Lavrov i Rupel razgovarali o Kosovu

Situaciju oko Kosova i Metohije razmotrili su u telefonskom razgovoru šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i Dimitrije Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije koja predsedava Evropskom unijom, saopštilo je danas rusko Ministarstvo inostranih poslova.

U kratkom saopštenju je navedeno da je tokom razgovora 'razmotrena kosovska situacija' a da je razgovor održan na inicijativu Rupela.

Ruska državna agencija Itar-Tas s podsetila je da je Lavrov ranije nazvao situaciju na Kosovu 'nedovršenom u razvoju' i da je, obraćajući se poslanicima ruske Dume [donjeg doma parlamenta] rekao da 'nacionalne manjine imaju puno pravo da izražavaju svoju volju, gde i kako treba da žive'.

Agencija je navela reči Lavrova da se proces priznavanja nezavisnosti Kosova ne odvija po zamišljenom scenariju i da je 'planirano da se nagovore ili nateraju da priznaju nezavisnost oko 100 zemalja, a da su je priznale samo 37, dok je više od 50 nedvosmisleno saopštilo da je neće priznavati'.

'To uopšte nije ta slika koju su očekivali da vide oni koji su podsticali Kosovo na proglašenje nezavisnosti', podseća na izjavu Lavrova Itar-Tas s, dodajući da se Rusija zalaže za poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i strogo poštovanje mandata misije UN na Kosovu.

Ruski ministar je u autorskom tekstu za nedeljnik 'Profil', čiji su izvodi objavljeni u subotu, naveo da je Kosovo primer za različito usmerene spoljnu politiku i unutrašnji razvoj EU i da postoji opasnost da se u uslovima 'bagatelizacije' otcepljenja države EU mogu početi fragmentisati pre nego što se unija pretvori u 'Evropu regiona'.

Jačanje nacionalizma i separatizma vuče Evropu unazad, u 'tradicionalnu' prošlost i na tom planu apsolutizacija suvereniteta Kosova doprinosi unutarevropskim potresima, ocenio je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je dodao da neke zemlje to shvataju i ponašaju se dosledno, odbijajući da priznaju nezavisnost Kosova, a 'neki misle da mogu da spasu zemlju od rasapada osudama sopstvenih separatista'.

'Treba se zaustaviti i zamisliti, zajedno porazmisliti', rekao je Lavrov, dodajući da Rusija takve pozive zapadnim partnerima ne prestaje da upućuje.

U članku 'Samiti u Bukureštu i Sočiju: Šta dalje?', ruski ministar je istakao da će Rusija reagovati na ono što šteti njenim nacionalnim interesima i prognozirao da će se Rusija i njeni zapadni partneri pre ili kasnije udružiti pred zajedničkim izazovima i pretnjama.

Za Rusiju su, pritom, najvažniji ravnopravni uslovi za saradnju, spremnost na kompromise u međunarodnim poslovima i kolektivne aktivnosti radi rešavanja zajedničkih zadataka.

Na tome se zasniva ruska ideja o kolektivnom liderstvu vodećih zemalja sveta i saradnji Rusije, EU i SAD, ali jednostrane aktivnosti, kao što su jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, razmeštanje elemenata globalne protivraketne odbrane SAD u istočnoj Evropi i uporno lobiranje ubrzanog približavanja Gruzije i Ukrajine NATO-u, u korenu protivreče tom cilju, naveo je Lavrov.