Srbima preko glave i Evrope i Rusije

BEOGRAD - Istraživanje agencije „Politikum“ o promenama raspoloženja srpskog javnog mnjenja prema najvažnijim političkim ili/i predizbornim pitanjima, pokazuje da je u poslednjih šest meseci popularnost narodnjačkog bloka toliko narasla da bi možda SRS, DSS i NS mogli sami da formiraju vladu, što proizlazi iz izmenjenog stava prema strateškim partnerstvima, saradnji sa Hagom, i Kosovu i Metohiji.

Od podrške pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, u periodu od oktobra 2007. do aprila 2008. odustalo je čak 7,5 odsto ispitanika, od čega je jedan odsto prešao otvoreno na stranu onih koji se otvoreno protive evropskim integracijama.

Merenja vezano za atlantske integracije su interesantnija, jer pokazuju da se broj onih koji ostaju pri članstvu u NATO smanjio za osam procenata, ali tako što se samo jedan odsto njih sada izjašnjava kao neopredeljen, a sedam odsto je potpuno promenilo mišljenje i pridružilo se taboru koji se otvoreno protivi ulasku u Alijansu. Rezultati vezano za stav građana o najtešnjim vezama sa Rusijom pokazuju da se popularnost proevropskog bloka ne smanjuje radi intenzivne podrške koju Moskva pruža vlastima u Beogradu oko Kosmeta, već radi akcija samog Brisela i Vašingtona. Odnosno, ne radi se o „premeštanju“ glasova s jednog ekonomsko-vojnog centra na drugi, o čemu svedoči čak pad podrške zbližavanju sa Rusima. U poslednjih šest meseci, broj građana koji su smatrali da su Srbiji potrebne „najtešnje veze sa Rusijom“, smanjen je za pola procenta, ali je zato i broj onih koji su se protivili takvoj politici smanjen za jedan odsto. Zbližavanje sa Rusijom podržava 58,81, dok je za EU 63,89 odsto.

ZA NAŠU VOJSKU NA KOSOVU

Politiku jačanja prisustva države Srbije na Kosmetu u smislu jačanja paralelnih institucija u srpskim sredinama u potpunosti podržava 48,69, uglavnom 21,79, protiv je 12,52 odsto, a ostalih 17 odsto uzorka je bilo bez odgovora. Jačanje vojnog i policijskog prisustva Srbije u srpskim sredinama na Kosmetu podržava 64,18, protivi se 22,19, a nema stav 13,64 odsto birača. Gotovo identičan broj je i onih koji ne znaju da li i pod kojim uslovima treba prihvatiti dolazak Euleksa. Za bezuslovno prihvatanje misije glasa tek 9,39 odsto, a uz odobrenje SB UN bila bi dobrodošla kod 34,64 odsto građana Srbije. Protiv, u svakom slučaju, izjasnilo se 42,73 odsto ispitanika.

Tako je, naizgled suštinska podela Srbije oko pitanja „istok ili zapad, Evropa ili Rusija“, samo spor koji bi vodilo manje od pet odsto njenih građana, odnosno manje nego što je potrebno za skupštinski cenzus. Daleko ozbiljnije pitanje je „da li podržavate izručivanje građana Republike Srbije Haškom tribunalu“. Svaki četvrti čovek na ulici bi vam rekao da je ili potpuno ili uglavnom za isporučenje haških optuženika, tek svaki deseti bi bio neodlučan, a čak 47,84 odsto se „apsolutno protivi“, 14,87 odsto je „uglavnom protiv“. Dakle, može se reći da bi više od sedamdeset odsto Srbije stavilo katanac na Hag.

Kosovo i Metohija, „rak rana“ Srbije, boli ništa manje nego pre šest meseci i gotovo isto kao pitanje Haga. Naime, gotovo isti procenat koji odbacuje Hag, odbacuje i uvredljive nezvanične poruke Zapada, pre šargarepe nego ponude, da bi Srbija lakše ušla u EU ako bi se rešila kosovskog tereta. Na pitanje „da li bi trebalo priznati nezavisnost Kosmeta, ako bi to bio uslov za brže pristupanje EU“ potvrdno odgovara 18,23 odsto ispitanika, s tim što je tokom istraživanja u decembru i februaru njihov broj bio opao za 3-4 odsto da bi se sad vratio na stari nivo. Kako je bez odgovora, sve vreme, tek svaki deseti građanin, u istim mesecima kada je opadala podrška pomenutoj trampi, jednako je raslo otvoreno protivljenje. Aktuelnu državnu politiku prema Kosmetu „u potpunosti“ podržava 16,16 odsto, „uglavnom“ 34,95 odsto birača, dok je 33,95 procenata protiv. Čak 14,94 odsto „ne zna“ ili nema stav o ovom pitanju, ali tek pola ovog postotka ne zna i koje bi bilo „najpravednije rešenje statusa Kosmeta“. Promene stava su blage: za samostalnost je 6,05 odsto bilo u oktobru, pa za pola procenta pao u februaru, a sada dostigao 6,77 odsto. Autonomiju traži 54,89 odsto, što je dva odsto manje nego pre šest meseci. Za podelu se konstantno zalaže oko 28 odsto, a za protektorat je čvrsto rešeno svega 4 odsto uzorka.

Autor:

Diana Milošević