Ako treba, ide i do Strazbura

KURŠUMLIJA - Iako je punih 48 godina u penziji, Gordan Mihajlović (73) iz Kuršumlije kaže da ga čitav život prati maler. Isto toliko godina se sudi sa državom jer smatra da mu je deo penzije zakinut, a u međuvremenu je „izučio“ pravo da ne bi plaćao advokate.

Rođen je 1935. u Mačkovcu kod Kuršumlije. U devetoj godini je ostao bez roditelja, a detinjstvo pamti po nemaštini, bedi, strahovima. Za vreme rata završava osnovnu školu, a kasnije trogodišnju Školu učenika u privredi. Posle dvogodišnje pauze upisuje vojnu podoficirsku školu u Bileći i posle dve godine školovanja, zapošljava se 1955. godine, sa činom vodnika u JNA u Bjelovaru.

- Klasa pre i posle mene je dobila uniformu, a ja sam morao da je kupim na kredit. Plata je bila mala, pa sam spavao u kasarni. Ipak, željan znanja, upisujem vanredno gimnaziju, ali sam morao da je napustim kada sam posle godinu dana prekomandovan u Koprivnicu - započinje priču Gordan.

Prvi problem u vojsci Gordan je imao zbog partije.

- Negde 1958. godine pozvao me komandant kasarne i rekao da napišem molbu za prijem u partiju. Ja sam mu odgovorio da neću da pišem nikakve molbe, a ako smatraju da zaslužujem, neka me prime sami, znao da su mi dani u vojsci odbrojani - objašnjava Gordan.

NIKAKO DA DOČEKA USTAVNI SUD

Žalim se ja Ustavnom sudu SRJ, pa kad se promeni naziv države, morao sam ponovo da pišem Ustavnom sudu SCG, zatim Ustavnom sudu Srbije. Onda, jedno vreme nismo ni imali Ustavni sud, ali ja i dalje čekam odgovor, priča svoja iskustva sa vlastima Gordan.

ČEKA VELIKE PARE

Iako se trudio, Gordan Mihajlović kaže da nije uspeo da sazna da li neko u Srbiji duže uživa penziju od njega. Veruje da ih ima. Danas prima 16.000 dinara, a kad dobije presudu, očekuje više, plus kamatu.

Posle dužeg razmišljanja, Gordan Mihajlović je rešio da se javi lekaru i da glumeći nervnog bolesnika zatraži invalidsku penziju.

- Penzionisan sam bez mnogo peripetija. Lekari su obavili sve potrebne preglede i viša vojna komisija me je zbog „ozbiljnog oboljenja živaca“ poslala u invalidsku penziju, posle pet godina staža i nepunih 25 godina života, kaže dugogodišnji penzioner.

Međutim, kaže, penzija je iznosila samo četvrtinu plate, iako mu je pripadala polovina plus 25 odsto invalidski dodatak. Opet je morao da gladuje. U Kuršumliju mu se nije vraćalo jer nije imao nikoga, zato se seli u Kragujevac, jer je on u to vreme postao industrijski i kulturni centar. Kada se malo snašao, Gordan tuži državu tražeći penziju po zakonu i stan. Kako nije bilo rezultata, žalio se i dobio odgovor od Tita, ali je penzija ostajala ista. Da bi mogao ravnopravno da se nosi sa sudijama, ozbiljno se pozabavio izučavanjem zakona i zahvaljujući tom znanju 1965. godine ubedio vojsku da ima pravo na stan. Vojska mu nudi stanove gde ima i on je izabrao Kuršumliju.

- Posle mnogo ročišta od 1972. godine penzija mi je bila sasvim solidna. ali sam ja nastavio da se sudim. Dvehiljadite godine, u vojsci su povećani bodovi. a samim tim i plate svim činovima, osim vodnicima. Ja sam, naravno, odmah tužio, jer sam ja penzionisan kao vodnik i penzija mi se obračunava na osnovu plate vodnika. Smatram da nije po ustavu a ni moralno da se samo najnižem činu ne poveća plata. Žalio sam se predsedniku skupštine Predragu Markoviću, koji me je uputio na tadašnjeg ministra odbrane. Ministar mi je odgovorio da će poštovati odluku Ustavnog suda.

Od 2004. godine, zajedno sa još pedesetak hiljada penzionisanih oficira, Gordan ponovo tuži, ovaj put Vojni penzioni fond, zbog pogrešno obračunatog penzijskog osnova. Četiri puta je bio na ročištu u trećem opštinskom sudu u Beogradu, a peto je zakazano za sedmi maj. Gordan kaže, ukoliko presuda ne bude doneta u njegovu korist, žaliće se sudu u Strazburu.

Autor:

Mladen Djordjevic