Dokle će nafta poskupljivati?

Svetska ekonomija uskoro može da se suoči sa nestašicom nafte zbog nedovoljnih investicija u njenu proizvodnju. Ovakve zabrinjavajuće prognoze daje izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Nobuo Tanaka. Po njegovim proračunima, energetskoj industriji potrebne su - do 2030. godine - investicije od pet biliona dolara. Međutim, proizvođači nafte ne dopuštaju strane investicije u svoj sektor, plašeći se da će izgubiti kontrolu. Ističući da su postojeće cene već izuzetno visoke, on je apelovao na zemlje-proizvođače nafte da sačuvaju tekuću proizvodnju da bi tržište bilo bolje izbalansirano. A generalni sekretar OPEK-a Abdula al-Badri ne isključuje dalji rast cena nafte na svetskim tržištima. „Do ovog trenutka, dokle god nema nekih drugih faktora koji bi mogli da utiču na tržište, jasno je da će cene biti veće od postojećih“, rekao je on.

Nafta je na berzi u NJujorku u ponedeljak ponovo poskupela. Cena barela (159 litara) američke lake sirove nafte skočila je na 117,48 dolara, što je novi rekord, dok se ista količina „brenta“ ugovara po 114,65 dolara. Rekordne cene su, kako se tumači, posledica bojazni od prekida isporuka iz zemalja vodećih proizvođača. Analitičari smatraju da će cena nafte i dalje rasti, što je, pre svega, povezano sa padom dolara u odnosu na druge vodeće svetske valute. U takvoj situaciji, pad dolara takođe ide u prilog poskupljenju nafte pošto investitori idući za prinosnijom imovinom prebacuju deo novca u sirovine, pa i u naftu.

Cena nafte narednih nedelja popeće se na 125 dolara za barel, smatra Bun Pikenz iz Britiš petrola, koji svoju procenu dovodi takođe u vezu sa padom dolara, ali i sa približavanjem letnjih odmora.

Pet puta skuplje nego 2002.

Skoku cena doprineli su komentari iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) koja ponavlja da za ovu godinu ne postoji potreba za povećanjem proizvodnje sirove nafte: globalne potrebe za naftom povećane su u poređenju sa 2007. godinom za 1,2 miliona barela na dan i u proseku dostižu 87 miliona barela. Po mišljenju eksperata OPEK-a, zbog ekonomskog pada potražnja za naftom u industrijski razvijenim zemljama je, kako se pokazuje, manja nego što se pretpostavljalo. Ipak, ti gubici biće obilato kompenzovani na račun porasta potražnje nafte u Kini i Indiji, a takođe i u zemljama Bliskog istoka i Latinske Amerike, koje se dinamično razvijaju. To jest, danas ništa ne nagoveštava pad svetskih cena.

Prema podacima OPEK-a, koji kontroliše 40 odsto svetske nafte, prošle godine dnevne potrebe u svetu za naftom iznosile su 85,72 miliona barela, a ove će porasti na 87,1 milion. Već iduće godine iznosiće 88,2 miliona barela, a do 2030, po prognozama Međunarodne agencije za energetiku, energetske potrebe u svetu će biti veće za 50-60 odsto.

NEZAMENLJIVA

Potrebe za naftom u bližoj perspektivi se neće smanjivati. Do 2012. godine potražnja će porasti za 2,2 odsto, ali proizvodnja sirove nafte će se, nasuprot tome, smanjiti, ističu u Međunarodnoj agenciji za energetiku (MEA). Prema podacima OPEK-a i MEA, nafta obezbeđuje 40 odsto svetske energije. Na gas otpada 20 odsto, a ostalo čine ugalj, biogoriva, nuklearno gorivo, hidroenergija i drugi izvori. Do 2030. godine udeo nafte će se smanjiti na 36,5 odsto.

AMERIKA GUBI KONTROLU

Vreme kada su u globalnoj ekonomiji dominirale SAD je završeno, tvrde ekonomisti međunarodne investicione banke Goldman Sač. SAD su 1991. godine kontrolisale 55 odsto vodećih naftnih i gasnih koncerna u svetu. Međutim, uticaj Amerike se sada smanjio na 30 odsto. Pod kontrolom Rusije, Indije, Kine i Brazila nalazi se 35 odsto svetske proizvodnje. „Očigledno, svet se brže menja nego ranije“, kaže tim povodom direktor ove banke Entoni Ling.

Rezervne nafte i gasa dovoljne su za 43 godine. Ali, jeftini energenti potrajaće još 20 godina i biće potrebno da se pređe na alternativne izvore energije. Ali, ukoliko ekonomski rast zemalja u razvoju bude kao do sada, do 2050. godine na Zemlji neće biti dovoljno proizvedene nafte da zadovolji sve potrebe.

Nafta je sada pet puta skuplja nego 2002. godine. Međunarodna agencija za energetiku brzo preispituje svoje prognoze. Samo pre godinu dana bila je procena da će cene za barel nafte dostići 100 dolara tek 2030. godine. A ipak, stvari su se promenile vrtoglavom brzinom. Pored toga, ova agencija je ranije prognozirala da nafte ima dovoljno do 2030, a već danas se takve prognoze dovode u sumnju, pa se ukazuje da bez većih investicija mogu da se očekuju nerazrešivi problemi.

Prema zvaničnim podacima, Kina je dospela na drugo mesto uvoznika nafte, posle SAD i Japana - zemalja „zavisnih od uvoza energije“. Ako se ekonomije Kine i Indije budu razvijale sadašnjim tempom, nema izgleda da će u svetu biti dovoljno nafte da bi se zadovoljile njihove potrebe do 2050. godine, slažu se eksperti.

Arabija pretekla Rusiju

Bliski istok ostaje centar energetskih resursa - sa 61 odsto svetskih rezervi. Rusija je u februaru ove godine prepustila Saudijskoj Arabiji svetsko liderstvo u obimu vađenja nafte, ali to nije bilo neočekivano, jer je već izvesno vreme bilo već najavljivano. Ministar za energetiku Viktor Hristenko je potvrdio da prvi put za poslednjih nekoliko godina opada proizvodnja nafte u Rusiji. Očigledno je da je završen tzv. period lakog crpljenja „crnog zlata“. Rusiji su potrebne veće investicije u istraživanja i osvajanja novih nalazišta. Prema zvaničnim statističkim podacima, proizvodnja u Rusiji u februaru iznosila je 9,030 miliona barela dnevno, a u Saudijskoj Arabiji - 9,055 miliona barela. Podsetimo da je Rusija prvu poziciju držala od jula 2006. godine.

Proizvodnja nafte se smanjuje zato što se ne investira novac u osvajanje novih nalazišta, a stara se iscrpljuju. Rusija je prošle godine dnevno proizvodila 10 miliona barela. Moskva ipak s optimizmom gleda u budućnost, najavljujući ulaganja u istočni Sibir, Kaspisjko more i Arktik, čime bi se nadoknadila iscrpljena nalazišta u zapadnom Sibiru. Fedun smatra da obim neophodnih investicija dostiže bilion dolara.

Autor:

Radislav Ćuk