Spomenik pismenosti takovskog kraja

GORNJI MILANOVAC - Uz prisustvo velikog broja prosvetnih radnika, meštana sela i zvanica, juče je u selu Lunjevica, koje se nalazi nedaleko od Gornjeg Milanovca, u kući čuvenog Nikole Milićevića Lunjevice, vojvode knjaza Miloša, obeležena 200. godišnjica početka rada škole, zbog čega se smatra jednom od najstarijih građanskih škola u Srbiji.

Škola je, prema rečima Slobodana Pantića, direktora OŠ „ Kralj Aleksandar I“ kojoj danas pripada i četvororazredna škola u Lunjevici, osnovana na izričit zahtev vojvode Nikle Lunjevice, koji je, kao vešt trgovac tog vremena, dobro znao šta za Srbiju znači opismenjavanje naroda.

- Prvi pisani zapis o školi, a moguće je da je škola radila i pre tog pronađenog dokumenta, odnosi se na školsku 1807/08. godinu kada su polaznici škole bila dvojica sinova Nikole Lunjevice i Jevrem Obrenović, mlađi polubrat Miloša Obrenovića, a kasnije se broj đaka povećavao. O opismenjavanju dece u to vreme brinuli su učitelji Mihajlo Resinčanin i jedan učitelj čije ime nije pronađeno u dokumentima, ali se zna da je bio Nemac, prečanin iz Vojvodine - ispričao je za Glas javnosti o istorijatu škole njen direktor Slobodan Pantić.

Zgrada u kojoj su se sricala prva znanja u ovim krajevima, i posle preseljenja u novu školu, nije mnogo promenila svoj izgled u odnosu na to kako je izgledala pre dva veka. Međutim, ova zgrada, koja je važna za pismenost naroda rudničko-takovskog kraja, ima još jednu istorijsku vrednost.

- Nikola Milićević Lunjevica je bio deda potonje kraljice Drage i ona je, kao nevesta, izvedena pred mladoženju kralja Aleksandra Obrenovića baš iz ove zgrade. U narodu je i danas ostalo sećanje na te dane kada je put kojim je mladoženja kralj Aleksandar dolazi po kraljicu Dragu bio prekriven ćilimima. Međutim, eto, na zgradi nema nikakvog obeležja koji podseća na prve dane pismenosti u ovim krajevima, a ni na događaje vezane za udaju Drage za Kralja Aleksandra - kaže meštanin LJubinko Drašović.

Zgrada u kojoj je bila prva škola u ovim krajevima očuvana je zahvaljujući porodici Mijatović koja je krajem 19. veka od naslednika Nikole Lunjevice kupila kuću i imanje, ali krajnje je vreme da država preuzme brigu o ovom objektu koji, nesumnjivo, ima veliku istorijsku vrednost.

Autor:

Zoran Marjanović