Priznanje „greha“ najveća greška

Biljana Plavšić (78) jedina je žena u Haškom tribunalu, osuđena na 11 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Na izdržavanju kazne u ženskom zatvoru „Hinsenberg“ u švedskom gradu Orebro nalazi se od juna 2003. godine. Svetozar Mihajlović, predsednik banjalučkog odbora za njeno oslobađanje, tvrdi da su stvoreni svi pravni argumenti da Plavšićeva izađe iz zatvora, ali da to treba dokumentovati.

Dotle, u posetu haškom osuđeniku redovno dolazi Marko Milunović Piper (90), poznati srpski emigrant iz Švedske, inače bogoslov, ravnogorski kapetan, novinar, socijaldemokrata evropskog formata, koji je i dobitnik nagrade „Dragiša Kašiković“ za autobiografsku knjigu „Od nemila do nedraga“.

- Sa gospođom Biljanom Plavšić sam u stalnoj prepisci od kada je ovde počela da tamnuje. Dr Biljanu Plavšić smatram herojem vitezova. Ona robuje ne zbog svojih, nego tuđih grehova. I velika je stvar, prema mnom mišljenju, da se čovek isprsi pred dželatom i objasni stvari koje su važne za narod i žrtvu. I, ona nosi životni krst teško, ali ponosno! Prema mom shvatanju, pogrešila je da je „greh“ priznala, a još veća greška da je izabrala Švedsku da u njoj robuje. To sam joj rekao i ona nije komentarisala - kaže Milunović.

GODINE SPORO IDU

Zatvor se nalazi na jednoj ravnici, tek na kilometar počinje šuma. Ograđen je po ugledu na američke, položaj i izgled su depresivni. U jednom pismu Milunoviću Plavšićeva je, između ostalog, napisala: „Dani mi teku brzo, ali sporo idu meseci i godine“.

- Pokušava da se drži i lakše joj je bilo nervima dok piše svoju dvotomnu knjigu, pod naslovom „Svedočim“. Ja sam pročitao prvi deo, ko želi da je upozna, morao bi da pročita tu knjigu - uveren je Milunović.

NAPADI I POSETE

Sagovornik Glasa kaže da su pristalice Al kaide papadali Plavšićevu, a imala je i nesrećan slučaj, pala i slomila ruku u zglobu šake.

- Slučaj se desio u petak, a lekarska pomoć ukazana joj je sledećeg utorka. Vrhovi uprave o tome ništa nisu znali, jer su nameštenici to sakrivali. Ali, ja sam o njenoj zloj sudbini obavestio našeg vladiku, on sveštenstvo, i tako su počele posete. Time se olakšava njen položaj, jer stražari vide da se neko o njoj brine. Za stražare je neugodno da se jedan novinar i pisac o njoj interesuje. Time se misli na mene i da bi oni dokazali da su korektni, odmah su joj dali odobrenje da mi telefonira i da mogu da je posećujem. A, na to se čeka nedeljama, jer ona potpada pod paragrafe koji se pišu u Vašingtonu - pripoveda stari emigrant Milunović.

Biljana Plavšić je u jednom ženskom zatvoru u kojem se „edukuju“ da budu bolje narkomanke, lopovke i kurve.

- Tamo su ženske od 35 do 40 godina, a ona je starija od 75 godina. I dosta je tamo muslimanki, pa je i to velika neugodnost. Među namešteničkim osobljem ima nekoliko Bošnjaka i Hrvata koje su namestile švedske vlasti. Na tim mestima su obično lica s malo škole, još manje kulture. U početku su se prema njoj oholo i nabusito ponašali. To je nju šokiralo, ali je i to dokaz da nije znala o Šveđanima dovoljno - kaže vitalni Milunović.

- Cenio sam njen postupak i smatrao je kuražnom i mučenikom. A, kroz prepisku i viđenje, ja sam je zavoleo. Susret s njom bio je susret vekova i dokaz više da pojedinci prave istoriju. Otvorena, iskrena, divna, vaspitana i čovečno naivna, susrela se s poganima, profiterima, koji su i nju zloupotrebili. Nosi svoj krst, bojim se za nju. Primetio sam da u sebi ima mnogo mučnine i da drži masku, pod kojom se skriva veliki bol. Čini mi se da je koliko-toliko održavaju telefonski razgovori s onima za koje ima odobrenje da ih može nazvati. NJu niko ne može pozvati. Ništa joj se ne može doneti, osim knjiga i novina. Ona je velikomučenik i srpski narod ne zaslužuje da ima takvog sveca! - ustvrdio je, u klimatizovanoj sali beogradskog hotela „Ekscelzior“, vrelog leta 2006. godine, svoje emocijama nabijeno svedočenje Marko Milunović Piper. Ovo svedočenje, međutim, dosad još nije nigde objavljeno.

Autori:

D. Šunjka

Rade Erceg