Skandal-majstori ministri u novoj italijanskoj vladi

POLITIKA - Od sve četvorice najslikovitiji je Kalderoli (52): kao ksenofob i rasista, nije se ustezao da pred TV kamerama, u vreme dok je bio ministar za reforme, pokaže jednu od danskih „satanskih karikatura”, što je bio povod za nerede u Bengaziju, gde je poginulo 11 Libijaca. Berluskoni je tada, kao premijer, zahtevao i dobio njegovu ostavku.

Novi vicepremijer ranije je poručivao imigrantima da se vrate u pustinju „da opšte s kamilama” ili u džunglu da rade to isto s majmunima. Izvređao je svojevremeno i Berluskonija (da je fašista i prevratnik), papu i crkvu. Pravu glasa za strance suprotstavio se tvrdnjom da ne smeju da odlučuju „bingo-bongo koji su juče sišli sa stabla”, a za brodove s ilegalnim useljenicima preporučio je „jednu topovsku salvu”.

Maroni (53) već je bio ministar unutrašnjih poslova (1994) i rada (2001-2006). Pravosnažno je osuđen na zatvorsku kaznu zbog tuče s policijom 1996. u kojoj je policajca ujeo za članak. Zaia (40) je uhvaćen da autoputem vozi 63 kilometra na sat brže od dopuštenog. Objasnio je kasnije da se ne kaje i da ne namerava da poštuje glupe zakone.

Bosi (66) postao je 2001. ministar Republike, pošto je prethodno 1996. proglasio otcepljenje „Padanije” od te iste Republike. Osuđen je jer je javno rekao da „trobojnu zastavu Republike koristi samo za brisanje guzice”. Osuđen je i za 200 miliona tadašnjih lira koje je iznudio 1992. od grupe „Feruci”, čiji se predsednik Raul Gardini potom ubio. Svoga saveznika Berluskonija više puta je nazvao fašistom, mafijašem, tiraninom, diktatorom i čudovištem, a često mu je iskrivljavao prezime (npr. u Berluscaz, što je, otprilike, Berlusku…).