Vesti » Press 22.04.2008
BIĆE NOVIH PREGOVORA!
Intervju - Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije Plan je da Srbija na Generalnoj skupštini UN u septembru jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova stavi pred arbitražu Međunarodnog suda pravde, a onda su novi pregovori izvesni
Press utorak, 22. april 2008.
Srpska diplomatija ima razrađen plan za odbranu Kosova i Metohije, koji bi u septembru trebalo da donese konkretne rezultate, otkriva u intervjuu za Press ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Verovatno jedini član tehničke vlade koji i dalje svoj posao obavlja potpuno posvećeno, 24 časa dnevno, objašnjava zašto Srbija još nije tužila zemlje koje su priznale Kosovo i tvrdi da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU ne znači odricanje od južne pokrajine. Jeremić kaže i i da će, ukoliko na izborima pobede proevropske snage, Srbija u sledeće četiri godine biti primljena u Evropsku uniju.
Šta će Srbija u narednom periodu da uradi kako bi sačuvala Kosovo i kakve su nam šanse?
- Treba krenuti od toga šta želimo da postignemo. Znači, neke zemlje su pokušale da nametnu rešenje za Kosovo s kojim se mi fundamentalno ne slažemo i da to prizna veliki broj zemalja bez obzira na to kako će Savet bezbednosti UN da reaguje. Da se stvori jedna nova geostrateška "realnost" u kojoj više nema smisla bilo šta drugo raditi. Prva, najvažnija tačka onoga što mi treba da postignemo jeste da limitiramo broj zemalja koje su spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost i time sprečimo stvaranje te "realnosti". Mislim da smo po tom pitanju bili uspešni do mere do koje ljudi nisu očekivali, jer je manje od 40 zemalja od 192 koje su zemlje članice UN do sada priznalo nezavisnost, i pored ogromnih pritisaka kojima su bile izložene. To činimo zbog toga da bismo demonstrirali da jednostrani način ponašanja ne može da donese potvrdu suvereniteta, odnosno dugotrajno održivog statusa Kosova. Znači, to je glavni cilj.
Haradinaj kao Bin Laden
Hag, Tribunal, Haradinaj, Mladić? Da li mi možemo realno da ispunimo sve te zahteve?
- Što se tiče saradnje s Haškim tribunalom, mi to ne doživljavamo kao pitanje uslova za EU, to je jedno vrednosno pitanje koje je neophodno za pomirenje naroda Balkana.... Koje je neophodno da bi se nastavilo s procesom priključenja EU. Ljudi koji su optuženi za ratne zločine za tako nešto moraju da odgovaraju i da onda u skladu s tim sudskim procesom budu oslobođeni ili optuženi. Ono što je zasigurno dramatično unazadilo naše poverenje prema Haškom tribunalu jeste odluka o oslobađanju Haradinaja. Ja sam svakom međunarodnom sagovorniku to stavio do znanja. Kao jednu od prvih stvari koju sam rekao jeste - zamislite u Americi da neki strani sud Bin Ladena oslobodi krivice zbog toga što su svedoci njegovih zločina pobijeni. Pa, onako kako bi se Amerikanci osećali u odnosu na takvu presudu, e tako se Srbija oseća u odnosu na presudu Haradinaju i mislim da je takva jedna plastična prezentacija tamo najbolja.
Kako ćemo to da postignemo?
- Mi u septembru na Generalnoj skupštini UN želimo da Srbija podnese rezoluciju kojom se kaže: "Kosovo je proglasilo nezavisnost, to je stvar koja je dubiozna po pitanju međunarodnog prava i zbog toga tražimo mišljenje Međunarodnog suda pravde po tom pitanju." To pitanje mogu da pokrenu samo Savet bezbednosti ili Generalna skupština. Savet bezbednosti je potpuno podeljen, ali ja mislim da u Generalnoj skupštini, u kojoj svaka država ima jedan glas, mi možemo da dođemo do situacije u kojoj za ovu političku inicijativu Srbije dobijemo većinu. To ima i jednu dosta praktičnu stranu: a to je da one zemlje koje se sada nalaze pod velikim pritiskom podržavaoca nezavisnosti Kosova kažu da će sačekati mišljenje Međunarodnog suda pravde. To je taj rezultat koji bi onda otvorio potpuno novu situaciju u našu korist.
Znači, mogući su novi pregovori o statusu Kosova?
- Jednom kada se ustanovi mišljenje Međunarodnog suda pravde, za koje sam ubeđen da bi bilo u našu korist, to je tada naše najsnažnije oružje. Tada će se ispostaviti da Kosovo ne može postati država na međunarodno prihvatljiv način, odnosno ne može postati entitet koji ima održiv status bez saglasnosti Beograda. Jednom kada mi ponovo uspostavimo našu težinu, onda ćemo ponovo da sednemo s njima, ponovo pričamo i po prvi put ozbiljno razgovaramo. Pazite, ja sam bio član pregovaračkog tima. Oni nijednog trenutka nisu pregovarali. Niko na njihovom mestu ne bi pregovarao - unapred im je bila obećana nezavisnost!
Da li to podrazumeva da bi onda Amerika morala da prihvati tu novu realnost, s tom odlukom Međunarodnog suda?
- Nijedna zemlja nije obavezna da poštuje mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali mislim da bi naša pozicija, odnosno naša pravna argumentacija bila mnogostruko osnažena činjenicom da je Međunarodni sud pravde doneo mišljenje koje je više ili manje na liniji naših stavova.
To bi značilo da je Srbija posle dugo vremena mudrom politikom došla do nekog cilja?
- Naši ciljevi su čvrsti i nepromenjeni. Mi nećemo ni pod kojim okolnostima prihvatiti niti biti deo politike koja bi priznala ili podržala nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije. Mi ćemo se principijelno, političkim, diplomatskim i pravnim sredstvima boriti protiv takvog rešenja, ali moramo biti izuzetno mudri, pragmatični, diplomatski potkovani da do toga dođemo, da za to dobijemo podršku većine, da tu podršku većine uspemo da pretočimo u političku realnost u kojoj su neophodni novi pregovori i da iz tih neophodnih pregovora dođemo do nekog rešenja koje je, na kraju krajeva, prihvatljivo za sve.
Da li se konsultujete s premijerom Koštunicom i kakva je saradnja s njim, s obzirom na to da idu izbori?
- Mi imamo objektivno jako otežane okolnosti, s obzirom na to da smo ušli u predizbornu kampanju. No, u svakom slučaju, Ministarstvo spoljnih poslova kao jedna odgovorna institucija pokušava da blisko sarađuje s Ministarstvom za Kosovo i Metohiju, kao i s kabinetom premijera i kabinetom predsednika da bi se održao kontinuitet politike koja se prema spolja predstavlja. I pored toga što imamo izbore, ne smemo dozvoliti da dođe do dualiteta, do predstavljanja različitih politika. Ipak, postoje teškoće, s obzirom na to da u ovoj domaćoj političkoj debati izranjaju stavovi koji su međusobno suprotstavljeni, a dolaze iz redova vladajuće koalicije.
Hoće li Srbija ući u NATO i da li to mora da ide u paketu sa EU?
- Ne postoji nijedna zemlja koja se u Evropsku uniju uključila, a da nije prethodno do kraja sprovela evroatlantsku integraciju, odnosno učlanjenje u NATO. Mi, međutim, imamo jedinstvenu poziciju jer nijedna zemlja još nije bila u situaciji da je bombarduje Evroatlantski pakt. Ja bih to posmatrao kao dva procesa. Jedan proces je proces uspostavljanja kolektivnog sistema bezbednosti, koji podrazumeva vrstu saradnje u regionu da bi se kontriralo bezbednosnim izazovima u 21. veku. A to nisu izazovi kao u 20. veku. Naprosto, nijedna zemlja sama, oslanjajući se samo na sopstvene resurse, tim izazovima 21. veka ne može na uspešan način da se odupre.
Da li može da se desi da Srbija jednog dana sa svih strana bude okružena zemljama EU, a sama ne postane njen član?
- Evropska unija se kao integrisani kolos uzdiže na geopolitičku scenu. Čini mi se da ako propustimo ovaj momenat da uđemo u evropske integracije, može zaista da nam se desi da sutra evropske granice budu zatvorene za Srbiju. Ali, vrlo je važno razumeti diskurs u okviru EU. Gde su granice Evrope? Ko god prati spoljne odnose, odnosno međunarodne odnose, zna da je to jedna od najvažnijih tema u Evropi danas. Najkontraverznija tačka te diskusije je da li Turska pripada ili ne pripada EU. I sad ja neću da iskazujem svoje lične stavove po tom pitanju, ali postoji ozbiljna šansa da Turska bude ostavljena van granica EU. No, postavlja se fundamentalno pitanje - gde su granice Turske. Da li su one na Bosforu ili se one nalaze na otomanskim granicama, odnosno koji će to deo evropske ili kvazievropske geografije izvesti zemlje EU.
Znači, postoji taj scenario?
- Ja se plašim da ako ne budemo dovoljno agilni, dovoljno angažovani, dovoljno mudri da se uključimo u te diplomatske tokove i da se angažujemo na način da obezbedimo našu budućnost u Evropskoj uniji, možemo iz političkih razloga da se nađemo van granica Evrope. Oni ljudi koji tvrde da Turska ne može biti član Evropske unije oni se pozivaju na istorijske razloge. I ako se neko poziva na istorijske razloge zašto Turska ne može, on kaže da granice EU mogu da budu na Bosforu, ali mogu da budu i na Drini. Održao sam govor na FPN-u upravo fokusirajući se na tome da smo uvek bili Istok na Zapadu, Zapad na Istoku. U takvim okolnostima singulariteta ključna je stvar kako se postaviti da se obezbedi maksimalna dobit za svoju zemlju. Zasad od nas zavisi gde će granica EU biti.
Da li su izbori 11. maja zaista odluka između Evrope i izolacije?
- Mislim da je od veoma velike važnosti činjenica da prvi put na parlamentarnim izborima od 2000. godine imamo jasan izbor. Ostavimo sa strane izbornu retoriku prvog, drugog, trećeg bloka. Objektivno, ovi izbori su izbori oko jedne jedine stvari: da li idemo u Evropu ili ne. Oko ostalih nacionalnih interesa nema skoro nikakve razlike. Dilema oko ulaska u EU je jedina, jer pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je pitanje po kome postoji skoro stoprocentna saglasnost u Srbiji. Nećemo ni pod kojim okolnostima odustati od borbe u pravnoj, diplomatskoj i političkoj areni za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ko god bude pobedio na ovim izborima, ja sam duboko uveren da će tu politiku nastaviti.
Ko će da pobedi?
- Sva je prilika da će ko god bude pobedio na izborima ostati na vlasti naredne četiri godine i sprovesti u delo ono što na jedan demokratski i transparentan način obećava. Integraciju u Evropsku uniju ili izolaciju od iste. Ono što je od vrhunske važnosti jeste da se pre 11. maja predstavi građanima šta zapravo znači taj izbor. Ja duboko verujem da Srbija koja želi u evropske integracije ima daleko veće šanse da se izbori ne samo za taj suverenitet i teritorijalni integritet koji je od prioritetne važnosti, nego i za sve druge parametre boljitka ove zemlje. Da bude prosperitetna ekonomski, da bude socijalno pravedna, da bude politički snažna i da nijednog trenutka ne odustane od prava da definiše svoj nacionalni interes. Samo se postavlja pitanje da li ćemo biti dovoljno moderni, dovoljno savremeni, dovoljno pametni da iskoristimo instrumente koje današnja diplomatija, današnji međunarodni odnosi daju državama. Ako ih pametno iskoristimo, ja sam optimista, da i pored toga što s druge strane imamo neke od najmoćnijih država na svetu, možemo tome da pariramo, izbegavajući direktne konfrontacije, stvarajući koalicije, stvarajući jedan širok front u međunarodnopravnom smislu.
DSS se ljuti zbog priče o izolaciji i optužuje vašu stranku za "prodaju" Kosova?
- Politika koja vodi odvajanju od EU, a mi živimo na evropskom kontinentu, vodi u izolaciju. Ako ste izolovani, vaši kapaciteti da se izborite za vaš nacionalni interes su suženi. Ali ono što je mnogo važno, i što moram da kažem, potpuno eksplicitno, ko kaže da nastavak naše integracije u EU podrazumeva odustajanje od Kosova ne govori istinu. To nije tačno. Znači, nastavak naših integracija u EU, po mom dubokom uverenju, osnažuje naš kapacitet da se izborimo za sve prioritete naše zemlje, za sve naše nacionalne interese.
Crnogorci na potezu
Šta bi značilo kada bi Crna Gora priznala Kosovo?
- Iskreno rečeno, takva odluka po meni bi imala neznatnu težinu u međunarodnom pravnom smislu. Ali, u smislu razvoja političkih prilika u Srbiji, mislim da bi imalo veliki uticaj i ja sam zbog toga imao više veoma ozbiljnih razgovora s najvažnijim nosiocima funkcija u Crnoj Gori. Rekao sam im, po ovom pitanju Srbija čvrsto očekuje da vi ne budete na onim linijama koje bi nas razočarale, zbog toga što bi takva jedna odluka unela dubinski nemir u ovu zemlju i u odnose Srbije i Crne Gore. Prema tome, mnogo više od Amerike, Japana, Australije, velikih država sveta očekujemo od Crne Gore da bude uzdržana, da razume naše senzibilitete i da se odupre pritiscima, a ja mislim da ona može i ima unutrašnje snage da to učini.
Da li Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zaista krije opasnost da se njime odreknemo Kosova?
- S punom političkom odgovornošću tvrdim da to nije tačno, jer mi smo svi glasali za stavljanje parafa na taj tekst. Niko od nas ne bi glasao za stavljanje tog parafa da je bilo kojim, direktnim ili indirektnim elementom tog sporazuma bilo makar i insinuirano to da odustajemo od našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. I upravo taj tekst koji smo parafirali zajedničkom odlukom DSS, DS i G17 Plus, odnosno stranke koje su činile i danas čine vladajuću koaliciju, treba sada da potpišemo. Potpisivanje tog sporazuma u aprilu, maju ili junu od inferiorne je važnosti u odnosu na odluku koju 11. maja građani Srbije treba da donesu, jer ako Srbija bude glasala za evropsku opciju, ako evropska grupa partija bude odnela prevagu nad antievropskom grupom partija, mi ćemo u naredne četiri godine, koliko će trajati mandat buduće vlade, doći do članstva u Evropskoj uniji! Ono što je od potpuno presudnog značaja jeste da li ćemo za taj put, odnosno za tu direkciju dobiti demokratsku podršku građana. Jer niko ne može naterati Srbiju da uđe u Evropu ukoliko njeni građani to ne žele. Ponavljam, ukoliko Srbija bude 11. maja glasala za evropsku integraciju, mi ćemo do kraja mandata naredne vlade ući u EU.
Kada je SSP u pitanju, koliko je stvarno opasan čuveni član 135. SSP-a i njegova formulacija da se "ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova"?
- Tu se misli na trenutak u kome je premijer Koštunica predložio Vladi Srbije da prihvati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to je bilo mnogo pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Svaka odluka Vlade se dešava na predlog premijera. Premijer je predložio da mi prihvatimo SSP i jednoglasna je odluka napravljena da ga mi prihvatimo, i mi smo ga parafirali. Potpisivanje SSP-a ni na koji način ne insinuira naše odustajanje od suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Kako će onda taj sporazum da ratifikuju države koje su u međuvremenu priznale Kosovo?
- Ono što piše u sporazumu jeste da sve u vezi s Kosovom i Metohijom treba da se odluči u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Neke zemlje EU, nažalost, odlučile su da na jedan, po meni nepravilan, pogrešan način tumače 1244 priznajući Kosovo. Čak i one zemlje koje su priznale Kosovo kažu da su to učinile u skladu sa Rezolucijom 1244. Upravo zbog toga idemo na Međunarodni sud pravde ne bismo li pokazali da on, uzimajući u obzir Rezoluciju 1244 i sve ostale instrumente međunarodnog prava, smatra da je jednostrano proglašenje nezavisnosti učinjeno u neskladu s međunarodnim pravom.
Faktički, to onda pada u vodu?
- Tačno. Mi ćemo onda njih da stavimo u jednu defanzivnu poziciju. Mi ne želimo nikome da gurnemo prst u oko, mi samo želimo da se na jedan elegantan način dođe do dugotrajnog, održivog, demokratskog rešenja za budući status Kosova.
Da li je moguće da nas Evropa uslovi i kaže - Kosovo ili EU?
- Nijednog trenutka nijedna odgovorna demokratska izabrana vlast u Srbiji ne bi pristala da odustane od suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Ali, ja duboko verujem da se takvo pitanje neće postaviti.
Da li sebe vidite jednog dana u kabinetu premijera Srbije?
- Ne razmišljam o tome, posla imam na pretek.
Čuju se komentari da bi Vuk Jeremić trebalo da bude premijer...
- Jedina mi je preokupacija obavljanje posla ministra spoljnih poslova Srbije.
Da li se supruga ljuti što nikad niste kod kuće?
- Mislim da bi imala dosta toga da vam kaže po tom pitanju, ali, u svakom slučaju, nije presrećna što sam toliko odsutan.
MILOŠ GARIĆ
Šta će Srbija u narednom periodu da uradi kako bi sačuvala Kosovo i kakve su nam šanse?
- Treba krenuti od toga šta želimo da postignemo. Znači, neke zemlje su pokušale da nametnu rešenje za Kosovo s kojim se mi fundamentalno ne slažemo i da to prizna veliki broj zemalja bez obzira na to kako će Savet bezbednosti UN da reaguje. Da se stvori jedna nova geostrateška "realnost" u kojoj više nema smisla bilo šta drugo raditi. Prva, najvažnija tačka onoga što mi treba da postignemo jeste da limitiramo broj zemalja koje su spremne da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost i time sprečimo stvaranje te "realnosti". Mislim da smo po tom pitanju bili uspešni do mere do koje ljudi nisu očekivali, jer je manje od 40 zemalja od 192 koje su zemlje članice UN do sada priznalo nezavisnost, i pored ogromnih pritisaka kojima su bile izložene. To činimo zbog toga da bismo demonstrirali da jednostrani način ponašanja ne može da donese potvrdu suvereniteta, odnosno dugotrajno održivog statusa Kosova. Znači, to je glavni cilj.
Haradinaj kao Bin Laden
Hag, Tribunal, Haradinaj, Mladić? Da li mi možemo realno da ispunimo sve te zahteve?
- Što se tiče saradnje s Haškim tribunalom, mi to ne doživljavamo kao pitanje uslova za EU, to je jedno vrednosno pitanje koje je neophodno za pomirenje naroda Balkana.... Koje je neophodno da bi se nastavilo s procesom priključenja EU. Ljudi koji su optuženi za ratne zločine za tako nešto moraju da odgovaraju i da onda u skladu s tim sudskim procesom budu oslobođeni ili optuženi. Ono što je zasigurno dramatično unazadilo naše poverenje prema Haškom tribunalu jeste odluka o oslobađanju Haradinaja. Ja sam svakom međunarodnom sagovorniku to stavio do znanja. Kao jednu od prvih stvari koju sam rekao jeste - zamislite u Americi da neki strani sud Bin Ladena oslobodi krivice zbog toga što su svedoci njegovih zločina pobijeni. Pa, onako kako bi se Amerikanci osećali u odnosu na takvu presudu, e tako se Srbija oseća u odnosu na presudu Haradinaju i mislim da je takva jedna plastična prezentacija tamo najbolja.
Kako ćemo to da postignemo?
- Mi u septembru na Generalnoj skupštini UN želimo da Srbija podnese rezoluciju kojom se kaže: "Kosovo je proglasilo nezavisnost, to je stvar koja je dubiozna po pitanju međunarodnog prava i zbog toga tražimo mišljenje Međunarodnog suda pravde po tom pitanju." To pitanje mogu da pokrenu samo Savet bezbednosti ili Generalna skupština. Savet bezbednosti je potpuno podeljen, ali ja mislim da u Generalnoj skupštini, u kojoj svaka država ima jedan glas, mi možemo da dođemo do situacije u kojoj za ovu političku inicijativu Srbije dobijemo većinu. To ima i jednu dosta praktičnu stranu: a to je da one zemlje koje se sada nalaze pod velikim pritiskom podržavaoca nezavisnosti Kosova kažu da će sačekati mišljenje Međunarodnog suda pravde. To je taj rezultat koji bi onda otvorio potpuno novu situaciju u našu korist.
Znači, mogući su novi pregovori o statusu Kosova?
- Jednom kada se ustanovi mišljenje Međunarodnog suda pravde, za koje sam ubeđen da bi bilo u našu korist, to je tada naše najsnažnije oružje. Tada će se ispostaviti da Kosovo ne može postati država na međunarodno prihvatljiv način, odnosno ne može postati entitet koji ima održiv status bez saglasnosti Beograda. Jednom kada mi ponovo uspostavimo našu težinu, onda ćemo ponovo da sednemo s njima, ponovo pričamo i po prvi put ozbiljno razgovaramo. Pazite, ja sam bio član pregovaračkog tima. Oni nijednog trenutka nisu pregovarali. Niko na njihovom mestu ne bi pregovarao - unapred im je bila obećana nezavisnost!
Da li to podrazumeva da bi onda Amerika morala da prihvati tu novu realnost, s tom odlukom Međunarodnog suda?
- Nijedna zemlja nije obavezna da poštuje mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali mislim da bi naša pozicija, odnosno naša pravna argumentacija bila mnogostruko osnažena činjenicom da je Međunarodni sud pravde doneo mišljenje koje je više ili manje na liniji naših stavova.
To bi značilo da je Srbija posle dugo vremena mudrom politikom došla do nekog cilja?
- Naši ciljevi su čvrsti i nepromenjeni. Mi nećemo ni pod kojim okolnostima prihvatiti niti biti deo politike koja bi priznala ili podržala nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije. Mi ćemo se principijelno, političkim, diplomatskim i pravnim sredstvima boriti protiv takvog rešenja, ali moramo biti izuzetno mudri, pragmatični, diplomatski potkovani da do toga dođemo, da za to dobijemo podršku većine, da tu podršku većine uspemo da pretočimo u političku realnost u kojoj su neophodni novi pregovori i da iz tih neophodnih pregovora dođemo do nekog rešenja koje je, na kraju krajeva, prihvatljivo za sve.
Da li se konsultujete s premijerom Koštunicom i kakva je saradnja s njim, s obzirom na to da idu izbori?
- Mi imamo objektivno jako otežane okolnosti, s obzirom na to da smo ušli u predizbornu kampanju. No, u svakom slučaju, Ministarstvo spoljnih poslova kao jedna odgovorna institucija pokušava da blisko sarađuje s Ministarstvom za Kosovo i Metohiju, kao i s kabinetom premijera i kabinetom predsednika da bi se održao kontinuitet politike koja se prema spolja predstavlja. I pored toga što imamo izbore, ne smemo dozvoliti da dođe do dualiteta, do predstavljanja različitih politika. Ipak, postoje teškoće, s obzirom na to da u ovoj domaćoj političkoj debati izranjaju stavovi koji su međusobno suprotstavljeni, a dolaze iz redova vladajuće koalicije.
Hoće li Srbija ući u NATO i da li to mora da ide u paketu sa EU?
- Ne postoji nijedna zemlja koja se u Evropsku uniju uključila, a da nije prethodno do kraja sprovela evroatlantsku integraciju, odnosno učlanjenje u NATO. Mi, međutim, imamo jedinstvenu poziciju jer nijedna zemlja još nije bila u situaciji da je bombarduje Evroatlantski pakt. Ja bih to posmatrao kao dva procesa. Jedan proces je proces uspostavljanja kolektivnog sistema bezbednosti, koji podrazumeva vrstu saradnje u regionu da bi se kontriralo bezbednosnim izazovima u 21. veku. A to nisu izazovi kao u 20. veku. Naprosto, nijedna zemlja sama, oslanjajući se samo na sopstvene resurse, tim izazovima 21. veka ne može na uspešan način da se odupre.
Da li može da se desi da Srbija jednog dana sa svih strana bude okružena zemljama EU, a sama ne postane njen član?
- Evropska unija se kao integrisani kolos uzdiže na geopolitičku scenu. Čini mi se da ako propustimo ovaj momenat da uđemo u evropske integracije, može zaista da nam se desi da sutra evropske granice budu zatvorene za Srbiju. Ali, vrlo je važno razumeti diskurs u okviru EU. Gde su granice Evrope? Ko god prati spoljne odnose, odnosno međunarodne odnose, zna da je to jedna od najvažnijih tema u Evropi danas. Najkontraverznija tačka te diskusije je da li Turska pripada ili ne pripada EU. I sad ja neću da iskazujem svoje lične stavove po tom pitanju, ali postoji ozbiljna šansa da Turska bude ostavljena van granica EU. No, postavlja se fundamentalno pitanje - gde su granice Turske. Da li su one na Bosforu ili se one nalaze na otomanskim granicama, odnosno koji će to deo evropske ili kvazievropske geografije izvesti zemlje EU.
Znači, postoji taj scenario?
- Ja se plašim da ako ne budemo dovoljno agilni, dovoljno angažovani, dovoljno mudri da se uključimo u te diplomatske tokove i da se angažujemo na način da obezbedimo našu budućnost u Evropskoj uniji, možemo iz političkih razloga da se nađemo van granica Evrope. Oni ljudi koji tvrde da Turska ne može biti član Evropske unije oni se pozivaju na istorijske razloge. I ako se neko poziva na istorijske razloge zašto Turska ne može, on kaže da granice EU mogu da budu na Bosforu, ali mogu da budu i na Drini. Održao sam govor na FPN-u upravo fokusirajući se na tome da smo uvek bili Istok na Zapadu, Zapad na Istoku. U takvim okolnostima singulariteta ključna je stvar kako se postaviti da se obezbedi maksimalna dobit za svoju zemlju. Zasad od nas zavisi gde će granica EU biti.
Da li su izbori 11. maja zaista odluka između Evrope i izolacije?
- Mislim da je od veoma velike važnosti činjenica da prvi put na parlamentarnim izborima od 2000. godine imamo jasan izbor. Ostavimo sa strane izbornu retoriku prvog, drugog, trećeg bloka. Objektivno, ovi izbori su izbori oko jedne jedine stvari: da li idemo u Evropu ili ne. Oko ostalih nacionalnih interesa nema skoro nikakve razlike. Dilema oko ulaska u EU je jedina, jer pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je pitanje po kome postoji skoro stoprocentna saglasnost u Srbiji. Nećemo ni pod kojim okolnostima odustati od borbe u pravnoj, diplomatskoj i političkoj areni za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ko god bude pobedio na ovim izborima, ja sam duboko uveren da će tu politiku nastaviti.
Ko će da pobedi?
- Sva je prilika da će ko god bude pobedio na izborima ostati na vlasti naredne četiri godine i sprovesti u delo ono što na jedan demokratski i transparentan način obećava. Integraciju u Evropsku uniju ili izolaciju od iste. Ono što je od vrhunske važnosti jeste da se pre 11. maja predstavi građanima šta zapravo znači taj izbor. Ja duboko verujem da Srbija koja želi u evropske integracije ima daleko veće šanse da se izbori ne samo za taj suverenitet i teritorijalni integritet koji je od prioritetne važnosti, nego i za sve druge parametre boljitka ove zemlje. Da bude prosperitetna ekonomski, da bude socijalno pravedna, da bude politički snažna i da nijednog trenutka ne odustane od prava da definiše svoj nacionalni interes. Samo se postavlja pitanje da li ćemo biti dovoljno moderni, dovoljno savremeni, dovoljno pametni da iskoristimo instrumente koje današnja diplomatija, današnji međunarodni odnosi daju državama. Ako ih pametno iskoristimo, ja sam optimista, da i pored toga što s druge strane imamo neke od najmoćnijih država na svetu, možemo tome da pariramo, izbegavajući direktne konfrontacije, stvarajući koalicije, stvarajući jedan širok front u međunarodnopravnom smislu.
DSS se ljuti zbog priče o izolaciji i optužuje vašu stranku za "prodaju" Kosova?
- Politika koja vodi odvajanju od EU, a mi živimo na evropskom kontinentu, vodi u izolaciju. Ako ste izolovani, vaši kapaciteti da se izborite za vaš nacionalni interes su suženi. Ali ono što je mnogo važno, i što moram da kažem, potpuno eksplicitno, ko kaže da nastavak naše integracije u EU podrazumeva odustajanje od Kosova ne govori istinu. To nije tačno. Znači, nastavak naših integracija u EU, po mom dubokom uverenju, osnažuje naš kapacitet da se izborimo za sve prioritete naše zemlje, za sve naše nacionalne interese.
Crnogorci na potezu
Šta bi značilo kada bi Crna Gora priznala Kosovo?
- Iskreno rečeno, takva odluka po meni bi imala neznatnu težinu u međunarodnom pravnom smislu. Ali, u smislu razvoja političkih prilika u Srbiji, mislim da bi imalo veliki uticaj i ja sam zbog toga imao više veoma ozbiljnih razgovora s najvažnijim nosiocima funkcija u Crnoj Gori. Rekao sam im, po ovom pitanju Srbija čvrsto očekuje da vi ne budete na onim linijama koje bi nas razočarale, zbog toga što bi takva jedna odluka unela dubinski nemir u ovu zemlju i u odnose Srbije i Crne Gore. Prema tome, mnogo više od Amerike, Japana, Australije, velikih država sveta očekujemo od Crne Gore da bude uzdržana, da razume naše senzibilitete i da se odupre pritiscima, a ja mislim da ona može i ima unutrašnje snage da to učini.
Da li Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zaista krije opasnost da se njime odreknemo Kosova?
- S punom političkom odgovornošću tvrdim da to nije tačno, jer mi smo svi glasali za stavljanje parafa na taj tekst. Niko od nas ne bi glasao za stavljanje tog parafa da je bilo kojim, direktnim ili indirektnim elementom tog sporazuma bilo makar i insinuirano to da odustajemo od našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta. I upravo taj tekst koji smo parafirali zajedničkom odlukom DSS, DS i G17 Plus, odnosno stranke koje su činile i danas čine vladajuću koaliciju, treba sada da potpišemo. Potpisivanje tog sporazuma u aprilu, maju ili junu od inferiorne je važnosti u odnosu na odluku koju 11. maja građani Srbije treba da donesu, jer ako Srbija bude glasala za evropsku opciju, ako evropska grupa partija bude odnela prevagu nad antievropskom grupom partija, mi ćemo u naredne četiri godine, koliko će trajati mandat buduće vlade, doći do članstva u Evropskoj uniji! Ono što je od potpuno presudnog značaja jeste da li ćemo za taj put, odnosno za tu direkciju dobiti demokratsku podršku građana. Jer niko ne može naterati Srbiju da uđe u Evropu ukoliko njeni građani to ne žele. Ponavljam, ukoliko Srbija bude 11. maja glasala za evropsku integraciju, mi ćemo do kraja mandata naredne vlade ući u EU.
Kada je SSP u pitanju, koliko je stvarno opasan čuveni član 135. SSP-a i njegova formulacija da se "ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova"?
- Tu se misli na trenutak u kome je premijer Koštunica predložio Vladi Srbije da prihvati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to je bilo mnogo pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Svaka odluka Vlade se dešava na predlog premijera. Premijer je predložio da mi prihvatimo SSP i jednoglasna je odluka napravljena da ga mi prihvatimo, i mi smo ga parafirali. Potpisivanje SSP-a ni na koji način ne insinuira naše odustajanje od suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Kako će onda taj sporazum da ratifikuju države koje su u međuvremenu priznale Kosovo?
- Ono što piše u sporazumu jeste da sve u vezi s Kosovom i Metohijom treba da se odluči u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Neke zemlje EU, nažalost, odlučile su da na jedan, po meni nepravilan, pogrešan način tumače 1244 priznajući Kosovo. Čak i one zemlje koje su priznale Kosovo kažu da su to učinile u skladu sa Rezolucijom 1244. Upravo zbog toga idemo na Međunarodni sud pravde ne bismo li pokazali da on, uzimajući u obzir Rezoluciju 1244 i sve ostale instrumente međunarodnog prava, smatra da je jednostrano proglašenje nezavisnosti učinjeno u neskladu s međunarodnim pravom.
Faktički, to onda pada u vodu?
- Tačno. Mi ćemo onda njih da stavimo u jednu defanzivnu poziciju. Mi ne želimo nikome da gurnemo prst u oko, mi samo želimo da se na jedan elegantan način dođe do dugotrajnog, održivog, demokratskog rešenja za budući status Kosova.
Da li je moguće da nas Evropa uslovi i kaže - Kosovo ili EU?
- Nijednog trenutka nijedna odgovorna demokratska izabrana vlast u Srbiji ne bi pristala da odustane od suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Ali, ja duboko verujem da se takvo pitanje neće postaviti.
Da li sebe vidite jednog dana u kabinetu premijera Srbije?
- Ne razmišljam o tome, posla imam na pretek.
Čuju se komentari da bi Vuk Jeremić trebalo da bude premijer...
- Jedina mi je preokupacija obavljanje posla ministra spoljnih poslova Srbije.
Da li se supruga ljuti što nikad niste kod kuće?
- Mislim da bi imala dosta toga da vam kaže po tom pitanju, ali, u svakom slučaju, nije presrećna što sam toliko odsutan.
MILOŠ GARIĆ
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Nema komentara na ovu vest. Pošaljite vaš komentar, budite prvi »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi