VOSTANI SERBIE - VJEKOSLAV RADOVIĆ

Već sam počeo da sumnjam da je sve ovo što nam se dešava neka fatamorgana, a ne stvarnost. Jer, usred izborne kampanje niko ne govori o „održivom“ razvoju i programima, ali nas zato ubiše „podižući“ preko noći mostove i vavilonske kule, „otvarajući“ stare škole i obdaništa i plaše nas kao mečku rešetom

Srpsko biračko telo jeste mečka, koja će 11. maja da zaigra pred njihovim vratima i otud opšta panika i ponovo sejanje straha. Naši političari u ovoj kampanji liče na onog komunističkog demagoga koji je, navodno, seljacima u nekom zabačenom selu gde tokom rata nije bilo priraštaja, a nije bilo ni reke, obećavao izgradnju škola i mostova.

„Ali, šta će nam mostovi, kad nemamo reku, a nema ni dece za škole?“ - pitali su seljaci. „Navrnućemo reku, a pravićemo, ako treba, i decu!“ - odgovorio je demagog. Decu nam prave već odavno, a demagogija je, izgleda, opaka i neizlečiva bolest, koja se prenosi s generacije na generaciju i preliva preko svih ideoloških granica.

Da je ovo ipak stvarnost, ubedio me predsednik Tadić, kad je odlučio da ponovo ode u NJujork i obrati nam se preko Saveta bezbednosti. Tu nema greške. Kad vidite Tadića u Savetu bezbednosti, znajte kampanja je u toku. Televizijski prenos se podrazumeva - nema veze ko plaća! - jer predsednik se ne obraća njima, mada lepo govori engleski, nego nama, na srpskom. Zna on da su ga oni već odavno pročitali da ne misli to što govori, ali mi, nada se predsednik, još nismo. Zato je energičan, čvrst i nepokolebljiv u odbrani nacionalnih interesa. I Kosovo i Evropa! Evropa sad, Kosovo zauvek! Jedino nije jasno šta sledi posle onog „zauvek“ - napušteno ili izgubljeno?

Pred put, predsednik nas je obavestio da će se, ako ga pred kraj mandata stave pred izbor: Kosovo ili EU, opredeliti za Kosovo. Ali, sad je važno izgurati mandat i osvojiti apsolutnu vlast. Nevolja je samo u tome što se, jadničak, trčeći iz kampanje u kampanju, malo zaboravio. Naime, u predsedničkoj kampanji je obećao da ćemo do kraja njegovog mandata već biti u EU!

Znam, već sam dojadio i Bogu i ljudima baveći se predsednikovim likom i delom, i meni se smučilo. Ništa lično. Ali, čovek se jednostavno nameće kao paradigma svih srpskih obmana, uvreda zdravog razuma i oličenje ispraznih i nemogućih obećanja, pred čijim demagoškim vratolomijama i najgori makijavelizam zaista izgleda kao vrlina.

Izvinjavam se zbog ovih teških reči profesoru novinarstva, gospođi Nedi Todorović, koja smatra da predsedniku nije dozvoljeno postavljati nezgodna i provokativna pitanja. A, tek konstatacije! Razumem gospođu Todorović, imajući u vidu vreme i okolnosti u kojima se ona učila novinarstvu. Ali, pobogu, Nedo, nećemo se valjda vraćati u „mračne devedesete“ ili, ne daj Bože, pedesete?

Razumem i nužnu logiku jednog lista, čije ime se završava sa SS, koji ima otprilike toliko komentatora koliko i gospodara. Svakog dana po jedan komentator zadovoljava po jednog gazdu, čast dvoma izuzecima. U profilisanoj prodaji magle, jedan komentator poziva Tadića i Koštunicu da pod hitno vežu „svoje kerbere“ jer će ponovo morati zajedno, ili će da propadnu zajedno sa nama. Bojim se da smo mi već propali, a za nekima od njih, ne bih baš žalio.

Ali, ježim se pri pomisli da svakih par meseci prolazimo kroz ovo predizborno ludilo, da bi neki SS, i njemu slični, ponovo privenčao DS i DSS u novom nemogućem braku u kojem se svi osećaju prevarenim. A, šta ćemo tek ako su i sami gospodari, zapravo, kerberi? Ko će njih da priveže, ako ne ona mečka koja bi trebalo da zaigra u maju?

Autor:

Ekipa Glasa javnosti