Kupac blizak Čumetu?

Ko je i zbog čega sprečio Nadu Božić da kupi AD „Zobnaticu", za koju je ponudila najveću cenu na aukciji održanoj 11. aprila, juče nije zvanično objašnjeno. Činjenice su sledeće: Hipo Alpe Adrija banka nije prihvatila da obavi transakciju i o tome je izdala nerazumljivo saopštenje; Agencija za privatizaciju je eliminisala najboljeg ponuđača zato što novac nije uplaćen u predviđenom roku; Uprava za sprečavanje pranja novca, koja po svojoj funkciji treba da ukaže na prljav kapital ukoliko se pojavi u nekoj transakciji, zvanično se nije oglasila do zaključenja ovog broja Biznisa.

POZVAN JERKOVIĆ

Konzorcijum na čijem je čelu pretpostavlja se vojvođanski biznismen Mile Jerković pozvan je da u Agenciji za privatizaciju potpiše ugovor o kupoprodaji preduzeća za poljoprivredu i uzgoj konja „Zobnatica" iz Bačke Topole, pošto prvoplasirana na aukciji Nada Božić nije uplatila jednu šestinu kupoprodajne cene od 1,66 milijardi dinara (20 miliona evra) do 21. aprila. Dušan Belanović, direktor sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju, kaže da je Agencija juče zvanično uputila poziv Vladimiru Šešliji, koji je na aukciji izlicitirao cenu u iznosu od 1,61 milijardu dinara da pristupi potpisivanju ugovora o prodaji 70 odsto društvenog kapitala „Zobnatice". Drugoplasirani učesnik ima rok od osam dana od dana potpisivanja ugovora da uplati prvu ratu novca, kazao je Belanović za Biznis.

Ukoliko se desi da ni drugorangirani ponuđač ne bude spreman da uplati novac, Agencija će zakazati novu aukciju za prodaju „Zobnatice".

Sprečena transakcija

Kao razlog zbog koga nije u predviđenom roku uplatila deo kupoprodajne cene od 276,7 miliona dinara, koliko iznosi prva od šest jednakih rata, Nada Božić je navela da je „na sve načine i bez zakonskog osnova" sprečena da kupi ovo poljoprivredno preduzeće. Ona ističe da Hipo Alpe Adrija banka od prošlog petka odbija da izvrši nalog i sa njenih računa uplati novac Agenciji, uz obrazloženje da imaju naredbu ili zabranu, koju joj, kaže, nisu pokazali. Božićeva je demantovala informacije da ona nije pravi kupac „Zobnatice", već da je to učinila u ime nekog drugog i naglasila da joj „nije jasno kako poreklo novca nije dovođeno u pitanje kada je položila depozit od 80 miliona dinara".

Povodom njene izjave, Hipo Alpe Adrija banka se oglasila kratkim saopštenjem u kome se potvrđuje da su odbili da izvrše uplatu kupoprodajne cene poljoprivrednog dobra „Zobnatica" na račun Agencije za privatizaciju.

- Izjavljujemo da Hipo Alpe Adrija banka nije sprovela transakcije koje su imale za cilj plaćanje cene za kupovinu poljoprivrednog dobra „Zobnatica" od strane Nade Božić. Time što nije sprovela transakcije banka je u svemu postupila u skladu sa važećim propisima - navodi se u saopštenju.

Iako smo insistirali na konkretnijim odgovorima, iz Hipo Alpe Adrija banke juče nismo uspeli da ih dobijemo. Ostali smo uskraćeni za odgovor da li je, kao što se tvrdi u pojedinim medijima, po sredi sumnjivo poreklo novca i da se iza imena Nade Božić krije neko poznatije ime koje želi da kupi ovo poljoprivredno dobro. Naime, spekuliše se da je Božićeva, koja je preko svog zastupnika Radoja Stanišića ponudila najviše za kupovinu „Zobnatice", na aukciji zapravo nastupila u ime kontroverznog biznismena Ljubiše Buhe Čumeta, zaštićenog svedoka u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Navodno, suprug Nade Božić je Đorđe Božić koji se u medijima već pominjao kao blizak prijatelj Ljubiše Buhe, koji je kao stoprocentni vlasnik beogradskog preduzeća „Džordž lend", u Buhino ime kupio PIK „Zemun". Tada se spekulisalo da je Božić 33 hektara zemljišta PIK-a posle nezakonite kupovine uknjižio kao nenovčani kapital svog preduzeća „Džordž lend". Osim Božića, policija je krajem 2007. uhapsila i četvoricu bivših rukovodilaca PIK „Zemun". Ljubiša Buha tada nije želeo da komentariše navode da je preko Božića kupio veći deo ovog poljoprivrednog dobra.

Đorđe Božić

Takođe, nezvanično, ali gotovo izvesno je da se iza drugoplasiranog ponuđača Vladimira Šešlije krije bačkopalanački biznismen Mile Jerković. On je jedan od najbogatijih Vojvođana, poznat i kao „kralj drumova", osuđen pre dvadesetak dana na sedam godina zatvora zbog učešća u švercu cigareta preko graničnog prelaza Batrovci 1997. godine.

Proglašen krivim

Jerković je proglašen krivim za zloupotrebu službenog položaja u podstrekivanju, za falsifikovanje službenih isprava u podstrekivanju i davanje mita. Široj javnosti Jerković je postao poznat kao biznismen koji je u Vojvodini kupio najviše društvenih preduzeća. Jerković je najviše kupovao poljoprivredna i autoprevoznička preduzeća.

Do sada je postao vlasnik preduzeća „Poljoprivreda" iz Sente, „Agrobačka" iz Bača, „Jedinstvo" iz Gajdobre, „Bačka" iz Sivca, „Vojvodina" iz Bačke Topole, „Mladi Borac" i „Mlinpek" iz Sonte, „Mala Bosna" iz istoimenog sela, „Višnja produkt", „Poljostroj" iz Odžaka, „Orač" iz Karađorđeva, „Plastika" iz Osečine, „Grmeč" iz Bačke Topole... Zajedno sa svojim bliskim saradnicima Jerković u vlasništvu ima i zrenjaninski „Autobanat", „Topolatrans" iz Bačke Topole, „Srem ekspres" iz Sremske Mitrovice, „Kulatrans" i somborski „Severtrans". U njegovom posedu je i najmanje 10.000 hektara oranica.

Neposredno pre aukcije na kojoj je prodavan kapital AD „Zobnatica", Jerković je izjavljivao kako će, ako bude trebalo, prodati nekoliko firmi, ali će kupiti „Zobnaticu". On tvrdi da presudu po kojoj je osuđen na sedam godina zatvora još nije dobio i da je ona klasična nameštaljka.

- Osudili su me da bi me sprečili da kupim „Zobnaticu". Poručujem svojim protivnicima da ću na aukciji učestvovati do poslednjeg daha - kazao je tada Jerković.

Ljubiša Buha - Čume

Nedavno usvojenim izmenama Zakona o privatizaciji onemogućeno je da se prljavim kapitalom kupuju preduzeća kroz tendere i aukcije. Na našu molbu da nam odgovore ko stoji iza kupovine „Zobnatice", odgovoreno nam je da nemaju zakonsko pravo da daju takve informacije. Uprava za sprečavanje pranja novca je, kako se navodi na njihovom sajtu, finansijska i obaveštajna služba nadležna za sprovođenje Zakona o sprečavanju pranja novca.

- Ona prikuplja, analizira i čuva podatke i informacije dobijene od obveznika. Ako se utvrdi da u vezi sa nekim licem ili transakcijom postoji sumnja da je reč o pranju novca, ova služba obaveštava nadležne državne organe (policija, pravosudni i inspekcijski organi) radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadležnosti - ističe se u Upravi.