekanja. U pojedinim procedurama lečenja su ukinute, u drugima su znatno skraćene, ali i dalje se na neke čeka od nekoliko meseci do godinu dana. Šta će se preduzeti u ovoj blasti?
– Liste čekanja su i dalje prisutne u pojedinim segmentima lečenja, a u nekim zdravstvenim ustanovama loše se organizuje posao na njihovom skraćivanju i tu se mora reagovati. Krenulo se s rešavanjem čekanja na procedure u kardiohirurgiji, oftalmologiji, ortopediji i dijagnostici, ali stanje još uvek nije potpuno sređeno. Problem sa skenerima i magnetnim rezonancama rešićemo uključivanjem privatnog sektora. Sada u državnim ustanovama imamo 17 magnetnih rezonanci, a u privatnom vlasništvu 16, što je u odnosu na broj stanovnika po svim standardima dovoljno. Ozbiljan problem koji moramo da rešimo je kardiohirurgija. U planu je zidanje „Kamenice 2“ kao i proširenje Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Kardiohirurške kapacitete ćemo dobiti i završetkom kliničkih centara, ali dok oni ne budu gotovi proći će nekoliko godina, a u tom periodu moramo da povećamo broj operacija za hiljadu do dve hiljade. Kardiohirurgiju planiramo da razvijemo i u Nišu, gde je dosta urađeno na pripremama pa ima izgleda da se do kraja godine i ovde radi određeni broj ovakvih zahvata. O tome se razmišlja i u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu. Inače, od 2005. do 2007. godine broj kateterizacija srca u Srbiji je gotovo dupliran u odnosu na prethodni period, što je impresivno.
l Po broju obolelih i umrlih od masovnih nezaraznih bolesti smo u samom vrhu u Evropi. Šta će se preduzeti da bi se smanjilo oboljevanje i umiranje od njih?
– Za naredne četiri godine prevencija je ključna reč. Nije lako ni napisati nacionalne preventivne programe, ali daleko teže ih je primeniti. Vojvodina u ovoj oblasti ima dobrih primera i mi to sledimo, a misli se na preventivne programe ranog otkrivanja raka dojke, grlića materice, pluća i debelog creva. Ovakvi programi mogu da pomognu da se karcinom otkrije u ranoj fazi kada je bolest moguće izlečiti. U maju organizujemo nacionalnu konferenciju posvećenu ovim bolestima i tada ćemo usvojiti strategiju koja se oslanja na onu u evropskim zemljama, a koja se odnosi na maligne i kardiovaskularne bolesti.
l Predstoji težak posao promene načina finansiranja zdravstvenih ustanova. Dokle se stiglo s tim?
– Reforma finansiranja zdravstvenih ustanova teško je pitanje i veliki je izazov. U domovima zdravlja priprema se teren za kapitaciju, odnosno plaćanje lekara po broju pacijenata koji su se opredelili za njega, ali teško je odrediti rok kada će stupiti na snagu. Svetska banka donirala je nekoliko stotina hiljada evra za projekat prikupljanja podataka iz domova zdravlja koje radi CeSID. Želimo da vidimo koliko se pacijenti šalju u bolnice, a koliko se leči u domu zdravlja, što je takođe bitno za sprovođenje kapitacije. Formulu za nju imamo, ali smo svesni da bi je bilo teško uvesti odjednom. U stomatologiji smo 2005. uradili veliki rez i tačno je da su stomatolozi istrpeli više od drugih. Ali, to je praksa u celoj Evropi jer nijedna zemlja ne može da obezbedi besplatne stomatološke usluge za sve stanovništvo.
l Nezaposlenost mladih zdravstvenih radnika je smanjena, ali još uvek više od 18.000 lekara, socijalnih radnika i medicinske setre čeka na posao. Šta se preduzima?
– U odnosu na pre dve godine, nezaposlenost je smanjena za 13,9 odsto, što ipak nije dovoljno. Insistiraćemo na tome da Ministarstvo prosvete u novoj vladi uvaži naš zahtev da se smanji broj upisa na medicinske fakultete jer inače nikada nećemo reštiti problem nezaposlenosti. Posle prošlogodišnjeg zapošljavanja 300 mladih lekara i 700 medicinskih sestara već narednog meseca raspisaćemo nov konkurs za zapošljavanje još 1.000 zdravstvenih radnika. Od 2009. doktori više neće moći da rade dopunski u privatnim ustanovama. Oni koji sada rade i u državnom i u privatnom sektoru moraće da podele radno vreme na četiri sata u jednoj i četiri sata u drugoj službi. Ovaj mehanizam će osloboditi novih 1.000 do 2.000 radnih mesta, a do 2010. godine trebalo bi da nezaposlenost bude prepolovljena. Strateško razmišljanje u Ministarstvu zdravlja je da lekari koji završe naše fakultete moraju da dobiju posao jer ćemo za koju godinu, kad se otvorimo prema EU, izgubiti najbolje doktore i medicinske sestre. Oni svakako treba da imaju priliku da odu u inostranstvo, ali pre toga šansu treba da im pružimo u zemlji.
Jasna Barbuzan
Poslato 20.04.2008
– Kad se govori o najvećim poslovima koji predstoje u ovoj i narednim godinama, svakako je među prvim završetka izgradnje četiri klinička centra – kaže u intervjuu za naš list ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević. – Od Evropske investicione banke, koja nam je odobrila kredit za obnovu kliničkih centara od 200 miliona evra, dobili smo dva meseca mogućnosti odlaganja potpisivanja ugovora. Posle izbora nove vlada i konstituisanja Skupštine neophodno je da se već na prvoj sednici ratifikuju svi dokumenti i da ugovor bude potpisan do juna. Ovo je jedan od najvažnijih projekata Ministarstva zdravlja koji bi trebalo da bude završen do 2012. godine. Za ovu godinu planiran je završetak projektovanja i kupovina manje količine opreme, a radovi će početi onog trenutka kada na konkursu budu izabrani izvođači. Ozbiljan posao nas čeka i na donošenju sektorskih zakona i nacionalnih strategija, koje takođe čekaju Vladu. Tako je, na primer, veoma važno usvajanje strategije za borbu protiv alkohola i droga jer je to uslov za donošenje zakona o drogama i osnivanje agencije za borbu protiv narkotika. Tu su i sektorski zakoni o transfuziji, telesnoj oplodnji, o zaštiti prava osoba s mentalnim poremećajima, transplantaciji organa... Donošenje zakona je posao koji će da traje, a u ovoj godini moramo u budžetu za 2009. da ih predvidimo i završimo deo posla.
l Prošle godine krenulo se u bitku s listama čekanja. U pojedinim procedurama lečenja su ukinute, u drugima su znatno skraćene, ali i dalje se na neke čeka od nekoliko meseci do godinu dana. Šta će se preduzeti u ovoj blasti?
– Liste čekanja su i dalje prisutne u pojedinim segmentima lečenja, a u nekim zdravstvenim ustanovama loše se organizuje posao na njihovom skraćivanju i tu se mora reagovati. Krenulo se s rešavanjem čekanja na procedure u kardiohirurgiji, oftalmologiji, ortopediji i dijagnostici, ali stanje još uvek nije potpuno sređeno. Problem sa skenerima i magnetnim rezonancama rešićemo uključivanjem privatnog sektora. Sada u državnim ustanovama imamo 17 magnetnih rezonanci, a u privatnom vlasništvu 16, što je u odnosu na broj stanovnika po svim standardima dovoljno. Ozbiljan problem koji moramo da rešimo je kardiohirurgija. U planu je zidanje „Kamenice 2“ kao i proširenje Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Kardiohirurške kapacitete ćemo dobiti i završetkom kliničkih centara, ali dok oni ne budu gotovi proći će nekoliko godina, a u tom periodu moramo da povećamo broj operacija za hiljadu do dve hiljade. Kardiohirurgiju planiramo da razvijemo i u Nišu, gde je dosta urađeno na pripremama pa ima izgleda da se do kraja godine i ovde radi određeni broj ovakvih zahvata. O tome se razmišlja i u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu. Inače, od 2005. do 2007. godine broj kateterizacija srca u Srbiji je gotovo dupliran u odnosu na prethodni period, što je impresivno.
l Po broju obolelih i umrlih od masovnih nezaraznih bolesti smo u samom vrhu u Evropi. Šta će se preduzeti da bi se smanjilo oboljevanje i umiranje od njih?
– Za naredne četiri godine prevencija je ključna reč. Nije lako ni napisati nacionalne preventivne programe, ali daleko teže ih je primeniti. Vojvodina u ovoj oblasti ima dobrih primera i mi to sledimo, a misli se na preventivne programe ranog otkrivanja raka dojke, grlića materice, pluća i debelog creva. Ovakvi programi mogu da pomognu da se karcinom otkrije u ranoj fazi kada je bolest moguće izlečiti. U maju organizujemo nacionalnu konferenciju posvećenu ovim bolestima i tada ćemo usvojiti strategiju koja se oslanja na onu u evropskim zemljama, a koja se odnosi na maligne i kardiovaskularne bolesti.
l Predstoji težak posao promene načina finansiranja zdravstvenih ustanova. Dokle se stiglo s tim?
– Reforma finansiranja zdravstvenih ustanova teško je pitanje i veliki je izazov. U domovima zdravlja priprema se teren za kapitaciju, odnosno plaćanje lekara po broju pacijenata koji su se opredelili za njega, ali teško je odrediti rok kada će stupiti na snagu. Svetska banka donirala je nekoliko stotina hiljada evra za projekat prikupljanja podataka iz domova zdravlja koje radi CeSID. Želimo da vidimo koliko se pacijenti šalju u bolnice, a koliko se leči u domu zdravlja, što je takođe bitno za sprovođenje kapitacije. Formulu za nju imamo, ali smo svesni da bi je bilo teško uvesti odjednom. U stomatologiji smo 2005. uradili veliki rez i tačno je da su stomatolozi istrpeli više od drugih. Ali, to je praksa u celoj Evropi jer nijedna zemlja ne može da obezbedi besplatne stomatološke usluge za sve stanovništvo.
l Nezaposlenost mladih zdravstvenih radnika je smanjena, ali još uvek više od 18.000 lekara, socijalnih radnika i medicinske setre čeka na posao. Šta se preduzima?
– U odnosu na pre dve godine, nezaposlenost je smanjena za 13,9 odsto, što ipak nije dovoljno. Insistiraćemo na tome da Ministarstvo prosvete u novoj vladi uvaži naš zahtev da se smanji broj upisa na medicinske fakultete jer inače nikada nećemo reštiti problem nezaposlenosti. Posle prošlogodišnjeg zapošljavanja 300 mladih lekara i 700 medicinskih sestara već narednog meseca raspisaćemo nov konkurs za zapošljavanje još 1.000 zdravstvenih radnika. Od 2009. doktori više neće moći da rade dopunski u privatnim ustanovama. Oni koji sada rade i u državnom i u privatnom sektoru moraće da podele radno vreme na četiri sata u jednoj i četiri sata u drugoj službi. Ovaj mehanizam će osloboditi novih 1.000 do 2.000 radnih mesta, a do 2010. godine trebalo bi da nezaposlenost bude prepolovljena. Strateško razmišljanje u Ministarstvu zdravlja je da lekari koji završe naše fakultete moraju da dobiju posao jer ćemo za koju godinu, kad se otvorimo prema EU, izgubiti najbolje doktore i medicinske sestre. Oni svakako treba da imaju priliku da odu u inostranstvo, ali pre toga šansu treba da im pružimo u zemlji.
Jasna Barbuzan
Poslato 20.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari