Grad graditelja

GRADITELjSTVO u prestonici nezaustavljivo napreduje. Jedan od dokaza je i do sada najveća smotra građevinarstva u istoriji Beogradskog sajma. Čak 723 domaće firme i 345 stranih kompanija predstavilo je najveću ponudu „teške mašinerije“ u poslednjih sedamdeset godina. Iako se čeka na donošenje nacrta zakona o prometu nepokretnosti, koji, kako „Novosti“ saznaju, neće biti donet do kraja godine - investitori ne odustaju. Razlog leži u činjenici da je ponuda stambenih kvadrata deset puta manja od potražnje. U protekle četri godine izgrađeno je duplo više „kućnih“ kvadrata. Bezmalo oko 5.000 stanova „niklo“ je 2004. godine, dok je zacrtani plan za ovu godinu i do 10.000. - Vakuum devedesetih godina stvorio je takvu potražnju kakva ne postoji skoro nigde u Evropi - tvrdi Mića Đoković, direktor poznate beogradske agencije za promet nekretnina. - Potrebno je napraviti ponovo još jedan - Novi Beograd. U Italiji je izgrađen Milano 3, potpuno novi grad. To bi kod nas mogle biti lokacije kod Bežanije, Krnjače i Ledina. Milijarde su uložene u podizanje stanova i lokala proteklih godina. Jedan od najvećih problema je, kako objašnjavaju poznavaoci prilika na terenu, što ne postoji centralni registar investicija koji bi dao jasnu sliku ko je, gde i koliko uložio u izgradnju. Kako navode, strani investitori najviše zameraju domaćim političarima što nisu izradili novi zakon o građevinskom zemljištu. Stari „papir“ je omogućio jedino stranim vladama da budu vlasnici zemljišta. Dok se čeka i na dugo najavljivani nacrt zakona o prometu nepokretnosti, cene kvadrata „iz časa u čas“ rastu. Glavni krivci za „odlaganje nacrta“ su, kako saznajemo, advokatski i lobi neregistrovanih posrednika. Kada se reše ovi problemi, stvoriće se i uslov za oslobađanje skoro pet miliona „zarobljenih“ kvadrata u Beogradu.

RAČUNICA

SA 18 godina mladi u Austriji odlaze od kuće i imaju svoj stan, dok je kod nas to sa oko 30 godina. U Austriji na 90 kvadrata u proseku živi troje ljudi, dok u Srbiji na 60 više od četvoro. Dakle, kod nas na jednu osobu ide oko 15 kvadrata, a u austrijskoj prestonici je to 30. Da bi se dostigao ovaj prosek, potrebno je, po rečima stranih investitora, u narednih 20 godina u Beogradu podići blizu 30 miliona kvadrata stambenog prostora.

MILION GODIŠNjE

NA NEDAVNO održanoj konferenciji o tržištu nekretnina u jugoistočnoj Evropi, najviše zamerki strani ulagači uputili su na adresu Vlade i lokalne vlasti. Njihove procene su da je na dva miliona stanovnika potrebno oko 10 miliona kvadrata poslovnog prostora, a trenutno u Beogradu ima svega 500.000. Dakle, u narednih 20 godina potrebno je godišnje izgraditi milion kvadrata. Kako tvrde, da bi prestonica postala centar regiona, svake godine investicije u poslovni i stambeni prostor moraju biti veće od dve milijarde evra! D. L. K.

DOM OD PAPIRA

UKOLIKO se odlučite za izgradnju kuće u Beogradu, pre sakupljanja mnogobrojnih dokumenata moraćete da se naoružate strpljenjem i da obezbedite oko 15.000 evra za troškove. Za pribavljanje neophodnih dozvola, takse, naknade, priključke i projekte potrebno je, u najboljem slučaju, tri meseca, dok cela procedura najčešće traje i više od šest meseci. Računica kaže - troškovi izgradnje kuće od sto kvadrata, u trećoj zoni, dostižu i pet miliona dinara.

Od kupovine zemljišta do dozvole za izgradnju, često prođe i pola godine. Ukoliko je pripremljena dokumentacija u potpunosti kompletna, cela stvar bi trebalo da traje najviše dva meseca, što se uglavnom ne dešava. Kada platite projektantskoj kući za nacrte, sve takse urbanizmu, katastru, vodovodu i drugima, čeka vas ono najskuplje - nadoknada za uređenje zemljišta. To investitor mora najviše da plati.

D. L. K.

SKLONIŠTA

NIKOME nije jasno zašto, ali svaki investitor je obavezan da plati potvrdu iz „Skloništa“, bilo da je reč o porodičnoj kući ili stambenoj zgradi. Taj papir košta dva odsto od četvrtine predračunske vrednosti objekta. Svakako, jedna od najvećih stavki na koju se žale svi investitori, jer za uloženi novac ipak ne dobijaju uređenu lokaciju, jeste i naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Visina naknade određuje se po zonama, a ugovorom se regulišu obaveze s Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište.