Opomena Limunu

BEOGRAD - Policija još traga za dvojicom maskiranih napadača koji su u nedelju uveče oko 22.30 sata bacili bombu kašikaru u dvorište kuće Milana Narandžića - Limuna. Kako su nam objasnili iz Biroa za informisanje MUP Srbije, još nema nikakvih zvaničnih informacija povodom ovog slučaja, a policija će izaći u javnost, sa vestima, onog momenta kada napadači budu identifikovani ili uhvaćeni. Iako je poznato da je policija odmah obavila uviđaj ni motiv napada zasada nije utvrđen.

Bombu, koju su u gradskom naselju Senjak u Ulici LJube Jovanovića br. 4 preko zida ubacili dvojica nepoznatih muškaraca, koja su prošla na motoru, nije povredila nikoga. Saznajemo, u momentu napada u kući je bio Narandžić sa suprugom i decom. Mada je ceo slučaj zabeležen video-nadzorom koji obezbeđuje kuću ovog surčinskog biznismena, prema nezvaničnim informacijama, snimak nije bio od veće pomoći policiji jer su napadači imali zaštitne kacige na glavi. Bombaši, takođe, nisu ulazili u dvorište, već su bombu prebacili preko zidina visoke ograde, a i pobegli su velikom brzinom sa mesta napada.

Preplašene komšije tvrde da je jačina eksplozije probudila ceo kraj, a šteta još nije procenjena, niti su novinari imali pristup iza zatvorenih vrata kapije. U dvorištu je jedino pronađena kašika od bombe.

Vlasnik vile na Senjaku je poznat kao kontroverzni surčinski biznismen, vlasnik firme „Limun trans“, koja se bavi šleperima. Ovo nije prvi put da je Narandžićeva imovina ugrožena, jer je, krajem prošle godine zapaljen i njegov hotel kasino „Putnik“ u Novom Sadu, kada je u požaru poginulo čak troje ljudi. Ovaj požar kasnije je protumačen kao upozorenje samom Narandžiću, jer je par nedelja pre te nesreće zapaljen još jedan njegov lokal.

Ovaj biznismen svojevremeno je povezivan i sa kriminalnom grupom poznatom kao „surčinski klan“, a koju su predvodili kontroverzni biznismen i svedok saradnik u više predmeta protiv „zemunskog klana“ LJubiša Buha Čume (44) i kik-bokser Zoran Šijan, ubijen krajem oktobra 1999. godine.

Narandžić se pominje i u MUP - ovoj „Beloj knjizi“, u okviru koje je i sam vezivan za delovanje srpskog organizovanog kriminala, zbog čega je nakratko bio i pritvaran u vreme operacije „Sablja“, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Poslednji put našao u centru pažnje beogradske štampe u februaru, kada je, kako je pisano, njegovoj supruzi Branki

usred dana, ispred ulaza u klub „Kolonijal san“, nedaleko od Gazele, otet džip „porše kajen“ vredan 100.000 evra, a koji je naknadno vraćen, pošto su lopovi uhapšeni.

Narandžić, koji je svojevremeno sumnjičen za poslove u „sivoj zoni“, poslednjih godina, utvrđeno je, legalno posluje. On se uz svog prijatelja Predraga Rankovića-Peconija, visoko kotira i u srpskom biznisu, a špekuliše se da je zahvaljujući prijateljstvima s obe strane zakona, pa i u političkim krugovima - veoma moćan.

Limun je u nekoliko navrata spominjan i na suđenjima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i zločine zemunskog klana. Optuženi „zemunac“ Aleksandar Simović pominjao je Limuna da je, sa Peconijem, posle ubistva premijera, prebacio u inostranstvo, u to vreme osumnjičenog, a sada - svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija. U razotkrivanju gde je završila četvrtina „kolača“ od 22 miliona evra zemunske zarade, Simović je rekao da je jedna od četiri spakovane „krmače“, koje je pokojni vođa zemunskog klana Dušan Spasojević predao Bagziju da ih zakopa u šumu, završila u rukama, kako je tvrdio - Narandžića.

Neposredno posle preksinoćne eksplozije, saznajemo, u kući Narandžića pojavio se, pored policije i inspektora, i Darko Lilić, sin bivšeg predsednika SRJ Zorana Lilića.

Autor:

Marija M. Zarić