Avion u dva smera

Vi ste, gospodine, bogat i pametan čovek. Ne kažem da vam je pamet veća od bogatstva, ne kažem ni da vam je bogatstvo veće od pameti. Istinu o tome znate samo vi i nekoliko vaših pametnih i bogatih prijatelja. Kad vas čujem šta govorite i vidim šta radite, jasno mi je da ste čovek od misije. Zar biste se inače, tek tako, prihvatili teškog posla da pomažete Srbiji, koja je, sad svejedno čijom krivicom, zalutala i ne može da nađe put u Evropu koja joj je pisana. Kad ste se spustili, ili kad su vas spustili na vlast, odmah se videlo da ste drugačiji od svih koji su pre vas vladali Srbijom. Niste došli iz šume kao partizani koji su se borili protiv četnika, a ponekad kad zlo nanese Nemce, izdržali sedam, ej sedam, ofanziva. Niste, kao četnici, morali da robijate ili bežite iz Srbije koja je četres i pete istovremeno oslobođena i okupirana. Živeli ste negde u Evropi, možda u Americi, i mislili o zlu koje je zadesilo Srbiju, u kojoj ste možda čak i rođeni. A kad su protutnjali milosrdni bombarderi jer ni piloti ni avioni nisu više mogli da podnesu patnju mirnih Šiptara koje progone nemilosrdne policijske snage, vojska i paravojska okrutnog režima, dodajmo tome i ličnu patnju lidera budućih nevladinih organizacija koji su žrtvujući svoje živote, čak i kad nisu bili u opasnosti, učili zabludele Srbe da se odreknu opasnog Miloševićevog režima zbog kog je nebo potamnilo i nije bilo druge nego da NATO bombarderi rasteraju oblake nad opasnom Srbijom, koja je pretila celom slobodnom svetu i ugrožavala američke interese u Srbiji, posebno na Kosovu i Metohiji.

Posle bombardovanja eto i vas, gospodine. Niko za vas ranije nije čuo, niko nije znao ni da postojite. A vi ste, videvši kako je Srbija postradala i koliko je razrušena, odužujući se tati i mami, baki i deki, tetki i strini koji su u Srbiji propatili i poslali vas u svet da se, makar vi, zaštitite od srpskog zla, rešili da se vratite u izgubljenu otadžbinu. Došli ste da pomognete Srbiji, nek košta koliko košta. Vaši računi sa Srbijom prilično su zamršeni, gospodine. Ne zna se ko kome više duguje, da l’ vi Srbiji da l’ Srbija vama?

Bili ste sveži i odmorni. Niste se spustili kao obični putnici na aerodrom. Sleteli ste na vrh vlasti. I evo, godinama već, učite Srbiju kako da se ponaša ne bi li se omilila Evropi, američkom potkontinentu. A šta vam tabloidi rade? Svako malo vas neko, onako nekulturno, onako primitivno, pita ko ste i šta ste, odakle ste došli, šta ovde radite i gde je određeno da, baš vi, kupujete i prodajete, gde i zašto stanujete, da l’ ste došli da pomognete ili vas je neko poslao da obavite njemu važan posao.

Zavidljivci vam zavide na bogatstvu, primitivci na otmenosti, oni koji jedva natucaju engleski mrze vas jer taj jezik govorite tačno, tečno, i korisno. Nerviraju vas, ali vi se ne date. Rešili ste da odvedete Srbiju u Evropu, možda ne celu, ali makar polovinu, i tolkujete neukima da Evropa može bez Srbije, ali Srbija ne može bez Evrope.

Divim vam se, gospodine. Vi biste tako mladi, tako pametni i bogati, mogli da odete u neku drugu napaćenu zemlju, ali rešili ste da Srbiji pokažete put - uprkos tome što ste svesni da ste zajedno, a možda i pojedinačno, bogatiji od Srbije koja vam duguje poštovanje.

Ako ne bude po vašem, pokušali ste! Avion koji vas je doneo može vas na vreme odneti, a tek tada će Srbija shvatiti šta je, i koga, izgubila. Bićete malčice razočarani, kako i ne bi! Primitivni srpski tabloidi će nasrnuti na vas. Pisaće da ste više odneli nego što ste doneli. Pa šta? Srbija će vas duže pominjati nego vi nju!

Autor:

Brana Crnčević