Nije kasno za pregovore

Boris Tadić

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić izrazio je u ponedeljak, govoreći pred Savetom bezbednosti, veliku zabrinutost za situaciju koja je prouzrokovana nelegalnim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije.

- Ne samo da je Srbiji, koja je članica UN, ovim protivpravnim činom ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet, već je nelegalni akt kosovskih Albanaca doveo do pogoršanja bezbednosti na Kosovu i otvorio slične probleme i u drugim regionima u svetu. Država Srbija je zabrinuta što je izostala reakcija Ujedinjenih nacija, Unmika, povodom proglašenja jednostrane nezavisnosti pokrajine KiM. Beograd je zahtevao da predstavnici Ujedinjenih nacija na Kosovu ponište taj nelegalni čin, a umesto toga videli smo da se u izveštaju generalnog sekretara UN samo pominje jednostrano proglašenje nezavisnosti i potvrđuje “nova realnost na terenu” - rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je objasnio da je apsolutno neprihvatljivo da se u izveštaju ne navode zahtevi Srbije, niti njeni argumenti da je nova realnost proizvod kršenja Rezolucije 1244, da se, uz pristanak predstavnika Unmika, sprovode pripreme za primenu plana Martija Ahtisarija i nadzirane nezavisnosti, iako taj plan nikada nije ni razmatran, ni prihvaćen u Savetu bezbednosti UN.

Osvrćući se na priznanja nelegalne nezavisnosti, Tadić je rekao da je postupak 35 zemalja koje su podržale takozvanu nezavisnost Kosova značajno oslabio kredibilitet svetske organizacije.

- Srbija upozorava da, ukoliko se ne nađe kompromisno rešenje, slučaj Kosova postaje opasan presedan i ovakva situacija može otvoriti Pandorinu kutiju sa nesagledivim posledicama kada su u pitanju slični slučajevi u mnogim delovima sveta. Zato, još jedanput pozivam zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova da preispitaju svoju odluku i razmotre vlastitu odgovornost za nesagledive posledice ovakvog presedana. Države koje to nisu učinile pozivam da istraju na poštovanju principa međunarodnog prava. Od svih vas očekujem pomoć, kako bi kroz pronalaženje novih rešenja odbranili pravo koje svi moramo poštovati i kako bi vratili važnost odlukama Saveta bezbednosti.

Tadić je rekao da pritisak pojedinih zemalja na susedne zemlje da priznaju nezavisnost Kosova smatra posebno opasnim i potvrdio da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova.

- Neophodno je tragati za novim, stabilnim rešenjem, kojim bi se popravilo veoma loše stanje izazvano jednostranom odlukom privremenih kosovskih institucija. Srbija je i dalje uverena da samo nastavkom pregovora možemo doći do obostrano prihvatljivog i održivog rešenja koje će doneti trajan mir svim narodima Balkana. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jedina je institucija koja može doneti pravno valjanu odluku - poručio je Tadić.

On je podsetio na to da Srbi na Kosovu, bilo da žive severno od reke Ibar, ili u enklavama južno, nemaju poverenja u prištinske organe vlasti, da nisu spremni da sarađuju sa misijom Euleks sve dok ona ne dobije eksplicitan mandat Saveta bezbednosti.

- Rezolucija 1244 mora se poštovati u potpunosti. Stoga je osnovni stav Republike Srbije da Euleks deluje izvan okvira predviđenih Rezolucijom 1244 i da su njihove aktivnosti protivne principima Povelje Ujedinjenih nacija i Završnog akta iz Helsinkija. Da budem jasan: ne radi se o tome da Evropska unija nije dobrodošla u našoj južnoj pokrajini. Međutim, za svako takvo angažovanje treba da postoji jasan pravni mandat, što se jedino može postići odlukom Saveta bezbednosti.

Republika Srbija je, prema Tadićevim rečima, spremna da konstruktivno učestvuje u iznalaženju rešenja za ovo kompleksno pitanje:

- Najvažniji unutrašnji i spoljnopolitički ciljevi Srbije su očuvanje teritorijalne celovitosti i integracija zemlje u EU. Ta dva cilja mogu biti postignuta jedino ako se oba ostvaruju paralelno. U Srbiji će se 11. maja održati parlamentarni i lokalni izbori koji su od presudnog značaja za konsolidaciju demokratije u Srbiji i njenu integraciju u Evropsku uniju. Posebno je značajno da se toga dana na Kosovu i Metohiji održe i lokalni izbori. Smatramo da je značajno da svuda na Kosovu, gde građani priznaju Republiku Srbiju kao svoju državu, demokratski izaberu svoje opštinske, kao i parlamentarne predstavnike.

HARADINAJ MORA BITI KAŽNJEN

POSEBAN deo govora Tadić je posvetio oslobađajućoj presudi koju je Haški tribunal izrekao Ramušu Haradinaju:

- Smatram da je oslobađajuća presuda bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju nepravedna i javnost Srbije opravdano je ogorčena ovom presudom. Bivši glavni tužilac Karla del Ponte u više navrata je govorila o zastrašivanju i ubijanju svedoka u slučaju Haradinaj, i ja očekujem od Tužilaštva Haškog tribunala da uloži žalbu na nepravednu odluku međunarodnog suda za ratne zločine. Ramuš Haradinaj ne vraća se na Kosovo kao običan građanin, već sa namerom da učestvuje u političkom životu pokrajine i da kreira političku i životnu stvarnost našim sunarodnicima. Sud mora da utvrdi punu istinu i pravedno kazni krivca.

HOĆEMO DA POTPIŠEMO SSP

NIKO nema pravo da ometa Srbiju u legitimnoj i mirnoj odbrani integriteta zemlje, niti da ugrožava ostvarenje našeg drugog legitimnog cilja - članstvo u Evropskoj uniji. Potpuno sam siguran da su ta dva cilja međusobno povezana, i da bez uključivanja u svet, Srbija ne može da brani integritet zemlje. Kao što i bez odbrane integriteta nije moguće obezbediti evropske integracije.

Zato, spremni smo da odmah potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kada nam bude ponuđen, i što pre ostvarimo status zvaničnog kandidata za članstvo. Uprkos našim sadašnjim teškoćama, želim da ponovo potvrdim ovaj principijelan stav, koji deli većina mojih sunarodnika.

ŽRTVE

OD kada su na Kosovo došle Ujedinjene nacije 1999. godine, stotine hiljada Srba proterane su iz svojih domova. Desetine hiljada srpskih kuća spaljene su do temelja. Hiljade Srba su ubijene ili nestale i smatraju se mrtvima, a više od 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira uništeno je do temelja.

Od dolaska Unmika 10. juna 1999. godine, dogodilo se oko 7.000 napada na Srbe, od toga 4.600 vatrenim oružjem.