Mnogo muzike za malo para

I 21. izdanjem „Beogradskog Banka inteza maratona“ potvrđeno je da Beograd može što i drugi, potvrđeno je da je Beograd svet, a sve to s vrlo malo novca i mnogo predanog rada.

Beogradski maraton je prvi evropski i drugi svetski maraton koji je dobio pravo na Maratonski plamen koji će danas, dva dana kasnije, obasjati i najstariji svetski maraton u Bostonu. Beograd je zbog maratona posetio svetski rekorder na 800 metara Vilson Kipketer, u polumaratonskoj trci oboreni su rekordi staze u muškoj i ženskoj konkurenciji, u „Ribok trci zadovoljstva“ trčalo je dvadesetak hiljada mahom mladih stanovnika glavnog grada, a „Beogradski Banka inteza maraton“ je samo koji čas pošto su pobednici prošli ciljem počeo da obilazi svet posredstvom globalnih TV mreža, šaljući na sve kontinente slike potpuno drugačije od uobičajenih...

Sve to dobijeno je ispod cene.

Najuspešniji trkači odnose iz Beograda 82 odsto od 45.300 evra koliko su, po važećem premijskom sistemu zaradili (18 odsto im je oduzeto na ime poreza), a to je zaista kap u poređenju sa onim što se može zaraditi i na mnogo manjim i organizaciono sasvim nedoraslim maratonskim trkama, a da ne govorimo o premijskim fondovima koje najboljim svetskim trkačima nude najveći svetski maratoni.

Današnji „Bostonski maraton“, koji se bez prekida trči poslednjih 112 godina ima nagradni fond od 796.000 dolara. Samo pobednička premija od 150.000 dolara (tu sumu dobijaju i najbolji maratonac i najbolja maratonka) je gotovo tri puta veća od celokupne zarade učesnika „Beogradskog Banka inteza maratona“ u maratonu (posebne nagrade dobili su i najuspešniji učesnici Prvenstva Balkana), polumaratonu u muškoj i ženskoj konkurenciji, uključujući i premije za rekorde polumaratonske staze za domaće takmičare...

Tu se krije objašnjenje zbog čega je 21. maraton (pogotovo ženski) bio sporiji nego prethodnih godina, to objašnjava zbog čega na stazi nije bilo pravih maratonskih asova (vicešampionka Evrope Olivera Jevtić je bila najveća zvezda subotnjih trka), ali to ne objašnjava zbog čega ova gradska manifestacija od posebnog značaja nema ni najminimalniju finansijsku podršku grada još od kada je Zoran Đinđić napustio mesto gradonačelnika.

Istina, Skupština grada sa svojim sekretarijatima i javnim komunalnim preduzećima daje ogroman doprinos organizaciji same priredbe, ali aprilsko sređivanje Beograda obavljalo se svake godine i pre maratona, a čini se i danas u delovima grada kroz koje trkači ne prolaze, pa se krpljenje kolovoza ne može podvesti kao ulaganje u maraton.

Isto to čine i gradske vlasti u celom svetu, ali ne ostaju na tom, nazovimo ga komunalnom nivou, jer su maratoni postali izlozi svetskih metropola, mamac za trkače-globtrotere i turiste, pa je recimo, zbog toga gradonačelnik Istambula, grada koji ne može da se požali na broj turista, uložio u nagradni fond svog maratona milion dolara.

U Beogradu sve je na plećima ljudi iz preduzeća Beogradski maraton d.o.o. i njihovih sponzora i poslovnih partnera i tako će biti dok glavni grad ne usvoji kriterijume za finansiranje sportskih priredbi.

Ovako novac će se deliti i dalje prema ličnim afinitetima gradskih čelnika, a ne prema potrebama i željama građana Beograda i doprinosa svake od manifestacija svom gradu.

Ž. B.

[objavljeno: 21/04/2008]