Vaskrsao ćurčija

ZAJEČAR - Pre trideset i više godina u Zaječaru je bilo desetak ćurčijskih radnji, danas samo jedna - poslednja, i to Vlastimira Antanasijevića u Topličinoj ulici podno zaječarske park-šume Kraljevica. Vlastimir se ovim zanatom bavi 35 godina, a počeo je sa učenjem zanata sa 16 godina. Poslednji zaječarski ćurčija je ponosan na svoj posao, jer je uspeo da ga razvije do te mere da izvozi svoje proizvode.

Radni dan Vlastimira počinje u šest izjutra i nekada traje i 48 sati, a sve „zbog kvaliteta proizvoda“.

- Kada sam počinjao da radim ovaj posao, znalo se ko je majstor, a ko šegrt - kaže Vlasta. - Od tada sve se promenilo, od nabavke krzna do načina prodaje i same mode.

Dok je učio zanat, od rodnog Ribara do Svrljiga i nazad pešačio je osam kilometra. Svakodnevno, pa i praznikom i nedeljom morao je da bude na poslu od pet sati izjutra. Majstor ga nije štedeo. Za svako zabušavanje udario bi ga mokrom kožom.

- Jednom sam farbao kožu sa rukavicama na rukama, što nije dopušteno u ovom poslu - priča Vlastimir. - Hteo sam da mi ruke budu čiste. Onda me je majstor isprebijao farbanom kožom tako da sam sav bio flekav od boje.

Mnogi danas i ne znaju šta znači sama reč ćurčija, pa je ovo postalo kviz-pitanje.

- Čuo sam preko televizije jedan krajnje smešan odgovor - da je ćurčija čovek koji čuva ćurke - priča Vlastimir. - Onda ga voditelj ispravi i kaže da je to šivenje kože, a to je takođe netačno. Ćurčija najpre prerađuje kožu, pa je tek onda šije. Da bi od jedne kože nastala jakna, potrebna su dva meseca rada.

- Koža najpre mora da odstoji u određenom rastvoru oko 50 dana i za to vreme koža mora da „uđe“ u 52 vode. Za jednu bundu srednje dužine potrebno je dvadesetak koža.

Poslednji zaječarski ćurčija kaže da su bunde ušle u modu tek 1978. godine, a pre toga bili su aktuelni kožusi i šubare.

- Nekada su mušterije donosile kožu u radnju na preradu. Sada kože nabavljam

po selima, a u radnje odlazim da bih bunde prodao. Kada se odbiju svi troškovi, ostane mi po bundi jedva dve hiljade dinara - tvrdi Vlastimir.

LAPTOP I KALUP OD 100 GODINA

Ćurčijska radnja Vlastimira Anastasijevića, poslednja u Zaječaru, ide u korak sa vremenom, ali se ni tradicija ne zaboravlja. Uz najsavremeniji faks i laptop u radionici njegovog sina Nenada stoje kalupi za kape stare više od 100 godina.

Ovaj ćurčija šije sve što se može proizvesti od krzna, počev od jagnjećih kožica koje ukrašavaju pod, novčanika, papuča, kapa, šubara, prsluka, jakni do bundi.

Vlastimir redovno učestvuje na novogodišnjem vašaru u Beogradu, a izvozi i jakne za Crnu Goru. Kaže, za kvalitet uvek postoji tržište i za sve ove godine nije imao nijednu reklamaciju.

- Jedinu „reklamaciju“ imao sam od jednog komšije koji je protiv mene podneo tačno 270 prijava, a nijednom nisam osuđen. Smetao mu miris štavljene kože, buka, narod što dolazi... - priča kroz smeh Vlastimir.

Najveće mu je zadovoljstvo, kaže, što se sin Nenad sam opredelio da nastavi zanat. Završio je školu u Beogradu i dobio zvanje inženjera tehnologije kožarstva. Nenad je imao pet godina kada je počeo da pomaže ocu, a jedva deset kada je sašio prve rukavice.

- Često je teško u ovom poslu, budemo umazani u radnom odelu da nas ne mogu poznati, ali je zadovoljstvo kad vidiš da od kože bez oblika nastaje bunda koju će neko oblačiti decenijama - kaže Nenad.

Autor:

Agencija SINA