Od 2002. do 2006. godine 3.450 zahteva za poravnanje

Beograd - U Srbiji je uobičajena praksa određivanja sudskog i policijskog pritvora, često bez valjanih razloga, što je uticalo na povećanje zahteva za naknadu štete zbog lišavanja slobode, ocenjeno je juče na okruglom stolu Centra za mir i razvoj demokratije.

Predstavljajući istraživanja koja su objavljena u studiji "Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude" na istoimenoj debati, autori su ukazali da je Komisija Ministarstva pravde u periodu od početka 2002. do kraja 2006. godine primila 3.450 zahteva za poravnanje van sudskog spora.

Profesor prava Nataša Mrvić-Petrović kazala je da je "pravi bum" nastao tokom 2005. godine, jer su tada pred komisiju dospeli predmeti neosnovanog lišavanja slobode vezani za policijsku akciju "Sablja" tokom koje je policija "komotno koristila ovlašćenje određivanja pritvora".

Policijska akcija "Sablja" sprovedena je posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine, ali komisija nije radila u periodu od novembra 2002. do maja 2004. godine, pa su se zahtevi nagomilali. Mrvić-Petrović je navela da je istraživanjem Centra za mir bilo obuhvaćeno 670 predmeta od kojih je polovina pozitivno rešena.

- Što se tiče strukture krivičnih dela zbog kojih su oštećeni bili neosnovano lišeni slobode, preovlađuju lišenja zbog optužbe za izvršena krivična dela protiv imovine (36 odsto). To su teške krađe, razbojništva, prevare - objasnila je Mrvić-Petrović.

Slede krivična dela protiv zloupotrebe službenog položaja i privrede (23 odsto), krivična dela nasilja, poput silovanja i ubistava (14 odsto), i zloupotreba droga (11 odsto), navela je ona. Dodala je da na ostala krivična dela otpada 16 odsto zahteva. Kada je reč o naknadi štete, ona iznosi oko 3.000 dinara po danu koji je pritvorena osoba provela u zatvoru.

Održavanje okruglog stola pomogla je Kanadska agencija za međunarodni razvoj (CIDA). Beta